Beograd, 3. oktobra 2017. (Arhipelag) – Nova knjiga eseja međunarodno poznatog umetnika Milija Belića Izazov modernosti objavljena je u izdanju Arhipelaga i galerije New Moment. Belićeva knjiga govori o nekim od najzanimljivijih izazova modernog doba i moderne umetnosti.
Modernost je stalni izazov za Miliju Belića, kako u njegovim radovima, u kojima istrajno i suptilno preispituje iskustva i senzibilitet novog doba, tako i u njegovim esejima u kojima se suočava i sa svojom stvaralačkom avanturom i sa opusima velikih srpskih, evropskih i svetskih umetnika.
Belićevi eseji predstavljaju retko svedočanstvo i analitičke zapise o novoj monumentalnosti Petra Omčikusa, o skulpturama Momčila Milovanovića, o slikarskom metajeziku Sretena Nikčevića ili o fotogramima Mirka Lovrića.
Belić studiozno piše o Brankusiju kao ocu moderne skulpture ili pak o poetičkim izazovima moderne umetnosti od fenomenologije stila i plastičkog ritma i muzičkog prostora, kao mogućih osnova za jednu prolegomenu metaumetnosti, preko slikarstva permanentnog krika, nove srpske apstrakcije i novih umetničkih migracija, do neokonstruktivizma, emancipovane forme i geometrijske apstrakcije danas.
Belićeva posebna tema jeste Pariz. Otuda čitav niz eseja u knjizi Izazov modernosti govori o umetničkom duhu Pariza, o umetničkim vezama Beograda i Pariza, prisustvu i tragu srpskih umetnika na važnim pariskim salonima i na pariskoj likovnoj sceni.
Na kraju knjige nalaze se tri razgovora sa Milijom Belićem koje su o njegovom likovnom opusu i o njegovim pogledima na umetnost vodili Ljubomir Erić, Mladen Ratković i Miroslav Živanović.
– Živimo u vremenu koje sve više zahteva integralni pristup, kako u umetnosti, tako i u drugim duhovnim disciplinama, i životu uopšte. Sve je tanja granica, na primer, između nauke i umetnosti. Apstraktna umetnost je oslobodila umetnost primitivne uloge da predstavlja, imitira prirodu i prirodne oblike, i omogućila joj da progovori sopstvenim, likovnim jezikom. Sam likovni jezik postao je nosilac univerzalnih značenja i izvor beskonačne kreativne potencijalnosti. Zbog toga je relativno lako prelaziti iz jedne likovne discipline u drugu, jer su u pitanju iste ili slične forme, identična morfologija, formalna organizacija izražena u dve, tri, pa i četiri dimenzije – kaže Milija Belić.
Sastavni deo ove zanimljive i izazovne knjige jeste preko dvadeset reprodukcija radova poznatih srpskih i svetskih umetnika.
Milija Belić (1954) je slikar, skulptor, teoretičar umetnosti. Diplomirao na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu 1978, odsek slikarski. Odbranio je s najvišom ocenom doktorsku tezu na Sorboni 1994. i stekao titulu doktora umetnosti i nauka o umetnosti Pariskog univerziteta. Izlagao je na velikom broju samostalnih i kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Objavio je više teorijskih i esejističkih knjiga o modernoj umetnosti.
Belićeva dela nalaze se u kolekcijama Nacionalne biblioteke u Parizu, Muzeja Satoru Sato u Japanu, Muzej savremene umetnosti u Beogradu, Srpskog kulturnog centra u Parizu, Biblioteka grada Beograda i mnogim drugim. Milija Belić živi u Parizu.
Belićeve slike, skulpture i video-instalacije, nastale tokom poslednjih desetak godina, tokom ove jeseni izloženi su na izložbama u Budvi, Parizu, Oklandu, Grenoblu, Kini i Beogradu.
