Valjevo, 04. avgust 2017. (Aleksandar Milijašević/Dijalog Net) – Da u Srbiji postoji svest i odgovornost državnih organa za ispunjavanje preuzetih obaveza, najugroženiji građani i građanke bi imali na raspolaganju još jedan mehanizam za zaštitu i ostvarenje ljudskih prava, jer je Akcionim planom za Poglavlje 23 bilo predviđeno da se Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći usvoji u trećem kvartalu 2016.
Međutim, Zakon još uvek nije usvojen te i dalje advokatura i civilno društvo, kroz razne projekte skoro već dvadeset godina, pružaju besplatnu pravnu pomoć žrtvama kršenja ljudskih prava.
O ovoj temi za Dijalog Net već je govorio advokat Dragoljub Đorđević, predsednik Advokatske komore Srbije.
Ovog puta naš sagovornik je Milan Antonijević, direktor Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM, organizacije civilnog društva koja je među prvima u Srbiji, od 1999. godine, počela sa pružanjem besplatne pravne pomoći žrtvama kršenja ljudskih prava.
Kako kažu iz YUCOM-a, aktivnosti u pružanju pravne pomoći pokrivale su samo mali deo vakuuma postojećeg zakonodavstva u Srbiji.
Vremenom se Srbija, bar deklarativno, opredelila za put evropskih integracija.Međutim, nije isto samo potpisati neku obavezu, potrebno je i praktično primeniti to što je preuzeto. Akcioni plan za Poglavlje 23 i njegova primena je najbolja potvrda.
Težište, potencijalne, odgovornosti za nedonošenje zakona o besplatnoj pomoći je usmereno na dosadašnje saradnike u poslovima zaštite ljudskih prava, advokaturu i organizacije civilnog društva. Čak je i Ana Brnabić u svom ekspozeu govorila da će se Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći doneti kada se dogovore organizacije civilnog društva i advokatura. Antonijević smatra da je ovo pogrešan pristup.
–Država obezbeđuje prevashodno svojim građanima, tj. ne samo svojim građanima, sistem besplatne pravne pomoći. To je pravo građana – kaže Antonijević za Dijalog Net.
Antonijević podseća da je Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći najavljen Ustavom iz 2006. godine, kada je i obećano građanima da će dobiti efikasan sistem besplatne pravne pomoći i dodaje da se uvek nađe razlog za odlaganje reformi, pa se na taj zakon evo čeka više od deset godina!
Ujedno, smatra Antonijević, da se ne čuje glas javnosti, organizacija civilnog društva i advokature koji otvoreno traže da se ovo pitanje konačno uredi zakonom, moglo bi se postaviti pitanje da li se odustaje od ovog zakona i da li je njegovo donošenje uopšte i moguće.
–Ustavom, član 97, u nadležnosti Srbije se jasno stavlja ostvarivanje i zaštita sloboda i prava građana, samim tim i pristup pravdi – kaže Antonijević i dodaje:
-Građanima nije pojašnjeno kakva je korist za društvo od donošenja ovog zakona, pristup pravdi nije postala široko razumljiva reč, brojni su razlozi za to, ali to zahteva detaljnije pojašnjenje i poduži tekst.
Na podsećanje da je Akcionim planom za Poglavlje 23 bilo predviđeno da se Zakon usvoji u trećem kvartalu 2016. Antonijević odgovara da je bolje govoriti o budućnosti, a ne o prošlosti.
–Neispunjavanje obaveza države, kada govorimo o Poglavlju 23 može usporiti evropske integracije, to je u najkraćem posledica dovoljno vidljiva – upozorava Antonijević. On smatra da je zastoj u Poglavlju 23, kao i u Poglavlju 24, signal da se zastane sa pregovorima u drugim poglavljima, kako u otvaranju poglavlja, tako i u daljem napretku u pregovorima.
–Najbitnija posledica neusvajanja zakona po građane i građanke je uskraćivanje usluge besplatne pravne pomoći koj je država dužna da im omogući – precizan je Antonijević.
On potvrđuje da je postojeći nacrt zakona usklađen sa potrebama građana, ali i sa mogućnostima budžeta, što je i usaglašeno na radnoj grupi, nakon argumenata koje su predočene iz Ministarstva finansija. Konačna verzija nacrta zakona je usaglašena sa Ministarstvom pravde.
Namera radne grupe je bila da sistem besplatne pravne pomoći bude efikasan i da svaka odredba bude primenjiva u praksi. Antonijević ističe da su bila dragocena, kako uspešna, tako i neuspešna iskustva iz regiona.
Podsećanja radi, Srbija je jedina zemlja u Evropi koja nije donela zakon u oblasti besplatne pravne pomoći.
–Mi u YUCOM-u, kao organizacija koja štiti prava građana već dvadeset godina pred državnim organima i pred sudovima, znamo da je broj građana koji nam se obraćaju iz dana u dan sve veći – kaže Antonijević i dodaje da govori, na prvom mestu, o socijalno ugroženim kategorijama koje, zasigurno, imaju potrebu za ostvarivanjem svojih prava pred sudom gde im država stvaranjem sistema pravne pomoći otvara mogućnost koju ranije nisu imali baš zbog svog imovnog stanja.
YUCOM se zalaže da se krug onih koji dobijaju besplatnu pravnu pomoć proširi i na kategorije gde država mora imati aktivniju politiku, kao što su nasilje u porodici, diskriminacija i brojne druge oblasti zaštite ljudskih prava gde položaj stranke pred sudom nije ravnopravan.
