Naslovna Politika Pašalić: Razgovori sa građanima počinju 23. avgusta, ubuduće svakog poslednjeg petka u mesecu, po potrebi i češće

Pašalić: Razgovori sa građanima počinju 23. avgusta, ubuduće svakog poslednjeg petka u mesecu, po potrebi i češće

22 min read
0
378

Valjevo, 11. avgust 2017. (Aleksandar Milijašević, Dijalog Net) – Vrata Zaštitnika građana otvorena su za apsolutno svakog građanina ove zemlje, uključujući i bivšeg ombudsmana. Ukoliko bude potrebe i prilike, sasvim sam siguran da ćemo se sresti – odgovara Zoran Pašalić, novi zaštitnik građana na pitanje da li planira da se sastane sa svojim prethodnikom Sašom Jankovićem.

Zaštitnik građana je u pravni sistem Republike Srbije stupio 2005. godine kada je usvojen Zakon o zaštitniku građana. Već 2006. godine ova institucija postaje ustavna kategorija.

Odlukom o izboru Zaštitnika građana od 29. juna 2007. godine za prvog zaštitnika građana izabran je Saša Janković.

Deset godina i dva mandata su bila potrebna da se postave temelji nove institucije u pravnom sistemu Republike Srbije.

Nakon Saše Jankovića, za prvog čoveka institucije Zaštitnika građana izabran je Zoran Pašalić, za čiji izbor je glasalo 142 poslanika vladajućih stranaka, koji su ga i predložili na tu funkciju, dok je protiv bilo njih 20.

Novi zaštitnik građana je, u prvim izjavama nakon izbora, rekao da da će vršiti funkciju u skladu sa najboljim tradicijama srpskog prava i Ustava.

Ako ovu izjavu svrstamo kao (ne)svesnu poruku prema glasačkom telu skupštinske većine, građanima i građankama preostaje nadanje da će novi zaštitnik građana, ipak,  biti u službi ljudskih prava i vladavine prava.

Pažljivim praćenjem direktnog prenosa trećeg vanrednog zasedanja Narodne skupštine, ali i čitanjem transkripta može se zaključiti da predstavnici vladajuće koalicije očekuju da Zoran Pašalić posao zaštitnika građana radi u skladu sa interesima vladajuće stranke i, što ne reći, predsednika države.

Ono što, dodatno, može zabrinuti građanke i građane je izrazito visok nivo nerazumevanja, od strane narodnih poslanika i poslanica, vladajuće koalicije o značaju i ulozi nezavisnih institucija u Srbiji.

Stiče se utisak da se pojedini predstavnici vladajuće koalicije, najčešće iz Srpske napredne stranke, ne ustručavaju, da svojim izjavama,  ugrožavaju integritet i nezavisnost institucije zaštitnika građana.

Moj posao nije da komentarišem izjave političara sa koje god strane oni dolazili, opozicione ili vladajuće, niti mi funkcija to dozvoljava – kaže Pašalić za Dijalog Net  i dodaje da je Zakon o Zaštitniku građana u članu 10a potpuno jasan i izričit, te da zaštitniku građana ne dozvoljava da daje izjave političke prirode. 

– Integritet institucije i njenu nezavisnost gradiću i štitiću upravo tako – držeći se Ustava i zakona – odgovara novi zaštitnik građana na pitanje na koji način će zaštiti integritet i nezavisnost institucije.

Umesto da insistiraju na primeni preporuka iz redovnih i posebnih izveštaja zaštitnika građana, predstavnici vladajuće koalicije i stranke polemisali su o plati zaštitnika građana.

‘’Zaštitnik građana ima pravo na platu u visini plate predsednika Ustavnog suda, a zamenici u visini plate sudije Ustavnog suda’’, glasi član 36. Zakona o zaštitniku građana.

Zoran Pašalić je najavio da će predložiti smanjenje plate za zaštitnika građana i zamenike zaštitnika građana.

Nepristojno je da zaštitnik građana ima platu koju trenutno ima – kategoričan je Pašalić. On kaže da će njegov predlog biti da predmet izmena Zakona o zaštitniku građana, između ostalog, bude dovođenje plate zaštitnika građana na primeren nivo.

Zaštitnik građana smatra da javnost ne zna drugu stranu medalje, a to je da savetnik u Stručnoj službi  Zaštitnika građana ima istu platu kao savetnik u većini ministarstava.

