Brisel, 13. novembar 2017. – Više od 20 zemalja članica EU potpisalo je 13. novembra ključni sporazum za jačanje saradnje u oblasti odbrane posle Bregzita i za snažnije suprotstavljanje ruskom pritisku.
Ambiciozni projekat podrazumeva veća izdvajanja za vojnu opremu i istraživanje, što bi trebalo da dovede i do smanjenja razlika u kapacitetima zemalja potpisnica.
Ministri odbrane 23 zemlje su u Briselu poslali Savetu EU "zajedničko obaveštenje" o programu stalne strukturne saradnji u odbrani (PESCO). Savet bi do kraja godine trebalo da donese odluku o uspostavljanju te saradnje koja ima za cilj da pojača bezbednost članica i poboljša koordinaciju u razvoju nove vojne opreme.
Slična nastojanja da se prodube vojne veze bila su kočena decenijama, delom zbog toga što se Velika Britanija snažno protivila svemu što bi moglo da rezultira formiranjem evropske vojske.
Odluka Velike Britanije da izađe iz EU 2016, kao i ruska aneksija Krima 2014. godine, još jednom su u prvi plan stavili potrebu za jačim evropskim stavom u pogledu bezbednosti.
PESCO, za koji su se najviše zalagali Nemačka i Francuska, deo je napora da se ojača EU posle referenduma o Bregzitu, a prati formiranje Evropskog odbrambenog fonda koji će imati godišnji budžet od 5,5 milijardi evra.
Pristalice sporazuma ocenjuju da će PESCO biti dopuna NATO-u, koji će i dalje imati primarnu ulogu u odbrani Evrope.
Španska ministarka odbrane Marija Dolores de Kospedal izjavila je početkom novembra da je PESCO "trenutno verovatno najambiciozniji projekat EU".
Sporazum predviđa da zemlje obezbede "značajnu podršku" u ljudstvu, opremi, obuci i infrastrukturi za vojne misije EU.
Potpisnice se, takođe, obavezuju na "redovno povećanje budžeta za odbranu", kao i izdvajanje 20% odbrambenih troškova za nabavku opreme i 2% za istraživanje i tehnologiju.
"Nikada do sada nismo bili ovako blizu ovoga. Imamo više od 20 članica koje će ne samo potpisati papir, nego će preuzeti obaveze u izdvajanju za odbranu i u zajedničkim projektima", izjavio je jedan zvaničnik EU.
PESCO bi mogao da dovede do otvaranja evropske vojne bolnice ili logističkog centra, ali će se prvo usredsrediti na projekte za razvoj nove vojne opreme, kao što su tenkovi ili bespilotne letelice, u cilju usklađivanja oružanih sistema i smanjivanja razlika u kapacitetima pojedinačnih zemalja.
Među zemljama koje su potpisale sporazum su Francuska, Nemačka, Španija i Italija, dok Velika Britanija i Danska neće učestvovati u tome.
Učešće u projektu PESCO je dobrovoljno i zemlje mogu kasnije da se pridruže, ako to odobre ranije potpisnice sporazuma. Države koje nisu članice EU takođe mogu učestvovati u određenim misijama, mada neće imati ulogu u odlučivanju.
Svake godine će se proveravati da li potpisnice ispunjavaju svoje obaveze, a one koje to ne čine mogu biti isključene iz projekta.
Između Pariza i Berlina, međutim, pojavile su se razlike u mišljenju šta zemlje potpisnice treba da rade. Francuska se zalagala za okupljanje manjeg broja zemalja koje bi bile posvećena ambicioznim projektima, uključujući moguće intervencije u inostranstvu.
Nemačka je, s druge strane, htela da projekat obuhvati što više zemalja. S obzirom da su od 28 članica EU sporazum potpisale 23 zemalja, izgleda da je prevladala nemačka ideja.
Stručnjak Frederik Mauro, koji savetuje Evropske parlament, izjavio je, međutim, da je "veoma skeptičan" kada je u pitanju konačna forma sporazuma.
Prema njegovom mišljenju, umereni, manji projekti, kao što su poljske bolnice ili zajedničke obuke, neće pomoći da EU razvije nezavisne kapacitete.
