Naslovna Borba protiv korupcije Nije dovoljno da zaštita uzbunjivača funkcioniše u praksi, već i da se korupcija na koju oni ukazuju kazni

Nije dovoljno da zaštita uzbunjivača funkcioniše u praksi, već i da se korupcija na koju oni ukazuju kazni

19 min read
0
149

Beograd, 14. novembar 2017. – U Srbiji su dve i po godine primene Zakona o zaštiti uzbunjivača dale odlične rezultate ali i ukazale na neke slabosti koje su, ocenjuju stručnjaci, siguran znak da zakon zaživljava u praksi.

Međutim, ono što je potrebno nije samo da zaštita uzbunjivača funkcioniše u praksi, već i da se korupcija na koju oni ukazuju kazni, jer je to i krajnji cilj uzbunjivača i njihov pokretač.

"Zakon je postavljen široko, sa ciljem da se pruži što sveobuhvatnija zaštita, što nosi rizik da ga neko tumači na način suprotan nameri zakonodavca i nameri nas koji smo učestvovali u njegovom pisanju. To je jedini zakon o zaštiti uzbunjivača u svetu u čijem stvaranju su, na zahtev Pištaljke, učestvovali sami uzbunjivači", istakla je advokat sajta Pištaljka Dragana Matović.

U analizi koju je taj antikorupcijski sajt napravio posle dve godine primene zakona pokazalo se da su neka zapažanja o zakonu pre primene bila i precizna i dalekovida.

Praksa je naime pokazala neke neusklađenosti u samom postupku prouzrokovane ustrojstvom sudova i pravosudnim sistemom i to su stvari koje se ispravljaju u hodu i u čijem usklađivanju učestvuju sudije i stručnjaci iz oblasti uzbunjivanja, ocenila je Matović za agenciju Beta.

"Tu je zatim problem sudskih taksi, oslobađanja od troškova suđenja, pokazalo se od ključne važnosti da sudije prolaze obuku, a onda naravno i pitanje sankcionisanja učesnika korupcije i procesuiranja koje nije obuhvaćeno ovim zakonom ali koje mora da ga prati", rekla je Matović.

Neophodno je takođe obučiti i lica koja su zadužena za prijem informacija u firmama i koja su često pod jednakim pritiskom kao i uzbunjivači ako svoj posao obavljaju savesno. I kanali uzbunjivanja zahtevaju manja doterivanja, smatraju u Pištaljci.

Inače, advokati Pištaljke, jedinog pravnog savetovališta za uzbunjvaće na Balkanu, savetuju i zastupaju uzbunjivače u više desetina predmeta pred sudovima. Takođe daju pravne savete brojnim građanima koju žele da znaju svoja prava u potencijalnim slučajevima uzbunjivanja.

Pištaljkini advokati svakodnevno dobiju više zahteva za pravni savet uz obimnu dokumentaciju o nezakonitostima a dominiraju prijave iz javnog sektora, pre svega zdravstva, prosvete i državne uprave.

 Zakon o zaštiti uzbunjivača stupio je na snagu u decembru 2014. a počeo je da se primenjuje u junu 2015. godine.

Predsednik Vrhovnog kasacionog suda Dragomir Milojević ocenio je da rezultati primene Zakona o zaštiti uzbunjivača prevazilaze sva očekivanja i da je taj zakon već postigao izuzetne rezultate i doprineo da organi javne vlasti ozbiljno shvate njegovu primenu.

"Međutim, brzo je postalo jasno gde se nalaze rupe i slabe veze u zakonu", rekao je za agenciju Beta predsednik Vrhovnog kasacionog suda.

Naime, kako je istakao, sudske odluke neredovno se poštuju, jer neki poslodavci prosto ignorišu činjenicu da je sud doneo odluku u korist uzbunjivača. Stoga je, rekao je Milojević, za delotvornu primenu i sprečavanje kršenja zakona potrebno uvođenje strožih kazni za kršenja prava predviđenih zakonom, a naročito za nepoštovanje sudskih odluka koje su donete u korist uzbunjivača.