Advokatura i organizacije civilnog društva u dosadašnjoj praksi pružanja besplatne pravne pomoći su bili partneri, ali ipak postoji problem da se situacija „sa terena’’ formalizuje i kroz zakonsko rešenje.
–Ne vidim ni jednu prepreku da organizacije civilnog društva budu zakonom definisani pružaoci besplatne pravne pomoći – kaže Antonijević i podseća da besplatnu pravnu pomoć organizacije pružaju svojim građanima decenijama i sada očekuju da se u zakonu ta mogućnost prepozna. Antonijević ukazuje i na to da organizacije civilnog društva ne zahtevaju da se nađu i u državnom budžetu i to se jasno mora reći.
Oponenti organizacija civilnog društva smatraju da pružanje besplatne pravne pomoći od strane organizacija civilnog društva – devalvira pravnu struku.
–To su paušalne ocene i kampanja protiv organizacija civilnog društva koja traje još od perioda Miloševićeve vladavine – smatra Antonijević.
On konstatuje da se vesti o pravnoj pomoći koju su pružale organizacije civilnog društva teško „probijaju’’ do medija.
–Zašto je preko hiljadu slučajeva pravne pomoći godišnje, pravnih saveta i zastupanja pred sudom koje organizacija poput YUCOM-a pruža građanima manje važno od vesti o otvaranju renovirane ulice u nekom gradu, opštini? – pita Antonijević.
–Energija koju organizacije civilnog društva ulažu u pružanje podrške građanima je za divljenje, kaže Antonijević za Dijalog Net i dodaje da je šteta što postoje drugačiji interesi i što se vodi borba protiv organizacija, jer „one otvaraju pitanja koja su bolna za društvo koja političari na vlasti ne žele da otvore bojeći se reakcije svojih glasača’’.
–Kako opisati situaciju u kojoj vas svakodnevno nazivaju izdajnicima, stranim plaćenicima, dok vi zastupate interese građana Srbije pred sudovima i drugim državnim organima – pita Antonijević.
On smatra da nedostaje hrabrosti da se opravdana kritika trpi, da se menjaju ušančene pozicije, da se Ustav, u delu u kome govori o poštovanju ljudskih prava, u potpunosti sprovede. „Ako niste mislili da te odredbe sprovedete, niste ih morali ni stavljati u Ustav’’, poručuje Antonijević.
Odgovarajući na tvrdnje da organizacije civilnog društva „devalviraju’’ pravnu struku, Antonijević kaže da je unutar organizacija koje pružaju pravnu pomoć razvijen sistem kontrole kvaliteta.
YUCOM je izradio dokumente koji garantuju kvalitet u okviru svojih aktivnosti i to su ponudili organizacijama koje pružaju besplatnu pravnu pomoć.
Antonijević smatra da se uvek može naići na neke propuste jer ko radi taj i greši, ali je korist od velikog broja organizacija koje su, u skladu sa najboljom evropskom praksom, pružale pravnu pomoć nemerljiva.
–I to naročito u društvima koja su postkonfliktna, koja su i ekonomski nestabilna, poput Srbije, potrebe za ovakvom podrškom građana su izraženije – uveren je Antonijević.
S druge strane, komentarišući tvrdnje da insistiranje na „monopolu advokature’’ u poslovima besplatne pravne pomoći može uticati na pravnu sigurnost građana i građanki, Antonijević je rekao da je svaki monopol štetan po građane i da tu ne treba mnogo argumentacije.
–Odluke Evropskog suda za ljudska prava potvrđuju štetan uticaj monopola, a nadam se da će i odluke Komiteta za ljudska prava UN o tome imati svoje stavove – rekao je Antonijević.
Na pitanje da li će zakon o besplatnoj pravnoj pomoći biti razlog za novi protest advokature, Antonijević odgovara da protest nije rešenje, naročito ako se time traži zasnivanje monopola i sva ova pitanja se mogu rešiti za stolom, razgovorima.
–YUCOM planira da poseti opštine i gradove u Srbiji sa namerom da pojasne sve ono što interesuje advokaturu, a odnosi se na besplatnu pravnu pomoć. Ključ je u saradnji – kategoričan je Antonijević koji i dodaje da su potrebe građana velike, dok je odlaganje samo na njihovu štetu.
Uz ukazivanje da postoji mogućnost da se sa nekim od slučajeva gde građanima nije omogućen pristup pravdi nađemo i pred Evropskim sudom za ljudska prava, „šteta po državu može biti i veća’’, ističe Antonijević.
Naposletku, Antonijević smatra da je čekanje dogovora civilnog društva i advokature samo beg od realnosti iz prostog razloga da postoji veliki broj onih kojima je pomoć potrebna i o njima treba razgovarati.
–Potrebna je saradnja sa advokaturom, verujem da će nakon stabilizovanja stanja u advokatskim komorama i advokatura biti na istom stanovištu, kaže direktor YUCOM-a za Dijalog Net.
Iako smo još daleko od novogodišnjih čestitki, Antonijević je poželeo građanima i građankama da u 2018. godinu, između ostalog, uđu sa Zakonom o besplatnoj pravnoj pomoći, to je najmanje što im država može vratiti za sve nedaće kojima su izloženi kao zapostavljeni delovi društva.
Nadamo se da će ova želja, na vreme izrečena, stići do odgovornih. Kako u državi, tako i kod Deda Mraza.
