Bon, 17. novembar 2017. – Generalni sekretar Saveta za regionalnu saradnju (RCC) Goran Svilanović ocenio je da je Zapadni Balkan podložan klimatskim promenama i dodao da je regionalna saradnja ključna za ublažavanje negativnih efekata klimatskih promena.
On je rekao i da ulaganje u zaštitu životne sredine ne treba posmatrati samo kao izdvajanje, već i kao šansu za otvaranje „zelenih radnih mesta“.
Istovremeno je ministar ekologije Srbije najavio da će u regionu pokrenuti inicijativu za pošumljavanje kao jedan od odgovora u borbi protiv promena klime.
Svilanović je na regionalnoj ministarskoj konferenciji u Bonu predstavio studiju o tome šta očekuje Zapadni Balkan u narednih 100 godina, kakvo je pravo stanje i uticaj klimatskih promena na Srbiju i region.
Rezultati studije pokazuju da je stepen zagrevanja na Zapadnom Balkanu brži nego u nekim drugim delovima sveta, odnosno da je u poslednjih 60 godina prosečna temperatura u regionu porasla za 1,2 stepena, a da se kraja veka očekuje porast od četiri stepena, rekao je on i dodao da građani već osećaju konkretne posledice.
Govoreći o trendovima klimatskih promena, Svilanović je rekao da se uticaj zagrevanja pomera ka severu, što konkretno znači da su poljoporivreda i proizvodnja hrane u Srbiji posebno podložne visokim temperaturama.
"To su konkretne stvari koje su vrlo životne i koje će svako od nas osetiti. O tome danas razgovaramo i o tome kako da se svi u regionu okupimo i potražimo pomoć od EU", kazao je on.
Generalni sekretar RCC-a naveo je da Srbija najsporije sprovodi prilagođavanje domaćih sa evropskim propisima o zaštiti životne sredine, prvenstveno zbog visoke cene koja je potrebna za ispunjavanje tih standarda.
"Jedan od razloga je visoka cena. Potrebno je mnogo novca da bismo se prilagodili tim standardima, ali s druge strane to je neophodno i trošak bi trebalo da bude kompenzovan smanjenjem drugih troškova koje smo imali u poslednjih nekoliko godina zbog poplava i visokih temperatura", rekao je on.
Svilanović je rekao da ulaganje u zaštitu životne sredine ne treba da se posmatra samo kao izdvajanje, već i kao šansa za otvaraje takozvanih zelenih poslova.
On je posebno naglasio značaj regionalne saradnje u borbi protiv klimatskih promena i dodao da "klima ne poznaje granice".
"Tu nijedna granična linija nema nikakav značaj", rekao je Svilanović.
Kako je naveo, visoka cena borbe protiv klimatskih promena se isplati i nije neophodna samo da bi Srbija ušla u EU, već i da bi zaštitila svoju poljoprivredu.
Svilanović je rekao da to što se skup održava u istom gradu gde i Konferencija UN o klimi COP 23, ima simbolički značaj i pokazuje posvećenost regiona borbi protiv klimatskih promena.
On je rekao da su zemlje regiona često zaokupljene visokom politikom, pa teme važne za kvalitet života i zdravlje građana, poput zaštite životne sredine i klimatskih izazova često ne nailaze na dovoljno pažnje.
Istraživanje Balkanski barometar 2017, koje je RCC u oktobru predstavio u Briselu, pokazuje rast svesti građana u regionu o klimatskim promenama, naveo je Svilanović.
Rezultati istraživanja pokazuju da 73% gradjana shvata da su klimatske promene problem, a 77% kompanija je već preduzelo neke mere za sprečanje negativnih efekata. Razlog tome je, kako je naveo, činjenica da gradjani osećaju posledice klimatskih promena.
Generalni sekretar RCC-a je kazao da prilagodjavanje evropskim standardima u oblasti zaštite životne sredine jeste skupo, ali da postoje dostupni fondovi i da se to ulaganje na kraju isplati.
Potrebno je uložiti više u borbu protiv klimatskih promena, čije negativne posledice utiču na bruto društveni proizvod u regionu, kako bi se smanjilo investiranje u saniranje posledica poplava, suša i drugih vremenskih nepogoda, rekao je Svilanović, preneo je Euractiv.