"Takođe je nužno ustrojiti mehanizam zaštite protiv krivičnog gonjenja u znak odmazde prema uzbunjivaču", istakao je Milojević.

Prema podacima Vrhovnog kasacionog suda, od početka primene Zakona o zaštiti uzbunjivača 2015. do 30. juna 2017. ukupno je pokrenuto 427 sudskih postupaka po tužbi u vezi s uzbunjivanjem od kojih je rešeno 364, ali Sud za sada ne raspolaže podatakom koliko je pravosnažno.

U 2015. godini u sudovima u Srbiji pokrenuto je ukupno 55 sudskih postupaka po tužbi u vezi s uzbunjivanjem od kojih su rešene 33 a u 2016. je pokrenuto ukupno 295 sudskih postupaka od kojih je rešen 241.

Srpski zakon je ocenjen kao zlatni standard u svetu i to od najvećih svetskih stručnjaka u ovoj oblasti, a to su pre svega Amerikanci koji imaju višedecenijsko iskustvo u ovoj oblasti, među njima pre svega Tom Divajn koji je radio i sa jednim od najpoznatijih svetskih uzbunjivača njujorškim policajcem Frenkom Serpikom, rekla je advokat Pištaljke.

Tom Divajn, koji se već decenijama nalazi na čelu jedne organizacije koja pruža pomoć uzbunjivačima, učestvovao je i u radnoj grupi za pisanje srpskog zakona.

Matović je istakla i da rešenja iz srpskog zakona prepisuju i implementiraju u svoje zakone države poput Kanade ili neke zemlje EU i da se na najznačajnijim svetskim konferencijama iz ove oblasti srpski zakon pominje kao zakon koji je sjajno napisan i čije sprovođenje ima inovacije koje se proglašavaju revolucionarnim u ovoj oblasti.

"Ljudi koji su pisali zakon smelo su se i dalekovido suprotstavili uvođenju pojma dobre vere u zakon, jer su shvatili da bi ulaženje u motive uzbunjivača bio nesaglediv poligon za manipulaciju. Motivi uzbunjivača nikoga ne bi trebalo da se tiču dok god je ono što oni otkrivaju tačno. Od dobre vere danas u svetu odustaju i najveći pobornici ovog rešenja – Britanci", istakla je Matović.

Ona je dodala i da je srpski zakon uspešno odoleo pritiscima nekih domaćih pravnika da se u njega ugrade kaznene mere prema uzbunjivačima ukoliko se proceni da je uzbunjivač zloupotrebio zakon ili se ispostavi da ono što je prijavio nije tačno.

"Ugrađivati takvu pretnju uzbunjivačima u zakon o zaštiti uzbunjivača, otkriva suštinsko nerazumevanje ove materije", naglasila je advokat Pištaljke.

Statistike Pištaljke istovremeno pokazuju da viši sudovi ne poštuju rok od osam dana za odlučivanje o predlogu za određivanje privremene mere u slučajevima uzbunjivanja i da je Višem sudu u Leskovcu za to potrebno čak 82 dana a Višem sudu u Kragujevcu 72.

"Šampion" je Viši sud u Pančevu koji o prelodgu odluči za upola manje vremena nego što je predviđeno zakonom, odnosno za četiri dana. Istovremeno je prosečan broj dana za odlučivanje u Višem sudu u Požarevcu sedam a u Subotici osam dok je u Beogradu, Zaječaru i Novom Sadu 30 dana.

Podaci pokazuju i da su viši sudovi u Beogradu, Novom Sadu i Požarevcu primili 60% ukupnih zahteva za donošenje privremene mere.

Kako se navodi, viši sudovi usvajaju tek svaki četvrti predlog za određivanje privremene mere, odbijeno je 39% a odbačeno 20%.

Matović je ukazala na značaj privremene mere kojom sud ima mogućnost da efikasno zaustavi odmazdu prema uzbunjivaču, da ga vrati na posao u slučaju otkaza, ako se uzbunjivač pozove na zakon i samo pokaže da je otkazu prethodilo uzbunjivanje.

