Naslovna Politika Evropska unija Rasna raznolikost nije među prioritetima EU

Rasna raznolikost nije među prioritetima EU

8 min read
0
113
rasna razlicitost

Brisel, 8. jun 2018. – Evropska unija, zajednica koja se zalaže za različitost, jednake mogućnosti i ljudska prava, iznenađujuće je popustljiva kada je u pitanju primena tih principa u praksi, posebno u pogledu zapošljavanja pripadnika rasnih manjina.

Među evropskim poslanicima veoma je mali broj onih koji nisu belci, a borba protiv diskriminacije tih osoba, prema mišljenju aktivista, nije među prioritetima Evropske komisije.

Brisel je veoma raznolik grad. Od 1,1 milion stanovnika, polovina ih je rođena izvan Belgije. Međutim, broj zaposlenih u institucijama EU koji pripadaju etničkim manjinama je vrlo mali – oni čine manje od 2% zaposlenih na visokim pozicijama.

Evropski parlament (EP) ima 751 poslanika, a onih koji nisu belci je manje od 20.

"EU, međunarodna organizacija 28 zemalja koja ponosno ističe da je 'ujedinjena u raznolikosti', nije ništa od toga", izjavio je britanski poslanik EP i kopredsedavajući grupe Evropski konzervativci i reformisti (ECR) Sajed Kamal.

ECR je jedna od raznolikijih parlamentarnih grupa, sa pet od ukupno 72 poslanika koji nisu belci. Njih trojica su iz Velike Britanije, koja se smatra članicom EU s najvećom raznolikošću. Prema poslednjem popisu stanovništva iz 2011. godine, gotovo 12% britanskog stanovništva su pripadnici etničkih manjina.

Veliki deo rasne raznolikosti u institucijama EU postoji zahvaljujući Velikoj Britaniji, ali to će se verovatno promeniti posle Bregzita.

"Kada izađemo u martu 2019, na sastancima odbora i u Parlamentu biće manje podsetnika na to kako svet izgleda izvan briselskog mehura. EU bi zbog toga trebalo da se zabrine", izjavio je Kamal.

Sara Čander iz Evropske mreže protiv rasizma izjavila je da problem nedovoljne zastupljenosti proizilazi iz "mentaliteta ne čujem zlo, ne vidim zlo" u institucijama EU.

"Iskreno, borba protiv manjka rasne raznolikosti u institucijama EU nije prioritet za Uniju. EU sledi princip 'ako ne govorimo o tome, problem ne postoji", izjavila je Čander.

Evropski komesar za budžet i ljudske resurse Ginter Etinger inicirao je 2017. novu Povelju o raznolikosti i inkluziji, čiji je cilj stvaranje boljeg radnog okruženja za sve, uključujući žene, osobe s invaliditetom, pripadnike LGBT populacije i starije. Komisija je takođe postavila cilj da do 2019. godine u upravnim odborima bude najmanje 40% žena.

Ne pominju se, međutim, nikakve mere koje se odnose na rasne manjine.

"Strategija je potpuno propustila da uvede mere za sprečavanje diskriminacije pripadnika rasnih, etničkih i verskih manjina", izjavila je članica parlamentarne grupe Progresivna alijansa socijalista i demokrata Soraja Post, koja je i kopredsedavajuća Grupe za antirasizam i raznolikost.

Komisija je, prema njenom mišljenju, poslala pogrešnu poruku da sadašnji i budući zaposleni iz rasnih, etničkih i verskih manjina nisu njen prioritet.

Portparol Komisije izjavio je da služba za zapošljavanje primenjuje politiku jednakih mogućnosti i nastoji da obezbedi jednak tretman za sve kandidate.

"Ne treba da zaboravimo da je najselektivnija faza regrutovanja službenika (kompjuterski testovi) potpuno anonimna i kao takva ne može da dovede do diskriminacije", rekao je portparol.

Institucije EU sakupljaju podatke o nacionalnosti, starosti i polu svojih zaposlenih, ali ne i o rasi, etničkoj pripadnosti ili veri.

Problem, međutim, nije ograničen na Brisel. U nekim državama, ako nisi belac gotovo da ti nije dozvoljeno da se osećaš pripadnikom te zemlje ili čak Evropljaninom.

"Evropa ide unazad jer ne ceni raznolikost", izjavila je preduzetnica Madi Šarma, članica Evropskog ekonomskog i socijalnog komiteta.

Svaka institucija EU, smatra ona, treba da ima pristup raznolikosti, više demokratske procese i veću transparentost.

"Kada postoji rasna diskriminacija u preduzeću ili korporaciji, mi budemo tuženi. Ali ako si rasno diskriminisan u Evropskoj komisiji ili instituciji EU, onda ne", kazala je Šarma.

Mnoge vlade ne prikupljaju podatke o svojim manjinskim grupama.

U Francuskoj je zabranjeno da vlada sakuplja podatke o rasi svojih građana, jer se sama procedura smatra rasističkom. U Nemačkoj se podaci o rasi ne prikupljaju iz straha da bi to moglo da podseti na nacističko doba.

Sara Čander smatra da bi podaci mogli da se prikupljaju anonimno i dobrovoljno, jer je zbog nepostojanja tih informacija nemoguće utvrditi da li je profesionalno napredovanje teže za ljude koji ne pripadaju beloj rasi.

"Mogućnosti su dostupne svima, u teoriji. Ipak, jednake mogućnosti ne znače jednake ishode", rekla je Čander, prenosi Euractiv.

Učitaj još povezanih članaka
Učitaj još  Evropska unija
Komentari su zatvoreni

Proverite Takođe

Lutovac: Demokratska stranka će biti jedan od osnivača Saveza za Srbiju

Beograd, 17. jun 2018. – Novi predsednik Demokratske stranke Zoran Lutovac izjavio j…