Naslovna Politika Davanje datuma ulaska u EU mač sa dve oštrice

Davanje datuma ulaska u EU mač sa dve oštrice

5 min read
0
196

Beograd, 10. avgust 2017. – Istraživanje Ministarstva za evropske integracije sprovedeno krajem juna 2017. je pokazalo da bi 49% građana Srbije glasalo za ulazak zemlje u EU, kada bi referendum o članstvu bio održan sutra.

Podrška članstvu u EU se malo povećala od prošlog istraživanja sprovedenog u decembru 2016, kada je ona iznosila 47%, ističe se u Centru za evropske politike.

Milena Lazarević, programska direktorka CEP-a kaže da, iako mali, "ovaj porast može da se pripiše nešto pozitivnijim okolnostima – pre svega, nije bilo uslovljavanja prilikom otvaranja novih poglavlja, a sa Samita EU – Zapadni Balkan u Trstu poslate su poruke ohrabrenja i podrške zemljama da istraju u svojim naporima da postanu članice EU".

Budući da je podrška članstvu i dalje ispod 50%, pitanje je da li bi određivanje vremenskog okvira za članstvo pomoglo da proces reformi i usklađivanje sa zakonodavstvom EU teče brže, kao i da li bi to konkretizovanje pomoglo povećanju podrške naših građana ulasku Srbije u EU. 

Međutim, ne treba zaboraviti da je EU u prošlosti imala loše iskustvo sa davanjem konkretnih datuma za prijem država u članstvo.

"Davanje konkretnog datuma za prijem države u članstvo može biti pravi mač sa dve oštrice", smatra Lazarevićeva i dodaje: "Iako sa jedne strane može da doprinese nekom većem poletu i entuzijazmu da se realizuju reforme, on to ne garantuje.'' 

''A sa druge strane, ako se reforme ne realizuju i kriterijumi za članstvo ne ispune, dolazi do pritiska da se datum pomeri, što se desilo u slučaju Bugarske i Rumunije, čiji je datum pomeren sa 2004. na 2007. godinu. Takva situacija, pak, nije nimalo povoljna ni za EU ni za samu državu koja joj pristupa, jer dolazi do velikog razočarenja među stanovništvom i do porasta evroskepticizma kao posledica izneverenih očekivanja", rekla je Lazarević.

Treba imati u vidu da građani najviše reaguju na kontekst u kojem se evropske integracije odvijaju, odnosno na reforme, koje nezavisno od članstva u EU, podržava dve trećine građana, kao i na opipljive koristi koje bi članstvom dobili.

"Ovo je poruka Vladi da mora više ukazivati na koristi koje Srbija već ima od procesa EU integracija, uključujući i bespovratnu razvojnu pomoć, koja je za period od 2000. do 2015. godine iznosila oko 2,7 milijardi evra, što je čini ubedljivo najvećim donatorom Srbije, što, kako pokazuje ovo istraživanje, prepoznaje samo 23% ispitanika”, ističe Lazarevićeva.

Učitaj još povezanih članaka
Učitaj još  Politika
Komentari su zatvoreni

Proverite Takođe

Beta i FoNet za ravnopravnost učesnika na medijskom tržištu Srbije

Beograd, 21. avgust 2017. – Novinske agencije Beta i FoNet oštro protest…