Beograd, 14. februar 2017. (Dragan Janjić/balcanicaucaso.org) – Na naslovnim stranama srpskih tabloida i dalje dominiraju preteće poruke o mogućem pogromu Srba na Kosovu za koji se spremaju kosovski Albanci, ali se u stvarnosti sve odvija u okvirima ranije postignutog dogovora o normalizaciji odnosa Prištine i Beograda.
Uprkos zaglušujućoj populistički intoniranoj retorici sa obe strane, nikakvi ozbiljniji incidenti na samom Kosovu nisu registrovani.
Srpska strana je prošlog vikenda srušila zid u podeljenom gradu Kosovska Mitrovica čija gradnja je proteklih nekoliko nedelja izazivala pojačanu napetost između Beograda i Pripštine. Zid su, kako su cinično i najavljivali predstavnici kosovskih vlasti, srušili oni koji su ga i gradili, Srbija i kosovski Srbi.
Reč je o masivnoj betonskoj konstrukciji oko severne strane mosta na reci Ibar, koja deli grad na severni i južni deo. Srpska strana konstrukciju je zvanično opisala kao “potporni zid”, ali je, s obzirom na njenu veličinu, jasno da je podignuta kako bi sprečila iznenadne upade sa južne strane grada, gde žive kosovski Albanci. Za kosovske vlasti zid je bio neprihvatljiv simbol podele Kosova, a vlasti u Beogradu su na kraju popustile.
U senci napetosti vezanih za zid u Kosovskoj Mitrovici, najvećem gradu u severnoj srpskoj enklavi, u funkciju je pušten novi medjunarodni pozivni broj za Kosovo, o čemu je ranije postignuti dogovor izmedju Beograda i Prištine. Prethodno su nadležnosti za funkcionisanje pravosudnog sistema u srpskim opštinama na Kosovu, koje su ranije bile u rukama Beograda, takođe prešle u ruke kosovskih vlasti.
Kada se sve sabere, ustupci koje je Beograd i formalno i suštinski dao u proteklih nekoliko meseci su ozbiljni.
Ti ustupci su u skladu sa Briselskim sporazumom, a premijer Aleksandar Vučić i vladajući srpski blok računaju da će za uzvrat dobiti više razumevanja Brisela i Vašingtona i da bi proces pridruživanja Srbije Evropskoj uniji (EU) mogao da dobije na zamahu.
Dogovor o rušenju zida potpisali su predstavnici kosovskih vlasti, međunarodne zajednice i lokalnih vlasti kosovskih Srba. Na dogovoru nema potpisa predstavnika Srbije, što je u skladu sa zahtevom Prištine i međunarodne zajednice da se problemi na Kosovu rešavaju u okviru kosovskih zakona i kosovskih institucija i da na toj osnovi budu normalizovani odnosi Beograd i Prištine.
Priština u tome vidi ozbiljan i važan uspeh politike koju zastupa još od samog početka pregovora u Briselu, a kosovska predsednica Edita Tahiri je beogradskom listu Danas rekla da je rušenje zida rezultat unutrašnjeg dijaloga na Kosovu. Srbija i dalje insistira na stavu da je Kosovo de njene teritorije, pa vlasti u Beogradu prećutkuju detalj vezan za potpise na dogovoru koji je doveo do smirivanja tenzija. Time se nisu bavili ni vodeći mediji.
Za premijera Aleksandra Vučića i njegovu Srpsku naprednu stranku (SNS) trenutak u kome su prinuđeni da ispunjavaju zahtevne odredbe Briselskog sporazuma je krajnje osetljiv, budući da se u Srbiji uveliko zahuktava kampanja za predsedničke izbore, koji treba da budu održani na proleće. Otuda srpske vlasti čine ogromne napore kako bi, koristeći dominantan uticaj na medije, nacionalistički raspoloženoj većini u Srbiji razvoj događaja u vezi sa Kosovom predstavile kao relativno povoljan po Srbiju i kosovske Srbe.
Beograd je priželjkivao da Brisel i Vašington izvrše snažniji pritisak na Prištinu da ubrza formiranje Zajednice srpskih opština u srpskoj enklavi na severu Kosova, ali taj posao još nije dobio na zamahu, uprkos obećanjima iz Prištine.
Izostanak napretka u formiranju Zajednice srpskih opština je verovatno, jedan od osnovnih razloga za ljutnju koju su Vučić i drugi srpski funkcioneri u izjavama za domaću javnost ispoljili i u odnosu na vlasti na Kosovu i u odnosu na međunarodnu zajednicu.
Priština na ceo problem gleda kao na unutrašnje pitanje Kosova i želi da izbegne visok stepen autonomije za Srbe na Kosovu. Posle novog sporazuma oko zida i mosta koji je Priština sklopila sa lokalnim vlastima, kosovske vlasti u tom smislu mogu da budu zadovoljne i otuda i izjave zvaničnika da je sada na redu rad na Zajednicu srpskih opština, ali u saradnji sa lokalnim Srbima i njihovim predstavnicima.
Upravo u vreme kada je kriza vezana za rušenje zida u Kosovskoj Mitrovici bila na vrhuncu, Kosovo je posetio generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg. On je, kako se i očekivalo, pozvao na mirno rešavanje problema, ali je definitivno potvrdio pravo kosovske policije (što uključujuje i njenu specijalnu jedinicu ROSU) da bude angažovana u svim delovima Kosova, bez posebne dozvole međunarodnih vlasti.
Tom izjavom umanjen je značaj žalbi srpskih vlasti koje su tražile pomoć međunardone zajednice nakon što su pripadnici ROSU pre nekoliko nedelja upućeni na sever Kosova, kako bi sprečili ulazak putničkog voza ispisanog parolama „Kosovo je Srbija“, koji je trebalo da stigne iz Beograda. Definitivno je potrvđeno da ni međunarodna zajednica ni NATO neće intervenisati ukoliko kosovska policija i ROSU budu ponovo upućivani u neki deo Kosova, uključujući i srpsku enklavu na severu.
