Timski rad i udruženo delovanje svih aktera izbegličke krize – nevladinih organizacija, državnih institucija, medija, UN agencija, građana i donator donosi najbolje rezultate. Uloga civilnog društva u Srbiji i Evropi, za vreme izbegličke krize bila je od neprocenjive pomoći za državne institucije. Potrebno je nastaviti sa jačanjem sistema u cilju što efikasnijeg odgovora na izbegličku krizu. Zaštita dece mora biti prioritet. Novi Zakon o azilu, čije se usvajanje očekuje u novembru, omogućiće održiv i efikasan sistem za azil. Potrebno je dodatno raditi na promociji prava azilanata i izbeglica.
Ovo su najvažniji zakljuci konferencije “Izazovi izbegličke krize – naučene lekcije”, koja je održana 17. juna 2016. u Beogradu.
Povodom Međunarodnog dana izbeglica koji se obeležava 20. juna, SOS Dečija sela Srbija organizovala su konferenciju „Izazovi izbegličke krize – naučene lekcije“, u cilju razmene iskustava sa terena i definisanja generalnih preporuka za unapređenje budućeg rada u sličnom kontekstu.
“Izbeglička kriza nije iza nas, kriza određenog intenziteta traje i danas, ali je Republika Srbija spremna na svaki scenario”, izjavio je danas dr Nenad Ivanišević, Državni sekretar u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, na otvaranju konferencije Ivanišević je istakao i da je Srbija pokazala da je humana zemlja koja brine o svakome i da će tako ostati i u buduće.
Visoki komesar za izbeglice, Vladimir Cucić, dodao je da je Srbija postala paradigma kako bi svi u Evropskoj uniji trebalo da se ponašaju i naglasio da se svi kapaciteti za privremeni prihvat migranata stavljaju u punu pripravnost.
Hans Fridrih Šoder, šef predstavništva Visokog komeserijata UN za izbeglice u Srbiji saglasio se da kriza nije u potpunosti gotova i da postoji mnogo stvari koje udruženi treba da nastavimo da radimo. Šoder je podsetio na značaj zaštite dece izbeglica i ukazao na važnost uloge SOS Dečijih sela, kao i svih drugih organizacija koje pomažu deci. “Srbija je uradila daleko bolji posao od mnogih evropskih zemalja i treba da bude ponosna na ono što je urađeno i što sledi”, rekao je Šoder.
U svetu ima 60 miliona izbeglica, a polovinu čine deca, pokazuju podaci Ujedinjenih nacija. Isti podaci pokazuju da je sve veći broj dece koja su razdvojena od roditelja, maloletnika bez pratnje i dece koja su ostala bez roditeljskog staranja. Ova deca dolaze iz različitih zemalja koje su pogođene ratom, na hiljade njih je na svom putu kroz Evropu izloženo nehumanim uslovima. Milioni dece izgubili su svoje pravo na detinjstvo.
Da je izbeglička kriza istovremeno i kriza zaštite dece podsetila je Ketlin Brašić, rukovodilac programa dečije zaštite u UNISET-u. Prema njenim rečima jedna od najvažnijih naučenih lekcija koja je doprinela do kvalitetnog odgovora na izbegličku krizu je saradnja državnog, međudržavnog i nevladinog sektora.
“Bezbednost dece mora biti prioritet”, istakla je i prof. dr Nevena Čalovska, predsednica Fondacije SOS Dečija sela Srbija, koja je naglasila da deca mlađa od 18 godina čine više od 50 odsto izbeglica, da više od 95.000 dece ove godine traži azil u EU, kao i da su mnogi od njih na putu izloženi nehumanim uslovima.
Čalovska je podsetila da je osnovni cilj SOS Dečijih sela obezbediti da svako dete raste u bezbednom porodičnom okruženju, sa mogućnošću da razvija svoje pune potencijale. “Program urgentne pomoći “Solidarnost” pokrenuli smo sa željom da pomognemo ublažavanju patnje deci izbeglicama i njihovim porodicama na njihovom putu kroz Srbiju, kao i pružanjem materijalne i psiho – socijalne pomoći. U okviru ovog programa, SOS Dečija Sela Srbija obezbedila su Sigurna mesta za decu – prostor u okviru prihvatnih centara za izbeglice, namenjen deci i majkama sa decom, ICT podršku – pristup računarima i punjenju mobilnih telefona i “Super autobus” tima, kao i podršku mobilnih timova, koji distribuiraju materijalnu i nematerijalnu pomoć, pružaju korisne informacije i psiho – socijalnu podršku. Osim toga, trudili smo se da radimo na jačanju kapaciteta državnih institucija i lokalnih zajednica2, dodala je Čalovska.
O ulozi SOS Dečijih sela u izbegličkoj krizi govorila jei Vesna Mraković Jokanović, nacionalna direktorka SOS Dečijih sela Srbija. U svom izlaganju, ona je podsetila na to da su SOS Dečija sela Srbija organizacija posvećena brizi o najugroženijoj deci i porodicama. “Među najvećim izazovima sa kojima smo se suočavali nalaze se teški uslovi i konstantne promene stanja na terenu – kada su u pitanju aktivnosti, timovi lokacije… Najvažnija lekcija koju smo naučili iz toga je da su neophodni visok nivo adaptilnosti i fleksibilnosti za sve aktere izbegličke krize”, objasnila je Mraković Jokanović. Prema njenom mišljenju, najvažniji resursi za rad SOS Dečijih sela Srbija bili su ljudski resursi, podrška Međunarodne organizacije SOS Dečija sela i timski rad – saradnja sa partnerskim organizacijama i institucijama, kao što su UNICEF, World Vision i mnoge druge.
Učesnici konferencije saglasili su se u tome da je postojao konsenzus javnosti kada je izbeglička kriza u pitanju i da je ova tema izazvala veliku pokretačku energiju kod građana, kao i volju da pomognu. Ono što je potrebno da bi se ova energija kanalisala u pravom smeru jeste bolja informisanost, a mediji su ti koji imaju odgovornost kada je u pitanju informisanje i oblikovanje stavova građana o izbegličkoj krizi.
Skrenuta je pažnja na to da je potrebno na najbolji mogući način zaštititi prava ljudi koji se nalaze na našoj teritoriji, kao i da je, saradnja sa institucijama i organizacijama u drugim zemljama koje se nalaze na izbegličkoj ruti važna i neophodna.
60 učesnika – predstavnika organizacija civilnog društva i državnih institucija, kao što su ADRA, UNHCR, UNICEF, World Vision i mnoge druge diskutovalo je o ključnim temama konferencije . Učesnici su se saglasili da su ovakvi događaji važni kako zbog umrežavanja i jačanja partnerstava, tako i zbog razmene znanja i iskustava u cilju unapređenja budućeg rada.
Izvor: SOS Dečija sela Srbija
