Beograd, 22. jun 2017. -Transparentnost Srbija uputila je kandidatkinji za predsednika Vlade Srbije Ani Brnabić, kao i svim poslaničkim grupama u republičkom parlamentu listu od 15 prioritetnih aktivnosti medju kojima je povećanje javnosti donošenja odluka i rada Vlade.
Na tom spisku prioriteta za koje se za zaleže TS su zakonsko preciziranje pravila za sprovđenje javnih rasprava i njihovo organizovanje u pripremi svih bitnih akata, zakonsko uređenje pokušaja uticaja na donošenje odluka, uključujući i lobiranje, kao i objavljivanje obrazloženja za predloge uredbi i zaključaka Vlade.
"Skupština treba da redovno razmatra efekte zakona koje je donela na borbu protiv korupcije i rizike od korupcije u predloženim zakonima", smatra TS i kao posebno važno ističe nužnost da se obezbedi javnost informacija u vezi sa zaključivanjem međudržavnih sporazuma koji isključuju primenu domaćih zakona, tako da građani i narodni poslanici koji odobravaju takve aranžmane, najčešće za infrastrukturne projekte, mogu da sagledaju da li su potencijalne koristi veće od štete koja će nesumnjivo nastati usled odsustva konkurencije, prenosi Beta.
Ukazano je da Skupština Srbije kojoj su dostavljeni nalazi izveštaja nezavisnih državnih organa iz čak tri godine (2014-2016) sada ima priliku da ispuni svoju ustavnu ulogu nadzora nad izvršnom vlašću, tako što će obavezati Vladu da reši probleme na koje antikorupcijski organi godinama ukazuju i proveriti da li je Vlada to i učinila.
"Ništa manje bitno je da Skupština počne da razmatra godišnje izveštaje o radu Vlade i završnom računu budžeta (poslednji koji je dostavljen se odnosi na 2014. godinu) tako što će tražiti objašnjenja i odgovornost za svako bitno odstupanje od planova", istakla je TS.
Ta organizacija je predlažila mere za efikasnije korišćenje informacija koje su uzbunjivači spremni da podele sa državnim organima, obavezno oslobađanje od krivične odgovornosti davaoca mita koji na drugačiji način nije mogao da ostvari svoja prava u razumnom roku i koji slučaj prijavi, kao i uvodjenje krivičnog dela "nezakonitog bogaćenja".
"Javnim tužiocima treba obezbediti zakonske i finansijske uslove za rad, ali ih i obavezati da aktivnije postupaju u ispitivanju korupcije, u najmanju ruku time što će ispitati sve sumnje na korupciju koje se mogu naći u medijima i javno dostupnim izveštajima drugih državnih organa, kao i korišćenjem posebnih istražnih tehnika i finansijskih istraga", navodi TS.
Ocenjeno je da u rad policije i pravosudnih organa Vlada, Skupština i političari ne treba da se mešaju ni tako što će sprečavati krivično gonjenje, ni tako što će tražiti da se neko krivično goni, a pogotovo ne saopštavanjem podataka o hapšenjima i krivičnim postupcima ili plasiranjem takvih podataka u odabrane medije.
"Pred novom Vladom stoje i zaostale zakonske obaveze za depolitizaciju i profesionalizaciju javnog sektora, od kojih neke datiraju još od 2005. godine. Očigledno je da do sada nije postojala politička volja da se svi najviši službenici u državnoj upravi postave na osnovu konkursa, a iz istog razloga se 'v.d. stanje' održava u javnim preduzećima, gde su konkursi obavezni već 4,5 godine", podsetila je TS.
Pozvani su Vlada i Skupština Srbije da daju doprinos poštovanju i poboljšanju pravila o finansiranju političkih stranaka i izbornih kampanja.
Po mišljenju TS, prioritet su i dopune propisa koje bi jasnije razdvojile vršenje državne funkcije od političke promocije, povećanje javnosti podataka o izvorima finansiranja dok kampanja traje, preciziranje krivičnih dela u vezi sa nezakonitim finansiranjem i kupovinom glasova i podrška državnim organima koji treba da izvrše kontrolu poštovanja pravila.
Takođe su predložene mere za donošenje sveobuhvatnih pravila o državnom i političkom oglašavanju, za povećanje konkurencije i kažnjavanje kršenja pravila o javnim nabavkama, veću transparentnost u donošenju odluka o izboru, napredovanju i odgovornosti sudija i javnih tužilaca za rad, kao i odgovornost članova Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca.
TS je ukazala i na značaj očuvanja jedinstva pravnog poretka i pravne sigurnosti, smanjenja rizika od korupcije pri regulatornim i finansijskim intervencijama na tržištu, poštovanje i redovno ažuriranje strateških akata, sprovođenje reforme javnog sektora, nužnost da Vlada redovno razmatra izveštaje i preporuke Saveta za borbu protiv korupcije što do sada nije bio slučaj, jasniju podelu nadležnosti izmedju organa koji su zaduženi za borbu protiv korupcije, kao i na najvažnije probleme koje treba rešavati u toku predstojeće izmene Ustava.
