Podgorica, 18.jul 2017. (PR pres servis) – Finansijska istraga u slučajevima korupcije i organizovanog kriminala zahteva velike resurse tužilaštva i drugih specijalizovanih organa, a moguće je unaprediti saradnjom na nacionalnom i regionalnom nivou, ocenjeno je na pres konferenciji Centra za monitoring i istraživanje (CeMI).
Ta organizacija je predstavila projekat “Jačanje kapaciteta istrage i krivičnog gonjenja u zemljama Zapadnog Balkana – finansijske istrage kao sredstvo za borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije”, koji sprovodi u saradnji sa nevladinim organizacijama Asocijacija za demokratske inicijative (ADI) iz Bosne i Hercegovine (BiH) i Transparentnost Srbija.
Predsednik Upravnog odbora CeMI-ja, Zlatko Vujović, kazao je da je finansijska istraga veoma složen institut, koji traži velike resurse tužilaštva i drugih specijalizovanih organa, ali, kako je istakao, zahteva pravnu saradnju i sa drugim zemljama.
“Smatramo da je regionalna dimenzija veoma važna. Ovo je prvi regionalni projekat čiji je nosilac CeMI. Tokom samog projekta, naš cilj će biti, ne samo da jačamo kapacitete tužilaštva, već da ih upoznamo sa pozitivnim primerima”, rekao je Vujović u PR Centru.
On je objasnio da će akcenat biti stavljen na upoznavanje sa radom institucija iz Holandije, zbog toga što ta država, kako je kazao, ima veoma dobre rezultate, kada je reč o sprovođenju finansijskih istraga.
“Kada je reč o zemljama na Balkanu , verujem da će to iskustvo biti dragoceno”, ocenio je Vujović.
Prema njegovim rečima, kao proizvod rada na projektu, biće izrađene tri nacionale studije u kojima će biti analizirani pravni i institucionalni okviri, ali i, kako je rekao, pojedinačne prakse o sprovođenju finansijskih istraga.
“U studijama će biti navedene konkretne preporuke, koje će donosiocima odluka, pomoći da se unaprede efekti finansijske istrage u našim zemljama”, pojasnio je Vujović.
Saradnik na projektu iz nevladine organizacije Transparentnost Srbija, Rade Đurić, kazao je da u zemljama, koje učestvuju u projektu, postoje pojedinačni pokušaji procesuiranja, ali, da nema osuda.
“Zakon kod nas donosi formalno velike promene, koje bi trebalo suštinski da se realizuju. Mi u Srbiji imamo određena pravila i propise koji predviđaju mehanizme istražnih radnji, koji bi trebalo da omoguće procesuiranje, međutim iz nekog razloga to je neuspešno”, istakao je Đurić.
On je kazao da je vreme da države prihvate da korupcija zaista postoji i da se protiv nje treba boriti.
“Nadam se da će to prepoznati kolege iz državnih institucija, koje kroz ovaj projekat nameravamo da obučimo i da im pomognemo”, rekao je Đurić.
Za Srbiju je specifično da, kako je kazao, političari po ko zna koji put najavljuju donošenje Zakona o ispitivanju porekla imovine, ali to, kako je rekao, ostaje u agendama i ekspozeima.
“Nije zgodno i dobro pominjati nešto što se na određeni način ne realizuje, a opet imamo određena pravila koja se iz nekog razloga ne primenjuju. Smatram da će ovaj projekat pomoći da formu pretočimo u suštinu, jer smo shvatili da zakon, tehnike i ljudi nisu dovoljni, već da je neophodno da postoji volja” pojasnio je Đurić.
