Naslovna Politika Bez izgleda za otvaranje poglavlja 31 narednih meseci

Bez izgleda za otvaranje poglavlja 31 narednih meseci

11 min read
0
99

Beograd, 3. novembar 2017. – Srbija još nekoliko meseci neće otvoriti pregovaračko poglavlje 31 o spoljnoj i bezbednosnoj politici, izjavio je savetnik ministra za evropske integracije Vladimir Ateljević, podsetivši da još nije objavljen izveštaj o skriningu za to poglavlje koji je završen pre tri godine.

U Evropskoj uniji je potrebna dublja integracija u oblasti bezbednosti i odbrane, a krize su katalizator tih procesa, ocenili su učesnici konferencije o budućim koracima zajedničke evropske odbrane.

"Srbija pokušava da razvija sopstvene nacionalne kapacitete ali i da u najvećoj meri doprinosi zajedničkoj spoljnoj bezbednosnoj politici", rekao je Ateljević na konferenciji "Evropa posle izbora i izgledi za 'Evropu u više brzina' u oblasti bezbednosti i odbrane – koji su sledeći koraci?".

Ateljević je istakao da su EU i zemlje članice danas najznačajniji partner Srbije u pitanjima od šireg strateškog značaja u oblasti bezbednosti i odbrane i da tu saradnju treba nastaviti i proširiti "apsolutno bez ikakvih političkih ograničenja" i učiniti je još efektivnijom.

Prema njegovim rečima, kroz saradnju u upravljanju migracijama ili borbi protiv terorizma u poslednjih dve, dve i po godine posebno se vidi koliko je to partnerstvo strateški značajno.

Ateljević je rekao da je Srbija prva u regionu i deveta u Evropi po broju misija UN i EU u kojima učestvuje i da ima mnogo više pripadnika misija nego pre otvaranja pregovora o pristupanju EU 2014.

Srbija je, dodao je Ateljević, i prva država u regionu koja je počela da kroz svoja strateška dokumenta usklađuje osnovna načela iz Globalne strategije za spoljnu i bezbednosnu politiku EU usvojene 2016.

Ateljević smatra da je Evropi potrebna dublja integracija u domenu bezbednosti i odbrane zbog kriza s kojima se suočava.

"Evropska unija i jeste projekat koji je obeležio stalni proces nastanka i prevazilaženja kriza, a često je odgovor na te krize bila dublja integracija", rekao je Ateljević.

Druga važno pitanje je, dodao je Ateljević, da li je dublja integracija u bezbednosti realna.

"Ja mislim da je teško organizovati dublju integraciju na nivou svih 28 članica EU iz brojnih razloga", izjavio je Ateljević, dodajući da treba uvažiti brojne razlike među zemljama, kao što su percepcija bezbednosnih prioriteta ili strateška kultura.

To međutim, dodao je, ne treba da spreči zajednički odgovor na izazove u različitim oblastima ili manjim grupama država.

Ateljević smatra da Evropa treba da nastavi da se integriše kao tržište u oblasti odbrambene industrije, jer, između ostalog, nabavke u oblasti odbrane nisu centralizovane pa nastaju gubici na nivou Evrope i zemalja članica od 25 do 100 milijardi evra.

Bivši državni paralmentarni sekretar u Ministarstvu odbrane Nemačke Valter Kolbov ocenio je da je važno za globalnu evropsku strategiju u bezbednosti i odbrani da postoji spremnost da se uspostavi integrisani pristup sukobu i krizi, da se obezbedi veza između spoljne i unutrašnje bezbednosti, kao i da se unapredi oblast javne diplomatije.

"Nisu nam potrebni samo EU, šengenski sistem i evropska armija, potrebno je i da svi građani budu spremni da stvaraju mir koji se ne može imati bez bezbednosti", rekao je Kolbov.

Prema njegovom mišljenju "Evropa u više brzina" je postala realnost i znači da "različite države mogu da se integrišu na različitim nivoima, u zavisnosti od situacije u svakoj državi".

Podsetivši da je posle parlamentarnih izbora u Nemačkoj u oktobru u Bundestag ušla "vrlo jaka populistička partija" Alternativa za Nemačku Kolbov je rekao da je to "sad problem za Nemačku" i da se postavlja pitanje ko može da se ujedini protiv desničarskih populista.

"Videćemo da li je to bio rezultat protesta ili će biti dugoročni rezultat u Nemačkoj, a možda i u Holandiji i drugim susednim zemljama", rekao je Kolbov.

Kolbov se zapitao šta se desilo sa socijaldemokratijom i levicom u Evropi, pošto je izgubila na izborima ne samo u Nemačkoj, nego i u Italiji, Holandiji, Francuskoj i Velikoj Britaniji.

Direktorka Regionalne kancelarije Fridrih Ebert Fondacije za Srbiju i Crnu Goru Ursula Koh-Laugvic izjavila je da se tokom protekle decenije mnogo toga promenilo u oblasti bezbednosti i odbrane, od arapskog proleća, neprestane krize na Bliskom istoku do terorizma, migracija, Bregzita i izbora Donalda Trampa za predsednika SAD.

Bezbednost i odbrana su postala tema o kojoj se govori u sedištu EU i NATO, kao i u mnogim prestonicama Evrope, rekla je Koh-Laugvic i dodala da nju najviše brinu rezultati izbora za Evropski parlament koji će biti održani na proleće 2019.

Postojanje kriza je razlog za pojavu brojnih inicijativa za integraciju u domenu odbrane, izjavio je Igor Novaković iz Centra za međunarodne i bezbednosne poslove.

Novaković je rekao da stvaranje evropske odbrambene unije ne znači stvaranje evropske armije, nego osnove da EU može samostalno da se nosi sa većinom bezbednosnih izazova.

Problem je, prema njegovim rečima, to što postoji nesklad u strateškim kulturama i bezbednosnim prioritetima članica EU, kao i to što se stalno smanjuju ulaganja u odbranu.

Sandro Knezović iz zagrebačkog Instituta za razvoj i međunarodne odnose izjavio je da Globalna strategija EU zahteva evropsku stratešku autonomiju, a da je to teško ostvariti bez Velike Britanije u Uniji.

"Bregzit je bio ogroman šok za EU ali u praktičnom smislu, on označava gubitak velikog vojnog partnera, što će svakako uticati na kapacitet Unije za strategiju autonomije", rekao je Knezović.

Postavlja se i pitanje geostrateškog dometa EU, rekao je Knezović, odnosno da li EU treba da se usredsredi na regione koji ugrožavaju njenu bezbednost i da li ima kapacitete za šire delovanje.

Konferenciju u hotelu Metropol organizovali su Centar za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC) i Fondacija Fridrih Ebert, preneo je Euractiv.

Učitaj još povezanih članaka
Učitaj još  Politika
Komentari su zatvoreni

Proverite Takođe

Otpornost na antibiotike biće veći ubica nego kancer

Brisel, 17. novembar 2017. – Otpornost na antibiotike je tempirana bomba, upozo…