Naslovna Politika Muižnieks : Pogoršana atmosfera u kojoj rade novinari u Srbiji

Muižnieks : Pogoršana atmosfera u kojoj rade novinari u Srbiji

13 min read
0
182
Nils Muižnieks

Beograd, 22. februar 2018. – Komesar Saveta Evrope za ljudska prava Nils Muižnieks ocenio je u Beogradu da je u Srbiji ozbiljno pogoršana atmosfera u kojoj rade mediji, i da ima sve više pretnji i napada na novinare protiv kojih se vode i "kampanje blaćenja".

Nije ostvaren napredak ni u oblasti tranzicione pravde i obeštećenja žrtvama rata, rekao je Muižnieks, dodajući da tretiranje haških osuđenika kao heroja otežava proces regionalnog poverenja.

Muižnieks je na konferenciji za novinare, na kraju četvorodnevne posete Srbiji, izjavio da je atmosfera u kojoj rade novinari mnogo lošija nego što je bila prilikom njegove prethodne posete 2015. godine.

"Protiv novinara se vode kampanje blaćenja, političari novinare nazivaju izdajnicima, plaćenicima i stranim agentima", rekao je Muižnieks, istakavši da je za njega ključno da se nađu osobe koje prete i napadaju novinare.

Komesar Saveta Evrope je rekao da je tokom posete uvideo da u stavu o slobodi medija postoji ogroman jaz i polarizacija između vlasti, i civilnog sektora i medija.

To se delom može objasniti time što su novinari "frustrirani rezultatima dijaloga" s vlastima, rekao je Muižnieks i dodao da novinari žele da vide rezultate svog angažovanja u dijalogu. i uticaj svojih predloga na dokumente i ponašanje vlade. To se međutim, naveo je, ne dešava u dovoljnoj meri.

Podsetivši da je prilikom posete pre više od dve godine bio zadovoljan uvođenjem projektnog finansiranja medija, Muižnieks je rekao da je sada čuo mnogo kritike tog sistema zbog netransparentnosti dodele sredstava. Čuo je i da oni koji dobijaju sredstva, ne poštuju uvek novinarski etički kodeks, i ne rade u javnom interesu.

Muižnieks je rekao da privatizacija medija nije završena, i da je dovela do većeg stepena nesigurnosti u medijima koji su u Srbiji u posebno teškoj situaciji ne samo zbog ekonomske krize, nego i zbog mera štednje i privatizacije.

O novinskoj agenciji Tanjug Muižnieks je rekao da je "u demokratiji problematično postojanje državnog vlasništva u medijima".

"Svuda vidim dosta propagande, čak i u komercijalnim medijima, tako da nam takva propaganda nije potrebna u državnim medijima", rekao je Muižnieks.

Dodao je da je drugo pitanje kada se radi o javnom servisu, za koji je ključno da bude nezavisan, pluralistički i adekvatno finansiran.

"Ali, niko nije sugerisao da je Tanjug državna novinska agencija", rekao je Muižnieks.

Komesar Saveta Evrope je rekao da u Srbiji, za razliku od drugih zemalja u kojima je bio, nije dobio mnogo kritika i pritužbi na zakonodavni okvir u vezi s medijima, i da ovog puta niko nije govorio o hakovanju sajtova i blokiranju medijskog sadržaja, kao 2015. godine.

Pohvalivši rad poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Muižnieks je rekao da on olakšava rad istraživačkih novinara, ali da je pristup informacijama i dalje otežan.

Muižnieks je kritikovao vladu Srbije što ne poštuje preporuke tog poverenika, a Skupštinu Srbije što ne razmatra njegove izveštaje.

"Jedan od načina da se poboljša stanje je da vlada na sistematski način odgovara na upozorenja objavljena na platformi Saveta Evrope za zašitu bezbednosti novinara. Reagovanje na upozorenja bi bio znak dobre volje s njihove strane, i moglo bi da pomogne da se izgradi most između vlade i skeptičnih poslenika medija", rekao je Muižnieks.

Dodao je da je Vlada Srbije do sada odgovorila na svega četiri od 12 upozorenja objavljenih na platformi Saveta Evrope.

