Brisel, 24. novembar 2017. – Svake godine u okeanima i morima završi osam miliona tona plastike, što za posledicu ima smanjenje populacije najmanje 600 vrsta, od kojih je 15% ugroženo. To evropske ribare košta 80 miliona evra.
Međutm, smatra Pjer Iv Kusto, sin poznatog okeanografa Žaka Kustoa, izlaz postoji a krije se u prošlosti.
Do 2050. godine u okeanima će biti više plastike nego ribe a posledice toga osetiće 99% morskih ptica i 52% morskih kornjača, pokazalo je istraživanje predstavljeno na skupu koji su organizovali evroposlanik Rikardo Serao Santos (Ricardo Serrão Santos) iz grupe socijalista i demokrata (SD) i Evropska regionalna služba Međunarodne unije za zaštitu prirode (IUCN) u Briselu.
Samo u Evropi u morima svake godine završi 100.000 tona otpada. Najveći deo čini jednokratna ambalaža – 2,5 miliona pakovanja od hrane, 580 milijardi opušaka, 16 milijardi plastičnih šolja, 36,4 milijarde slamčica i 46 milijardi plastičnih boca.
"Cilj nam je da oslobodimo okean plastike", rekao je na skupu održanom 8. novembra evropski komesar za životnu sredinu Karmenu Vela (Vella). "U okviru Junkerovih predloga nameravamo na nivou EU da recikliramo svu plastiku do 2050. To će biti značajno za povećanje finansiranja kroz Junkerov plan – EFSI", dodao je Vela.
"Međutim, moramo da promenimo ponašanje. Svi imamo važnu ulogu u smanjenju količine plastike", zaključio je evropski komesar zadužen za zaštitu čovekove okoline.
Pjer Iv Kusto je predočio važne činjenice o sadašnjem stanju okeana – 70% plastike ostaje na dnu okeana, 15% pluta a preostalih 15% kreće se kroz vodu između dna i površine.
Britanski Gardijan, Euraktivov partner, obznanio je da 80% vode za piće u Evropi sadrži mikroplastiku.
Posebnu pažnju na skupu Kusto je izazvao kada je pomenuo stare Grke.
"Tokom mog poslednjeg boravka na Santoriniju posetio sam arheološko nalazište Akrotiri. Bio sam impresioniran načinom na koji su stari Grci čuvali maslinovo ulje i vino u ćupovima. Mislim da iz toga možemo da učimo", rekao je Kusto.
A šta možemo da naučimo od starih Grka? Odgovor je, prema Kustou, možda iznenađujuć ali je interesantan: "Problem sa kojim se suočavamo bio je glavna briga svih velikih civilizacija u prošlosti – proizvodnja, skladištenje i isporuka proizvoda. Način koji smo mi izabrali u poslednjih 100 godina nije održiv".
Kada je reč o budućnosti, "nisam optimista ali mislim da još imamo šansu ako ljudi promene ponašanje", kazao je Pjer Iv Kusto.
"Potrebni su nam regulativa, ekonomski podsticaji i akcije dobrovoljaca. Takođe je neophodno promovisati cirkularnu ekonomiju", kazao je predstavnik UN za životnu sredinu u Briselu Ulf Bjernholm (Björnholm) i dodao: "Treba da smanjimo proizvodnju plastike, i za jednokratnu upotrebu i one koja se ne reciklira, za upotrebu u npr. kozmetici i industriji automobila".
UN 6-7. decembra organizuju međunarodnu konferenciju "Prema planeti bez zagađenja". Informativna kampanja je već pokrenuta i pozivaju se vlade, kompanije i civilno društvo da učestvuju u inicijativi i preduzmu lokalne akcije, prenosi Euractiv.
