Naslovna Društvo Nejasno šta je akademsko poštenje i šta je čija nadležnost u obrazovanju

Nejasno šta je akademsko poštenje i šta je čija nadležnost u obrazovanju

4 min read
0
137

Beograd, 27. novembar 2017. – Učesnici konferencije o Zakonu o visokom obrazovanju u organizaciji Beogradske otvorene škole (BOŠ) ocenili su da je kod rešavanja spornih doktorata problematično to što nije razjašnjeno šta je akademsko poštenje i ko je odgovoran za koji segment u obrazovanju.

Profesorka Univerziteta u Novom Sadu Zorana Lužanin kazala je da se kada je reč o proveri doktorata za koje se sumnja da su plagirani boji da postoji „neki pritisak“ i da je problem što nije jasno definisano ko je za šta nadležan.

"Ako ste član stručnog tela onda bi uzdržane glasove trebalo eliminisati", rekla je Lužanin i dodala da smatra da se kada je reč o plagijatima moraju posmatrati svi doktorati, a ne samo tri slučaja koja su dospela u medije, već treba napraviti projekat koji će na određenom uzorku utvrditi koliko se doktorata plagira.

Predstavnica Centra za obrazovne politike Ivana Cenerić rekla je da nije razjašnjeno šta je akademsko poštenje.

Govoreći o problemima u novom Zakonu koji je usvojen pre dva meseca, Lužanin je rekla da novo rešenje nije u skladu sa Strategijom obrazovanja, da je gašenje autonomije univerziteta pogubno, a da ne postoje jasni standardi za ocenu kvaliteta nastave i da se i dalje ne postoji jasan registar zvanja.

Cenerić je kazala da iako je ranije predlagano da Nacionalni savet za visoko obrazovanje bude nezavisniji od Vlade, pa i u finansijskom pogledu, kao da je u novom zakonu to sve zanemareno.

Ona je kazala da novo zakonsko rešenje nije rešilo određene probleme i da je i dalje moguće naći "rupe" kroz koje se može napraviti koruptivno delovanje.

Učesnice konferencije negodovale su i zbog veće uloge Privredne komore Srbije koja u nekim obrazovnim telima ima više predstavnika nego univerziteti.

Predstavnica Beogradske otvorene škole (BOŠ) Sanja Nasevski rekla je da je potrebno uvođenje indikatora za merenje kvaliteta studijskih programa, jer aktuelni recenzenti iz komisije za akreditaciju često subjektivno ocenjuju programe i da je potrebno uvođenje stranih eksperata u komisije, ne samo kada je reč o doktorskim studijama, već i o nižim stepenima.

Ona je dodala da je pokrenuta peticija za donošenje novog zakona o visokom obrazovanju koju je do sada potpisalo više od 1.700 profesora, akademika i građana.

Učitaj još povezanih članaka
Učitaj još  Društvo
Komentari su zatvoreni

Proverite Takođe

Problem političkog uticaja na pravosuđe nije rešavala nijedna vlast pa ni ova

Beograd, 14. decembar 2017. – Neefikasnost srpskog sudstva i politički uticaji …