Pašalić ukazuje da su primanja državnih službenika i nameštenika u nekim ministarstvima utvrđena posebnim zakonom. I to dovodi do situacije da su im veće plate od zaposlenih u Stručnoj službi Zaštitnika građan.

Tako se dolazi do toga da onaj koji kontroliše ima manju platu od kontrolisanog. Moj predlog će biti da se ovo bolje uredi – izjavio je Pašalić za Dijalog Net.

Inače, prethodni zaštitnik građana je 2012. godine amandmanom upućenim Narodnoj skupštini tražio da se ograniče ne samo plate, već ukupan prihod iz javnih sredstava, jer veliki broj državnih funkcionera ostvaruje relativno male zarade, ali ih uvećava značajnim naknadama za članstvo u upravnim odborima, komisijama i drugim sličnim odborima i telima u javnom sektora. Ovaj amandman je Narodna skupština odbila.

Afirmacija institucije i rad na njenoj jasnoj vidljivosti i prepoznatljivosti u društvu kao nacionalne nezavisne institucije u zaštiti ljudskih prava, biće moj glavni cilj u predstojećem mandatu – obrazlaže Pašalić svoj predlog za izmene ovlašćenja zaštitnika građana.

Zaštitnik građana kaže da je prvi, neophodni, korak da bi se uopšte moglo govoriti o jačanju i osnaživanju institucije – proširenje njenih ovlašćenja.

On dodaje da to nije nova ideja i da su ovlašćenja Ombudsmana u različitim zemljama različito regulisana – postoje zemlje u kojima Ombudsman vrši kontrolu sudova, odnosno sudske uprave, i one koje to ne mogu.

Suština jačanja institucije je u proširenju ovlašćenja i njihovom jasnom i preciznom definisanju zakonom – uveren je Pašalić i  smatra da će to onemogućiti arbitriranje i procenjivanje „od slučaja do slučaja“, što svakako ne vodi jednoobraznoj pravnoj praksi kojoj težimo.

Krajem prošle godine Vlada je predložila nacrt zakona o uspostavljanju dečjeg ombudsmana – zaštitnika prava deteta.

Nacrt zakona o zaštitniku prava deteta ne nudi nijedan novi mehanizam za zaštitu prava deteta –  kaže Zoran Pašalić i iznosi stav institucije zaštitnika građana.

Naime, podseća Pašalić, u ovom trenutku poslovima zaštite prava deteta, kontrole i monitoringa državnih organa, prevencije, promocije i unapređenja ostvarivanja prava deteta već se bavi Zaštitnik građana i to je posebna oblast rada jednog zamenika zaštitnika građana.

Koji razlog opravdava uvođenje u pravni sistem novog državnog organa kada se pitanjima zaštite prava deteta osim Zaštitnika građana bave i Savet za prava deteta i Kancelarija za ljudska i manjinska prava – postavlja pitanje zaštitnik građana i dodaje da se po ovom pitanju ova institucija obratila najvišim državnim instancama.

Pašalić je uveren da je dalje jačanje već uspešne institucije u zaštiti prava deteta, po decu korisnije, po budžet jeftinije i po svemu logičnije rešenje.

 Zaštitnik građana je u oblasti prava deteta do sada primio preko 3.000 pritužbi, uputio preko 600 preporuka i izradio tri posebna izveštaja. Najveći procenat izvršenja preporuka od strane organa vlasti je upravo u oblasti prava deteta i kretao se u proteklim godinama od 87 odsto do 100 odsto. Zaštitnik građana je prvi državni organ koji je u svoj rad uključio decu preko savetodavnog tela – Panel mladih savetnika – koji čini 30 dece iz cele Srbije. Zaštitnik građana ima specijalizovanog zamenika i odeljenje za oblast prava deteta.

Pored Godišnjeg izveštaja, zaštitnik građana u svom radu praktikuje i posebne izveštaje. Jedan od takvih je i Poseban izveštaj o mehanizmima za zaštitu prava pacijenata.

Sistem novoustanovljenih mehanizama za zaštitu prava pacijenata kojim su, podsećamo, 2013. godine uvedeni savetnik za zaštitu prava pacijenata i savet za zdravlje, nije zaživeo u praksi.

