Naslovna Politika Evropska unija Ugrožena participativna demokratija u EU

Ugrožena participativna demokratija u EU

14 min read
0
136

Brisel, 10. oktobar 2017. – Nevladine organizacije (NVO) se unutar EU susreću sa sve većim brojem restrikcija koje ograničavaju njihovu mogućnost promocije i zaštite osnovnih prava, odnosno, kako se upozorava, sloboda i prostor dostupni NVO u zaštiti i promociji osnovnih prava, demokratije i vladavine zakona se "sužavaju" ili "nestaju".

Borba protiv NVO vodi se različitim oruđima, uključujući prljave kampanje i administrativne zavrzlame.

NVO su ključne za pravilno funkcionisanje demokratije, vladavinu zakona i osnovnih prava i imaju ulogu uporedivu sa onom koju imaju slobodni i brojni mediji, kao i nezavisno pravosuđe.

U tekstu "Ugrožena participativna demokratija: povećana ograničenja slobode NVO u EU", koji je objavila Liberties.eu, nezavisna evropska nevladina organizacija koja se bavi informisanjem i mobilizacijom građana, navodi se da se unutar EU NVO suočavaju sa sve većim restrikcijama koje im ograničavaju mogućnost delovanja. Te restrikcije uključuju prljave kampanje, administrativne zavrzlame i fizičke napade.

NVO su pod stalnim verbalnim napadima političara i njima bliskih medija u nekoliko EU zemalja kao što su Bugarska, Hrvatska, Mađarska, Italija, Poljska i Rumunija.

Prljave kampanje za cilj imaju da podriju poverenje javnosti u NVO, čineći da ljudi manje žele da učestvuju u njihovim aktivnostima ili im daju donacije. Obično prljave kampanje optužuju NVO koje su kritične prema vladajućoj stranci da deluju protiv interesa zemlje ili da se bave prevarantskim ili kriminalnim radom.

Često se takvim kampanjama pokušava oslabiti javna podrška NVO kao uvod za ograničavanje njihovih aktivnosti. Nacionalne vlasti u nekim zemljama, kao što su Mađarska i Bugarska, maltretiraju NVO i zloupotrebom administrativnih procedura, kao što su revizije, osmišljene da im ograniče resurse.

U nekim zemljama, kao u Bugarskoj, Mađarskoj, Italiji, Rumuniji i Španiji, članovi NVO izveštavaju o fizičkim napadima na ljude ili imovinu, kao i govoru mržnje.

Ima dokaza koji svedoče da su javni fondovi za promociju osnovnih prava i jednakosti NVO smanjeni, delom zbog opšteg "kresanja" javne potrošnje. Međutim, u nekim zemljama, kao što su Hrvatska, Mađarska i Poljska, smanjenje je politički motivisano preusmeravanjem finansiranja NVO kritički nastrojenih prena vladajućoj stranci ka organizacijama prijateljskim prema vladi i crkvenim organizacijama.

Poljska planira da distribuciju javnih i EU fondova za NVO stavi pod direktnu političku kontrolu, sledeći primer Mađarske. Mere za restrikcije domaćeg ili stranog finansiranja NVO su tema rasprave u Bugarskoj i Rumuniji, a već se primenjuju u Irskoj i Mađarskoj.

EU daje skromnu podršku NVO za promociju i zaštitu osnovnih EU vrednosti. Kao prvo, EU finansiranje u ovoj oblasti su pre kratkotrajni nego dugoročniji projekti kako bi se pokrili osnovni troškovi operacije. Kad su ti fondovi dostupni, trend je da se dodeljuju samo evropskim i međunarodnim NVO, a ne nacionalnim.

To otežava NVO da održe ili privuku kvalifikovane ljude ili da imaju dugoročne planove.

Drugo, većina projekata je koncentrisana na pomaganje Komisiji da osigura da nacionalne vlasti propisno primenjuju zakone EU – na primer treninzi ili istraživanja namenjeni mreži sudija ili pravnika, ili širenju dobre prakse među državnim službenicima ili lokalnim vlastima. Neki projekti za cilj imaju pružanje usluga određenim ugroženim grupama kao što su žrtve porodičnog nasilja i deca.

I mada su sve ovo važne aktivnosti, način na koji NVO štite i promovišu osnovne vrednosti EU je javno obrazovanje, nadzor i parnice. Ipak, ima samo nekoliko primera podrške ovoj vrsti posla, ne računajući teme kao što su one protiv diskriminacije i govora mržnje.

