Naslovna Društvo Smanjenje fertiliteta u EU, u Srbiji značajan pad populacije

Smanjenje fertiliteta u EU, u Srbiji značajan pad populacije

7 min read
0
398
bračni par

Beograd, 6. februar 2018. – Ljudi u zemljama Evropske unije žive sve duže, a stopa fertiliteta je sve niža, pokazuju demografski podaci za 2017. koje je za Evropski parlament izradila grupa stučnjaka u ovoj oblasti.

Srbija se nalazi među 10 zemalja u svetu koje beleže najveći pad stanovništva, pokazuju podaci više relevantnih međunarodnih i američkih institucija.

Podaci pokazuju da je EU populacija, koja je bila u značajnom porastu prethodnih godina, ušla u fazu stagnacije, dok se njeno opadanje očekuje sredinom veka.

Na taj podatak uticaće i slobodno kretanje ljudi unutar Unije, kao i migracije iz trećih zemalja u neke države i regione. Za razliku od stanovništva EU, svetska populacija konstantno raste. Sve starija populacija ima ozbiljan uticaj na ekonomiju, zdravstvo i penzioni sistem, kaže se u dokumentu.

Pre svega, duži život, odnosno dublja starost, ne prolaze bez zdravstvenih problema i izvesnih ograničenja u svakodnevnom životu. Ako se ima u vidu da je projektovana maksimalna starost za žene u EU 2020. 86, a prosečna 81,1 godina, a za muškarce maksimlna 82,7, dok se u proseku predviđa da će živeti 71,1 godinu, jasno je da će troškovi država za zdravstvo i socijalnu pomoć biti sve veći.

Osim hroničnih bolesti koje ne biraju godine, starost nosi dodatne rizike i za nekada zdravu populaciju.

Duži periodi bolesti u radnim godinama takođe imaju negativne posledice jer bitno utiču na budžetske izdatke za zdravstvo i socijalu, a istovremeno smanjuju mogućnosti za rad i oštećuju ekonomiju generalno. Istraživanje dodaje da nije za očekivati da se dužina života i fertilitet u EU iznenadno promene, a da se čak to i dogodi, ne bi imalo trenutne efekte.

"Kako što je poslednjih godina bio slučaj, migracioni talasi mogu da donesu brze  dramatične promene. Međutim, čak i u do sada neviđenom obimu poslednjih godina, one sameo sebi ne mogu, bar na nivou Unije, radikalno promeniti sudbinu demografije," kaže se u izveštaju.

Populacija EU će za sada lagano rasti i nastaviti da stari, postajući tako deo svetske populacije u opadanju. Iako je demografsko predviđanje obično na kraći rok, promene u fertilitetu, očekivanom životnom veku i moguće migracije sledećih godina mogle bi vremenom da promene situaciju.

U izveštaju međunarodnih institucija koji prenosi Demostat,  deset zemalja sa najvećom stopom smanjenja stanovništva geografski pripada istočnoj Evropi.

Procenjuje se da će populacija tih zemalja do 2050. godine biti smanjena za više od 15 odsto, dok će se u tom periodu broj stanovnika u Srbiji smanjiti za 16,62 odsto.

Ministarka bez portfelja zadužena za demografiju i populacionu politiku Slavica Đukić Dejanović rekla je za Demostat da je činjenica da se Srbija, sada već decenijama unazad, suočava sa lošim demografskim parametrima.

Ona je rekla da je trenutno u proceduri usvajanje revidirane Strategije za podsticanje rađanja, koja obuhvata širok spektar mera, od podizanja nivoa znanja o zdravlju i reproduktivnom zdravlju, preko podrške porodici kroz uvođenje novih servisa, jačanje pozicije žene i uloge oca u nezi, odgajanju i vaspitanju deteta, preko usklađivanja rada i roditeljstva, aktivnog starenja i upravljanja migracijama.

"Samo sinhronizovana primena čitavog seta mera i multisektorska saradnja, može dovesti do poboljšanja u ovoj kompleksnoj oblasti. A da li ćemo uspeti, garancije ne postoje. Merna jedinica za pomake u demografiji je decenija i to ako sve što sada preduzimamo bude uspešno", rekla je ministarka.

Sociološkinja Milica Vesković Anđelković rekla je za Demostat da su tri osnovna razloga za smanjenje populacije u Srbiji: činjenica da se radja manje beba, masovna emigracija i visoka stopa smrtnosti.

Ona je rekla da država mora forsirano da preduzme niz mera koje pored ekonomskih davanja i olakšica u cilju podsticanja rađanja, podrazumevaju i poboljšanje zdravstvenih usluga, proširivanje mreže vrtića kao i još mnogo toga u materijalnoj sferi, ali i, što je možda još važnije, sistematsko stvaranje društvene klime koja pogoduje većem rađanju.

Učitaj još povezanih članaka
Učitaj još  Društvo
Komentari su zatvoreni

Proverite Takođe

Dragana Rakić oslobođena krivice za uvredu

Pančevo, 13. avgust 2018. – Viši sud u Pančevu usvojio je žalbu potpredsednic…