"Uzbunjivač ne treba ništa da dokazuje, već samo da pokaže da je odmazda usledila posle uzbunjivanja. Privremena mera treba da se donese u roku od osam dana … i kada uzbunjivaču obezbedite egzistenciju do završetka sudskog postupka, odnos snaga se bitno menja. Uzbunjivač tek tada dobija šansu da se bori sa neuporedivo nadmoćnijim suparnikom", istakla je Matović i dodala da je tako primenjena privremena mera takođe srpski izum koji je ocenjen kao izuzetno efikasan u zaustavljanju odmazde prema uzbunjivaču i to ni jedna druga zemlja u svetu nema.

Pištaljka navodi da je prva pravosnažna presuda doneta za godinu i 10 meseci od početka primene zakona i to je za sada jedina pravosnažna presuda.

U nekim slučajevima radni sporovi trajali su nešto manje od godinu dana u postupcima za uzbunjivanje. Prva privremena mera, kako je rekla Matović, doneta je četiri meseca od početka primene zakona. Treba znati da je prva privremena mera u Americi doneta tek posle dve godine od primene zakona a jedan od procesa u ovoj zemlji traje već 11 godina i ne nazire mu se kraj.

Ipak, u Pištaljci smatraju da bi pravi epilog ovih procesa bilo tek procesuiranje umešanih u korupciju i njihovo kažnjavanje.

Građani Srbije do sada se nisu obraćali Evropskom sudu za ljudska prava u vezi sa uzbunjivanjem.

U Srbiji su sedam od deset uzbunjvača muškarci a gledano prema teritoriji, gotovo 40% slučajeva je u nadležnosti Apelacionog suda u Beogradu.

Podaci Pištaljke, prvog sajta za istraživanje korupcije i zaštitu uzbunjivača, pokazuju i da tri četvrtine uzbunjivača dolazi iz javnog sektora i da uzbunjivači najčešće ukazuju na zloupotrebu položaja (42%) a zatim na korupciju (22%) i kršenje ljudskih prava (15%).

Nepravilnosti na koje ukazu uzbunjvači najčešče su iz oblasti privrede (19%) a slede uprava (16%), prosveta (14%) pravosuđe i policija (po 11%).

Istovremeno kršenje propisa uzbunjvači u Srbiji najčešće prijavljuju inspekcijiskim službama (22%), zatim poslodavcu (18%) i po 13% Agenciji za borbu protiv korupcije, sudu i javnom tužilaštvu.

Iz Vrhovnog kasacionog suda su za agenciju Beta rekli da je obuku i pripremu za primenu Zakona o zaštiti uzbunjivača prošlo 1.100 sudija i oko 200 sudijskih savetnika.

Pištaljka pak od početka 2017. uz podršku Evropske unije sprovodi projekat "Glasna Pištaljka" za obuku 1.000 sudija i 100 advokata.

Kako su rekli u Pištaljci, te obuke su potpuna novina i u EU, jer se nikada do sada nije desilo da jedna organizacija civilnog društva obučava državni aparat za primenu nekog zakona koristeći iskustva stečena radom u ovoj oblasti.

Odziv sudija na obuke je veoma dobar, oni dobijaju licencu za suđenje u tim sporovima, a razmena iskustava je neprocenjiva i pokazuje se od izuzetne važnosti za sprovođenje zakona. Očekuje se da se taj način obučavanja primenjuje i ubuduće prilikom implementacije nekih drugih zakona.

Inače, srpski Zakon o zaštiti uzbunjivača je jedini zakon u svetu za čiju primenu je preduslov da sudije budu obučene i licencirane, preneo je Euractiv.

Učitaj još povezanih članaka
Učitaj još  Borba protiv korupcije
Komentari su zatvoreni

Proverite Takođe

Polovina građana Srbije smatra da danas nije pametno govoriti ono što se misli

Beograd, 9. decembar 2017. – Direktor programa Biroa za društvena istraž…