Beograd, 15. februar 2018. – Poslanica Evropskog parlamenta Kornelija Ernst izjavila je u Berlinu da su zemlje Zapadnog Balkana dosta učinile na integraciji Roma u svoja društva i založila se za čvršće mere EU prema članicama koje ne ispunjavaju svoje obaveze.
"Zemlje Zapadnog Balkana su dosta učinile na integraciji Roma, ne možemo reći da u tim zemljama nema napretka, da nema podrške Romima. To su manje-više pozitivni primeri, ali je potrebna aktivna uloga vlada u borbi protiv rasizma", kazala je Ernst agenciji Beta drugog dana radionice "Diskriminacija Roma i antiromski stavovi na Zapadnom Balkanu i u Turskoj" u Berlinu.
Radionica je deo projekta Saveta za regionalnu saradnju (RCC) „Integracija Roma 2020“ čiji je osnovni cilj da zvaničnici zapadnobalkanske šestorke i Turske zaduženi za pitanja integracije Roma bolje prepoznaju i razumeju problem diskriminacije.
Ernst je rekla da su rezultati integracije Roma u evropska društva slabi zbog toga što je evropska Strategija za Rome neobavezujuća.
Najvažnija odlika te Strategije je da je ona neobavezujuća, članice EU manje-više mogu da čine šta hoće, zbog čega su potrebne čvršće, obavezujuće mere, kao i sankcije ako država ne ispunjava svoje obaveze, rekla je Ernst, koja je članica Odbora za interna pitanja EP.
"EU bi trebalo da zauzme čvršći stav i kaže ako želite novac iz EU fondova, morate da ispunite svoje obaveze, a jedna od njih je podrška romskim zajednicama i borba protiv diskriminacije Roma", kazala je Ernst.
Ona je za Betu kazala da je nedostatak evropske Strategije za integraciju Roma i to što se u njoj ne pominju mere borbe protiv rasizma.
Dodala je da se romska zajednica nalazi u veoma teškoj situaciji, pošto mnogi Romi ne dobijaju novac iz EU fondova i nemaju podršku evropskih vlada.
U obraćanju na današnjem skupu Ernst je navela da je EP formulisao ključna pitanja i uslove za poboljšanje života Roma, naročito u zemljama Zapadnog Balkana, i da je prva stvar na kojoj treba raditi izgradnja obostranog poverenja, kao i da treba priznati da vekovima dolazi do progona i isključivanja i uvrstiti to u zvaničnu Belu knjigu EU.
Ona je rekla da je važno da Romi imaju sopstveni pristup programima i fondovima EU i da je to jedan od zahteva iz Rezolucije EP.
"Ako država članica EU zloupotrebi novac namenjen Romima, kao što je učinila Češka, Evropska komisija treba da obustavi fondove. To je snažan zahtev EP, ali ne vidimo drugi način", navela je.
Ernst je kazala veliki broj Roma apatrida nema pristup socijalnoj i zdravstvenoj zaštiti, i da je posebno pitanje diskriminacija romskih žena, koje su često žrtve segregacije.
Veliki problem je i politika policije, jer kako dodaje, u raznim zemljama EU postoje pretresi, racije u romskim naseljima, fizičko maltretiranje, uskraćivanje prava tokom ispitivanja i prekomerna upotreba sile.
Ernst je kazala da se protivi politici vraćanja Roma iz EU u njihove matične zemlje i navela da je bila šokirana položajem Roma na Kosovu 2009. godine, kada je posetila pripadnike romske zajednice vraćene iz Nemačke.
"Za mene nije bilo prihvatljivo to što je nemačka vlada uradila kad sam videla u kakvim uslovima ti ljudi žive. Puno Roma je moralo da se vrati u zemlje Zapadnog Balkana, mislim da je to neprihvatljivo", rekla je poslanica EP.
Radionice u okviru projekta "Integracija Roma 2020" okupljaju zvaničnike zemalja Zapadnog Balkana i Turske zadužene za pitanja obrazovanja, zaposlenosti, stanovanja i zdravlja romske populacije, zatim zvaničnike koji se bave problemom diskriminacije i predstavnike romskih organizacija.
