Naslovna Politika Region trpi krizu zdravog razuma, a ne krizu javnog uma

Region trpi krizu zdravog razuma, a ne krizu javnog uma

11 min read
0
390

Beograd, 16. jun 2017. (Vojislav Milovančević/Medija centar) – Ne postoji jasna inicijativa niti jedne od država regiona za unapređenje međusobne saradnje.

Umesto njih, glavnu ulogu u međusobnom povezivanju preuzeli su intelektualci, kulturni radnici i nevladine organizacije – zaključak je druge po redu sesije u okviru projekta "Kriza javnog uma – "Intelektualci i politika: regionalna perspektiva“, koju organizovao beogradski Medija centar.

Države bivše Jugoslavije sarađuju u onoj meri koliko od njih to zahteva zvanični Brisel. Pravu saradnju imaju nezavisni intelektualci. Dok je stvaran memorandum SANU koji je vodio razbijanju Jugoslavije, nezavisni intelektualci su pokušavali da spreče krvavi raspad zajedničke zemlje“, navodi Aleksandar Popov, kopredsednik Igmantske inicijative, i dodaje da je tokom EU integracija potreba za angažovanjem intelektualaca porasla, ali da se, uprkos tome, države ne odlučuju da angažuju one koji su samostalni i nezavisni.

Direktorka Centra za kulturnu dekontaminaciju, Borka Pavićević, smatra da saradnja između kulturnih radnika na prostoru bivše Jugoslavije nikada nije bila življa.

Domen kulture se tu reprezentativno izdvaja. Dok na zvaničnom nivou to nije slučaj. Spomenici su srušeni. Sve što je predstavljalo zajedničko iskustvo moralo se uništiti i deligitimisati. Sve je to rađeno u cilju izgrađivanja novog, spostvenog identiteta. Danas je taj identitet postao ono što prska na Slaviji. Postao je kič. A gde imate kič, imate i nasilje“, tvrdi Borka Pavićević, i ističe da među mladima u regionu itekako postoji saradnja i da će se ona intezivirati, uprkos onima koji žele da ih u tome spreče:

„Postoje mladi ljudi koji sarađuju između sebe. Isto tako postoje i oni koji urlaju da do te saradnje ne dođe“.

Da regionalna saradnja mora biti bolja, stav je i profesora političkih nauka iz Ljubljane Mitje Zagara. On smatra da je nepohodno da sve države priznaju sopstvene zločine, te da je važno sprovesti pitanje pravde, kako bi zemlje regiona mogle da deluju zajedno u budućnosti.

Neophodan je angažman kako bi se stvorila zajednička baza za verbalizaciju i oblikovanje, onda i ostvarivanje zajedničkih interesa, kojih je puno, kada su pitanju države regiona. Moramo shvatiti da, uprkos razlikama i podelama, ipak, imamo dosta toga zajedničkog na osnovu čega možemo graditi bolju budućnost.

Posledice pada Berlinskog zida, prema rečima analitičara Dušana Janjića, i dalje se osećaju u državama bivše Jugoslavije. Saglasan je da postoji saradnja između intelektualaca na ovom prostoru, ali da, takođe, postoje i intelektulaci fašisti.

Osvrćući se na terminologiju koja se koristi kada je u pitanju region, on ukazuje na to da postoje nelogičnosti prilikom navođenja termina „Zapadni Balkan“.

Zapadni Balkan se često uzima kao termin za bivšu Jugoslavju, a to je pogrešno, posebno imajući u vidu da je Albanija deo Zapadnog Bakana. Ovaj prostor nema adekvatnog imena, jer nema adekvatnog proizovda“, smatra Janjić i napominje da je važno aktivnije koristiti prostor za dijalog.

Upravo je više porostora za dijalog ključan aspekt regionalne saradnje, smatra profesorka Fakulteta politčkih nauka Univerziteta u Zagredu, Lidija Vukadinović.

Termin „ Zapadni Balkan“ i njegovo poimanje, je, prema njenim rečima, odličan primer kako Hrvatska doživljava regionalnu saradnju.

Hrvatska je najbolji primer kako se menjalo značenje termina „Zapadni Balkan“. Od Tuđamana koji zabranjivao ministru spoljnih poslova da potpisuje dokumente na kojem se nalazi taj natpis. Do toga da je u Hrvatskoj funkcionalno usvojen termin „Zapadni Balkan“. Pa sve do današnje političke garniture koja je predložila da se taj termin izbaci i zameni terminima „susedstvo“ i šire susedstvo“.

Danas imamo i termin „regija“, dok je najnoviji termin – Baltic Jadran. Hrvatska spoljna politika pokušava da se na sve načine distancira od Balkana i da se poveže sa zemljama Baltika i Centralne Evrope . Sve je to povezano sa negativnom konotacijom koju regija Balkana ima iz prošlosti“, smatra Lidija Vukadinović. Ona se takođe osvrnula i na to kako je do sada tekla saradnja između Hrvatske i ostalih država u regionu:

Regionalni pristup je nešto što su NATO i EU podržavali. Saradnja je tada imala težinu, samo zato što su to bili preduslovi da se dobije novac. Ulaskom u NATO i EU, regionalna saradnja je zanemarena“, zaključuje profesorka Vukadinović.

Novinar i nekadašnji direktor Makedonske televizije, Sašo Ordanovski, smatra da ipak ne bi trebalo biti optimista kada je pitanju saradnja između navedenih država. Prema njegovim rečima, saradnja jedino postoji kada je u pitanju estrada:

Najbolja saradnja u regionu je saradnja sa Cecom, Acom Lukasom i ostalim estradnim zvezdama. Taj prostački nivo je ono što ovdašnjoj politici potrebno. Naravno, govorim o populizmu. Populizam u regionu nema na šta drugo da se svede, osim na nacionalizam. Liderima regiona odgovara da on postoji. Našim političarima i našim društvima ne odgovara saradnja na tom nivou na kom bismo mi zeleli da je vidimo. Pesimista sam kada je u pitanju saradnja. Da bi bila uspešna i plodna,ona, pre svega, mora biti inicirana od strane država. Mogu različiti fondovi i organizacije da doprinosu, ali države moraju da budu pokretači. U suprotno suštinskih rezultata neće biti“, zaključuje Ordanovski.

„Mi na ovom prostoru imamo cikluse koji traju po deset godina, i za vreme tih ciklusa, odnosi su se drastično menjali“, stav je Siniše Tatalovića, bivšeg savetnika Predsednika Republike Hrvatske. On je izrazio nadu, da će poslednjim ciklusom, a to će, prema njegovim rečima biti članstvo svih zemalja Zapadnog Balkana u EU, započeti i novi ciklus odnosa koji će doprineti celokupnom boljitku.

Tatalović je naglasio da je za sve države regiona neopohodan bar minimum zajedničke istine, koju će svi učiti.

Učitaj još povezanih članaka
Učitaj još  Politika
Komentari su zatvoreni

Proverite Takođe

Nova pravila EK o elektranama stupila na snagu

Brisel, 18. avgust 2017. – Nova, stroža pravila Evropske unije za elektrane stu…