Naslovna Društvo Država kasni sa zakonom o besplatnoj pravnoj pomoći, ugrožena pravna sigurnost građana Srbije

Država kasni sa zakonom o besplatnoj pravnoj pomoći, ugrožena pravna sigurnost građana Srbije

14 min read
0
485

Valjevo, 02. avgust 2017. (Aleksandar Milijašević/Dijalog Net) – Po svemu sudeći ni 1. januara 2018. neće početi primena Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći, jer do kraja prošle godine, i pored najava iz Ministarstva pravde, nije usvojen Nacrt tog zakona.

Sva ova kašnjenja imaće za posledicu da građani i građanke još neko vreme neće biti u prilici da budu informisani o uslovima koje treba da ostvare potencijalni korisnici i korisnice besplatne pravne pomoći, kao i o drugim značajnim pitanjima za primenu ovog zakona.

Predsednik Advokatske komore Srbije (AKS) Dragoljub Đorđević rekao je za Dijalog Net da razlog višegodišnjeg odlaganja donošenja ovog zakona treba tražiti u činjenici da će primena zakona o besplatnoj pravnoj pomoći u značajnoj meri opteretiti budžet Republike Srbije.

 Akcionim planom za Poglavlje 23 bilo je predviđeno da se zakon usvoji u trećem kvartalu 2016. Kašnjenje proizvodi posledice po građane i građanke, ali i za državu koja ne ispunjava obaveze u procesu evropskih integracija.

Najteže posledice za građane i građanke su uskraćivanje ljudskih prava i to najranjivijih društvenih grupa – smatra Đorđević, dodajući da država ima uštede na ime neizdvojenih sredstava za besplatnu pravnu pomoć.

Ovakva situacija državu dovodi do loše pozicije u pogledu vladavine prava i ljudskih prava u procesu pridruživanja EU – ocenuje Đorđević za Dijalog Net.

Pravna sigurnost u Srbiji je problematična, kaže predsednik AKS, ne samo za najsiromašnije i najugroženije, već i za građane i građanke koji sebi mogu priuštiti stručnu pravnu pomoć.

Nacrtom zakona predviđeno je da, osim korisnika socijalne pomoći, pravo na besplatnu pravnu pomoć imaju i osobe koje bi zbog plaćanja pravne pomoći osiromašile i stekle uslov na socijalnu pomoć, kao i niz posebnih kategorija poput žrtava porodičnog nasilja, torture i trgovine ljudima, azilanata i izbeglica, osobama o čijoj poslovnoj sposobnosti se vodi postupak i deci u sistemu socijalne zaštite.

Uz napomenu da je poslednji Nacrt zakona o besplatnoj pravnoj pomoći povučen iz procedure, Đorđević kaže da je taj Nacrt bio usaglašen sa svim članovima radne grupe i obezbeđivao je zaštitu i besplatnu pravnuu pomoć svim građanima i građankama.

Međutim, već nekoliko puta se desilo da radna grupa usaglasi i usvoji Nacrt, a onda ga ministarstvo pravde, kao predlagač, bez saglasnosti radne grupe izmeni.

Može se reći da, već godinama, u advokaturi postoji nerazumevanje  uloge organizacija civilnog društva u poslovima pružanja besplatne pravne pomoći. Ovo nerazumevanje se, često, može primetiti tokom debata o besplatnoj pravnoj pomoći.

Podsećamo da su organizacije civilnog društva organizovale brojne aktivnosti pravne podrške za različite kategorije građana i građanki, za žrtve kršenja ljudskih prava. U okviru tih aktivnosti građanima i građankama je pružana i besplatna pravna pomoć, a u tim aktivnostima učestvovali su advokati.

Međutim, od kada je počela debata o potrebi postojanja zakona o besplatnoj pravnoj pomoći, AKS zastupa stav da organizacije civilnog društva (kao i pravne klinike i službe za podršku žrtvama i svedocima) ne mogu biti pružaoci besplatne pravne pomoći.

Predsednik AKS iznosi stav da organizacije civilnog društva žele više ingerencija nego što im to Ustav i zakon dopuštaju. Pored toga, Đorđević smatra da su (stručni) kapaciteti organizacija civilnog društva (objektivni) problem da se situacija ’’sa terena’’ verifikuje i kroz zakonsko rešenje.

