Brisel, 4. maj 2018. – Ekonomski rast Srbije u 2018. će ubrzati do najvišeg nivoa za deset godina, prognozira Evropska komisija u prolećnoj ekonomskoj prognozi.
Istovremeno se upozorava na potencijalne posledice nedovršenih reformi poreske i javne administracije i državnih preduzeća.
U Uniji Komisija takođe očekuje snažan privredni rast 2018. i 2019, ali i predviđa da će Britaniji, koja izlazi iz EU, biti teže.
EK rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije u 2018. prognozira na 3,3% u poređenju sa 1,9% u 2017, dok bi u 2019. rast BDP trebalo dalje da ojača, na 3,5%.
Prema procenama EK, domaća potrošnja će nastaviti da jača zahvaljujući potrošnji i investicionim aktivnostima uz podšku priliva direktnih stranih investicija.
Međutim, iako se očekuje dalji rast izvoza, zbog snažnog uvoza neto doprinos izvoza rastu verovatno će ove godine ponovo biti negativan.
Inflacija će se nakon pada početkom 2018. polako vratiti u centar ciljanog okvira utvrđenog od strane centralne banke, prognozira EK.
EK navodi da je u 2017. prvi put za više od deset godina kosolidovani vladin budžet bio u suficitu i da preliminarni podaci za prvi kvartal 2018. ukazuju na nastavak trenda boljih od očekivanih rezultata na strani prihoda.
S obzirom na nedavno povećanje plata i penzija, u prognozi se za naredne dve godine predviđa manji budžetski suficit a rezultat će biti biti pad i ostanak vladinog duga ispod 60 odsto BDP.
Međutim, upozorava EK, dobre fiskalne perspektive i rastući pritisci sa strane potrošnje i dalje će biti izazov za vladu koja nastoji da očuva strogu kontrolu tekuće potrošnje, posebno kada je reč o platama u javnom sektoru i troškovima za penzije.
Neizvesnostima oko budućeg kursa fiskalne politike doprinose i završetak stend-baj aranžmana sa MMF i disfunkcionalni fiskalni propisi.
Pored toga, nisu završene reforme poreske i i javne administracije i državnih preduzeća, što može da utiče na budžet, ukazuju iz EK.
Evropska unija saopštila je da očekuje snažan privredni rast 2018. i 2019, ali i predviđa da će biti teže Velikoj Britaniji koja izlazi iz Unije.
EU je u prolećnoj ekonomskoj prognozi navela da bi rast BDP trebalo da bude solidnih 2,3% u 2018. i 2% u 2019. i na nivou cele Unije i u zoni evra.
Potpredsednik Evropske komisije Valdis Dombrovskis rekao je da će se "privredna ekspanzija u Evropi nastaviti solidnim tempom ove i sledeće godine, podržavajući dalje stvaranje radnih mesta".
EU je navela da očekuje da rast u Velikoj Britaniji, koja bi trebalo da izađe iz EU u martu 2019, u 2018. bude 1,5% a u 2019. godini 1,2%.
U prognozi se navodi da je predviđanje zasnovano na sadašnjem stanju koje bi moglo da se promeni zbog tekućih pregovora o Bregzitu.
EU takođe ima optimističnu sliku budžeta 19 zemalja koje koriste evro.
U prognozi se navodi da su prvi put u istoriji sve zemlje zone evra na putu da svoje budžetske deficite drže u okviru od maksimalnih 3% BDP.
Pozitivno predviđanje se odnosi i na Francusku, koje se dugo mučila da drži svoj budžet u zahtevanom okviru, ali deluje da bi to mogla izvesti i 2018. i 2019. godine.
Zona evra je 2017. imala najveći privredni rast u poslednjoj deceniji, od 2,4%, ali je Dombrovskis upozorio da članice treba da sprovedu dodatne reforme kako ne bi izgubile zamajac.
"Trebalo bi da iskoristimo dobra vreme da naše privrede učinimo otpornijim", rekao je Dombrovskis i pozvao na stvaranje veće sigurnosti u monetarnom sistemu, kao i na reformisanje evropske privrede kako bi se bolje suočila s globalnom konkurencijom, prenosi Euractiv.