Naime, pojedine lokalne samouprave nisu organizovale rad savetnika pacijenata i/ili saveta za zdravlje; takođe, negde su ovi mehanizmi ustanovljeni, ali im nisu obezbeđeni uslovi za rad…

Istovremeno, resorno ministarstvo ne raspolaže podacima da li su u svim jedinicama lokalne samouprave obrazovani saveti za zdravlje; nije preduzelo aktivnosti u vezi s određivanjem savetnika za zaštitu prava pacijenta. Na taj način, ovi državni organi mogu da otežaju i otežavaju pravni položaj pacijenata i dovode do kršenja njihovih prava.

Ovakvu situaciju, Zaštitnik građana konstatovao je svojim (prošlogodišnjim) Izveštajem o radu mehanizama za zaštitu prava pacijenata, kojim je jedinicama lokalne samouprave i Ministarstvu zdravlja uputio niz preporuka, zahtevajući od njih uvođenje predviđenih mehanizama za zaštitu prava pacijenata tamo gde oni nisu zaživeli, tražeći njihovo osnaživanje i obezbeđivanje svih potrebnih uslova kako bi savetnici za pacijente i saveti za zdravlje mogli da rade u punom kapacitetu. 

U prethodne dve godine Zaštitnik građana sproveo je niz aktivnosti u cilju poboljšanja efikasnosti novoustanovljenih mehanizama (organizovao obuke i radne sastanke sa savetnicima za zaštitu prava pacijenata, pratio postupanja savetnika za zaštitu prava pacijenata i saveta za zdravlje, analizirao dostavljene izveštaje saveta za zdravlje).

-I u narednom periodu, rekao je Pašalić, nastavićemo da pratimo rad ovih mehanizama i nadležnih državnih organa, kao i sprovođenje preporuka koje smo im uputili.

Zoran Pašalić je najavio uvođenje Dana zaštitnika građana. Shvativši da se radi o danu kada će zaštitnik građana primati građane i građanke, a ne raditi nešto drugo, pitali smo na koji način će ta aktivnost doprineti rešavanju problema u poboljšanju ljudskih prava u Srbiji.

Prvi dan za razgovor biće 23. avgust, kada ću se u zgradi institucije Zaštitnika građana lično sresti i razgovarati sa građanima – najavljuje Pašalić i dodaje da  takvu praksu planira da nastavi i ubuduće svakog poslednjeg petka u mesecu, po potrebi i češće.

Obrazlažući svoju nameru Pašalić kaže da, i pored toga što pravnici u prijemnoj službi Zaštitnika građana primaju građane svaki dan, građani i građanke ponekad žele da vide rukovodioca institucije i da baš njemu predstave svoje probleme.

Direktan kontakt građana i ombudsmana može samo ojačati poverenje u ovu instituciju što i jeste, već sam to govorio, jedan od mojih zacrtanih ciljeva – uveren je Pašalić.

Mandat novog zaštitnika građana započeo je u atmosferi u kojoj  su temelji vladavine prava uzdrmani čudnim odlukama i izjavama predstavnika vlasti. Pred Pašalićem su veliki izazovi, ali najvažniji je očuvanje integriteta institucije Zaštitnika građana.

Podsećamo da je, Akcionim planom za Poglavlje 23, predviđeno jačanje kapaciteta, obezbeđivanje trajnog prostora za rad, kao i izmene i dopune Zakona o Zaštitniku građana. Iako je rok za sprovođenje ovih aktivnosti bio do kraja 2016. godine, stiče se utisak da država nije spremna da primenjuje preuzete obaveze.

Zaštitnik građana, kao kontrolni organ, ne učestvuje u užem smislu u sprovođenju Akcionog plana, već su njegovi izveštaji u Akcionom planu za Poglavlje 23 prepoznati kao indikatori sprovođenja različitih preporuka, odnosno mera i aktivnosti.

Ovakvo stanje stvari ,,na terenu’’ pokazuje (i dokazuje) da vlast nije preterano zainteresovana za vladavinu prava i ljudska prava.

Dokle će to stanje trajati, ipak, zavisi od građana i građanki ove države.

 

Učitaj još povezanih članaka
Učitaj još  Politika
Komentari su zatvoreni

Proverite Takođe

Beta i FoNet za ravnopravnost učesnika na medijskom tržištu Srbije

Beograd, 21. avgust 2017. – Novinske agencije Beta i FoNet oštro protest…