Tokom višegodišnje debate između advokature i civilnog društva mogle su se čuti i teške tvrdnje, pa tako i da pružanje besplatne pravne pomoći od strane organizacija civilnog društva devalvira pravnu struku, što se tvrdi iz redova advokata.

Predsedniku AKS ovakva tvrdnja nije poznata. On za Dijalog Net tvrdi da je ‘’crvena linija’’ za advokaturu situacija da građani i građanke zbog nekompetentne ‘’pravne pomoći” mogu biti nepovratno uskraćeni u realizaciji svojih prava.

Đorđević kaže da je to i sada slučaj, kada nema kontrole u pružanju pravne pomoći. I to je, po njegovom mišljenju, jedan od razloga za donošenje zakona o besplatnoj pranoj pomoći. Civilno društvo, kao i do sada, može učestvovati u poslovima pružanja besplatne pravne pomoći, ali kroz sistemsku saradnju sa advokaturom.

Iz civilnog društva dolazi tvrdnja da insistiranje na ‘’monopolu advokature’’ u poslovima besplatne pravne pomoći može uticati na pravnu sigurnost građana i građanki.

Ustav Republike Srbije (član 67) nedvosmisleno kaže da pravnu pomoć građanima i građankama pruža advokatura i organi lokalne samouprave, podseća Đorđević.

Ali, zapravo osnovni argument je pravo svakog građanina i građanke na efikasnu stručnu i delotvornu pravnu pomoć – kaže Đorđević za Dijalog Net i dodaje da samo advokati kod zastupanja imaju licencu, dokazanu i verifikovanu stručnost, veoma strogo uspostavljen sistem deliktne i disciplinske odgovornosti kao i civilnu odgovornost kroz sistem osiguranja od profesionalnog rizika.

Akcionim planom za poglavlje 23 u pregovorima sa EU predviđeno oko 5,6 miliona evra godišnje za prve tri godine primene zakona.

Na pitanje da li se u ovoj činjenici nalaze razlozi za ‘’čvrste’’ stavove advokature i civilnog društva, Đorđević smatra da je odgovor potvrdan kada se radi o civilnom društvu.

On smatra da bi organizacije civilnog društva imale veliku prednost kada bi, u okviru projekata koji podrazumevaju besplatnu pravnu pomoć, mogle da se bave i zastupanjem.

S druge strane, Đorđević negira da je pomenuti iznos razlog za ‘’čvrst’’ stav advokature. On ukazuje da u poslovima besplatne pravne pomoć advokatura ne naplaćuje ‘’ punu tarifu’’, a postoje primeri kada su, sa lokalnim samoupravama, uz minimalnu naknadu pružali besplatnu pravnu pomoć građanima i građankama.

Predsednik AKS smatra da treba nastaviti sa praksom da organizacije civilnog društva u projekte pružanja besplatne pravne pomoći uključuju advokaturu, ali da to mora biti uvedeno u sistem kroz advokatsku komoru.

Od 17. septembra 2014. godine do 26. januara 2015. godine advokatura u Srbiji je protestovala ‘’zbog donošenja neustavnih zakona i odbrane ustavnog položaja advokature’’.

Ukoliko advokatura ne bude nosilac besplatne pravne pomoći, razlog za proteste imali bi građani i građanke, a ne advokati, rekao je Đorđević i dodaje da je potrebna svest o tome šta je efikasna, stručna i delotvorna pravna pomoć.

Na kraju razgovora, Đorđević kaže da su advokatura i civilno društvo imali i te kako usaglašene stavove u pogledu zakona o besplatnoj pravnoj pomoći. To nije bilo dovoljno za državu koja ili ne želi ili nema para za usvajanje i primenu važnog zakona za pravnu sigurnost građana i građanki Srbije.

Dokle god država bude štedela preko leđa (ljudskih prava) građana i građanki, Srbija će biti jedina evropska zemlja bez zakona o besplatnoj pravnoj pomoći.

Učitaj još povezanih članaka
Učitaj još  Društvo
Komentari su zatvoreni

Proverite Takođe

Zagađenje prirode smrtonosnije od ratova, katastrofa i gladi

London, 21. oktobar 2017. – Zagađenje životne sredine, od nečistog vazduha do k…