Muižnieks je rekao da je u Ministarstvu unutrašnjih poslova u razgovoru o napadima na novinare dobio odgovor da novinari moraju odmah da prijave napade na novinare, a "ne dve sedmice kasnije kada ne mogu da sprovedu adekvatnu istragu".

"Njihov stav je izgleda da novinari treba bolje da se upoznaju sa zakonom. Ja predlažem da rad policije treba da bude transparentniji o tome dokle su došli u istragama, tako da ne postoji sumnja u njihovu spremnost da nađu počinioce", rekao je Muižnieks.

Komesar Saveta Evrope za ljudska prava ocenio je da tretiranje haških optuženika kao heroja predstavlja uvredu za žrtve i da unazađuje proces regionalnog pomirenja.[/qutoes]

"Osuđenici u Hagu se ovde tretiraju kao heroji, i daje im se mogućnost da javno istupaju. To je uvreda za žrtve i unazađuje ceo proces pomirenja. To je problem i drugih zemalja regiona", izjavio je Muižnieks na konferenciji.

Jedna od glavnih tema njegove posete bila je "tranziciona pravda" kao ozbiljan, dugoročan izazov koji zavisi i od regionalne saradnje.

U tom kontekstu, Muižnieks je rekao da su mnogi pohvalili nedavnu posetu predsednika Srbije Aleksanda Vučića Hrvatskoj i pokretanje pitanja osoba nestalih u ratu 1990-ih godina.

Muižnieks je, međutim, rekao da u Srbiji nema napretka ka donošenju sveobuhvatnog zakona o reparacijama, i da su druge zemlje više napredovale i da su u takve zakone uključile i novu grupu, žrtve seksualnog nasilja.

"To je pitanje koje ovde već nekoliko godina pokrećem bez ikakvog značajnijeg napretka", rekao je Muižnieks.

Komesar Saveta Evrope je podsetio da je u Srbiji mesto tužioca za ratne zločine bilo godinu i po upražnjeno čime je izgubljeno mnogo vremena, a strategija tog tužilaštva još nije usvojena.

[quotes quotes_style="bquotes" quotes_pos="right"]Tema njegove posete bila je i inkluzivno obrazovanje, o čemu, kako je ocenio, postoji mnogo veća saglasnost vlasti i civilnog društva, i veliki napredak.

Muižnieks je istakao da je broj Roma koji nemaju lična dokumenta smanjen sa 30.000 na 2.000 i da "Srbija može biti ponosna" zbog toga.

"Postoji jasna politička volja da se brže napreduje u toj oblasti", rekao je Muižnieks i dodao da mu je bilo drago da čuje da se romska deca sistematski više ne šalju u specijalne škole za decu s posebnim potrebama.

Muižnieks je pozdravio i to što se institucionalizuje i širi uvođenje obaveznog predškolskog obrazovanja i pedagoških pomoćnika.

Podrška ličnim asistentima, dodao je, varira u različitim delovima zemlje i njihovo finansiranje nije uvek održivo.

Muižnieks je skrenuo pažnju i na zakonodavne izmene iz 2012. godine koje su roditeljima proširile mogućnosti da ispisuju decu iz određenih škola i šalju ih u škole udaljenije od kuće.

To doprinosi odlasku "bele dece" iz škola te tako u njima raste procenat romske dece.

Muižnieks, kome mandat u Savetu Evrope ističe krajem marta, tokom svoje treće posete Srbiji sastao se s premijerkom, s ministrima prosvete i kulture i informisanja, državnim sekretarom Ministarstva unutrašnjih poslova, pomoćnikom ministra pravde, tužiocem za ratne zločine, ombudsmanom, poverenikom za jednakost, kao i s predstavnicima civilnog društva, nevladinih organizacija i medija, preneo je Euractiv.

Učitaj još povezanih članaka
Učitaj još  Politika
Komentari su zatvoreni

Proverite Takođe

Obradović: Potrebna obnova medijskog pluralizma

Beograd, 19. jun 2018. – Rad Jedan od osnovnih ciljeva rada na budućoj Medijskoj str…