NVO izveštavaju da su u mnogim zemljama vlade već uvele ili razmatraju uvođenje novih birokratskih ograničanja. Na primer, u Hrvatskoj, Nemačkoj, Mađarskoj, Poljskoj, Rumuniji, Slovačkoj i Španiji, od NVO se zahtevaju puno detaljniji i češći izveštaji o aktivnostima, finansiranju i troškovima.

Nova pravila su često rezultat politike s ciljem sprečavanja pranja novca i  finansiranja terorističkih organizacija. Najčešće su te mere neproporcionalni teret za NVO s obzirom da su mnoge male, bez značajnijih izvora i predstavljaju mali rizik od bavljenja takvim aktivnostima.

U nekim slučajevima, kao u Mađarskoj nedavno, u usvojenom anti-NVO zakonu, borba protiv finansiranja terorizma iskorišćena je kao povod za gušenje i stigmatizaciju NVO.

U nekoliko zemalja, vlasti su prestale i smanjile učešće NVO u odlučivanju u politici o određenim pitanjima, na primer u Mađarskoj, Poljskoj i Španiji.

U Britaniji i Irskoj takođe je NVO otežano zagovaranje i ubeđivanje donosilaca odluka da primenjuju obavezujuća osnovna prava, posebno u vreme izbornih kampanja.

U mnogim slučajevima, te restrikcije su međunarodno usmerene na gušenje nezavisnosti NVO jer one brane manjinske grupe, ukazuju na odgovornost vlada i dozvoljavaju svim strukturama društva da učestvuju u donošenju odluka.

Pokušaje da se ograniči rad NVO treba posmatrati kao deo mera koje vlade preduzimaju da ojačaju autoritet izvršne vlasti (ograničavanjem pristupa nezavisnim i efikasnim sudovima), povećaju uticaj na javno mnjenje (mešajući se u slobodu medija) i izgrade javnu podršku omalovažavanjem određenih grupa kao što su tražioci azila i etničke manjine.

NVO koje su najviše pogođene pomenutim restrikcijama su one koje promovišu opšti javni interes osiguravajući da vlade primenjuju svoje zakonske obaveze koje se odnose na osnovna prava, vladavinu zakona, demokratsko donošenje odluka, zaštitu životne sredine i borbu protiv korupcije.

EU može da podrži NVO unutar Unije radeći na promociji i zaštiti fundamentalnih prava, demokratije i vladavine zakona ponavljanjem nekih politika i prakse koje već postoje kako bi podržale NVO u promociji osnovnih EU vrednosti van Unije.

Libertis poziva institucije EU da naprave fond za NVO koje rade van EU za promociju i zaštitu osnovnih EU vrednosti. Taj fond bi nudio subvencije koje bi pokrile glavne troškove operacija kao i parnice i posmatračke aktivnosti. Fond bi bio administrativno nezavistan od nacionalnih vlasti i od same EU, slično kao  Evropski fond za  doprinos demokratiji.

Takođ se preporučuje učešće u izgradnji kapaciteta mera za NVO sa fokusom na unapređenju sposobnosti NVO da steknu veću podršku u javnosti za osnovna prava, demokratiju i vladavinu zakona. Podrška NVO da izgradi širu zajednicu pomoći će im da povećaju održivu finansijsku podršku u javnosti i smanjiće mogućnosti populističkih partija i političara za pridobijanje političke podrške napadima na NVO.

Među preporukama je i uspostvljanje kontakta sa Evropskom komisijom ili nekim EU posmatračima koje bi NVO izveštavale o restrikcijama njihovog rada ili o uznemiravanju, određivanje visoko pozicionirane političke ličnosti u Evropskoj komisiji odgovorne za izjave podrške i diplomatske intervencije u reagovanju na restrikcije ili uznemiravanje NVO, kao i razvoj regulatornog okvira osmišljenog da zaštiti slobode NVO neophodne za njihov rad, prenosi Euractiv.

Učitaj još povezanih članaka
Učitaj još  Evropska unija
Komentari su zatvoreni

Proverite Takođe

Brnabić uputila izvinjenje Grupi za slobodu medija i poručila da uskoro šalje odgovore

Beograd, 16. decembar 2017. – Premijerka Ana Brnabić uputila je Grupi za slobod…