Naslovna Politika UNHCR Srbija: I dalje postoje ulasci migranata na teritoriju Srbije

UNHCR Srbija: I dalje postoje ulasci migranata na teritoriju Srbije

12 min read
0
88
UNHCR

Beograd, 2.jul 2018. – Šef predstavništva UNHCR u Srbiji Hans Fridrih Šoder izjavio je da se ne može pretpostaviti koliko migranata će ostati na teritoriji Srbije, ali da je važno da se svima koji žele da ostanu to i omogući.

Prema podacima UNHCR, u Srbiji je početkom 2017. boravilo oko 7.200 izbeglica, tražilaca azila i migranata dok je u 2018. taj broj prepolovljen.

"Srbija je nedavno usvojila novi Zakon o azilu i privremenoj zaštiti. Prema tome, svi koji žele da dobiju međunarodnu zaštitu, koji je zavređuju i kojima je potrebna, mogu da je zatraže i dobiju u Srbiji. Istovremeno, nema potrebe da Srbija zamenjuje mehanizme zaštite koji postoje u EU i koji tamo mogu da se sprovedu", rekao je Šoder novinarima u Beogradu.

On je dodao da je za UNHCR bitno da pomogne Srbiji u sprovođenju njenih zakona, odnosno u tome da svima koji to žele omogući da dobiju međunarodnu zaštitu i da prođu zakonske procedure da bi ostali u Srbiji.

"Ne može se pretpostaviti koliki će broj ljudi da ostane ovde. I dalje postoje ulasci migranata na teritoriju Srbije, iako u manjem broju nego u prošlosti", kazao je Šoder.

Podsetio je da je UNHCR zajedno s Međunarodnom organizacijom za migracije (IOM) dao konkretne predloge EU o tome kako da pozitivno upravlja migrantskom situacijom, navodeći da su se ti predlozi ticali situacije na teritoriji EU, ne i izvan nje.

Savetnik u Ministarstvu za rad, zapošlavanje, boračka i socijalna pitanja Milenko Nikić rekao je novinarima da se Srbija od 2015, kada je počela migrantska kriza, pokazala kao jedan od najstabilnijih partnera EU.

Dodao je da svaka zemlja ima pravo na svoj stav bez obzira na to da li je članica EU ili ne, ali da mnogo toga zavisi od toga kako su se zemlje ponašale tokom migrantske krize.

"Mislim da će nam trebati neko vreme i neki period gde će se iskristalisati ko, šta i kako će preuzeti u migratskoj krizi, ali je sigurno da rešenja nema ako ne budemo svi bili na istom brodu i ako čitava evropska zajednica ne bude veslala u istom pravcu", rekao je Nikić.

Prema podacima UNHCR, u Srbiji je početkom 2017. godine boravilo oko 7.200 izbeglica, tražilaca azila i migranata u 18 tranzitno prihvatnih i azilnih centara i na mestima neformalnih okupljanja, dok je taj broj u 2018. prepolovljen, rečeno je u Beogradu na predstavljanju publikacije "Između zatvorenih granica".

Na predstavljanju publikacije Humanitarnog centra za integraciju i toleranciju (HCIT) i Centra za kriznu politiku i regovanje (CRPC) u Beogradu, šef predstavništva UNHCR u Srbiji Hans Fridrih Šoder rekao je da je 2018. godine u Srbiju došlo upola manje migranata nego 2017.

"Situacija u Srbiji je drugačija. Ove godine dolazak novih izbeglica i migranata u Srbiju upola je manji od onoga što smo imali pre godinu dana. Važno je za nas da je ta kriza sa izbeglicama praktično završena. Glasovi van Srbije pokušavaju da izmisle krizu migranata. Pitanje je zašto se te glasine šire", kazao je Šoder i dodao da svi zajedno treba da rade na pitanju migranata i da fokus bude na jedinstvu i solidarnosti.

Pomoćnik srpskog komesara za izbeglice i migracije Ivan Gerginov rekao je da je u Srbiji bilo oko 8.000 migranata 2017, da je pre desetak dana taj broj pao na 2.000 i da je sada u porastu.

"Suština je čvrsto zategnuta severna granica i mađarska politika, po kojoj je u Srbiji sve dozvoljeno, a kod njih ništa", kazao je Gerginov i dodao da to za posledicu ima povećan broj migranata u Srbiji i Bosni i Hercegovini.

On je kazao da je Srbija primila i integrisala veliki broj migranata, ali da oni u njoj ne žele da ostanu. "Daleko smo od nekakvog ozbiljnog integrativnog procesa", kazao je Gerginov.

Priliv izbeglica i migranata u Srbiji 2017. većinom se odvijao preko krijumčarskih mreža i puteva, navodi se u publikaciji i dodaje da podaci UNHCR i nevladinih organizacija pokazuju da je između 1.000 i 1.500 migranata boravilo u napuštenim barakama kod železničke stanice u Beogradu, dok je manji broj boravio i na severu i zapadu zemlje u pograničnim delovim prema Mađarskoj i Hrvatskoj.

Prema publikaciji, pretpostavlja se da je tokom proleća određeni broj migranata uspeo da napusti Srbiju ilegalno preko Rumunije, Mađarske i nešto manje preko Hrvatske, jer je oko 4.500 izbeglica, tražilaca azila i migranata boravilo na teritoriji Srbije.

Procenjuje se da je s novim talasom migracija početkom jeseni 2017. svaka treća osoba na severu zemlje novopridošla, a da su oko 1,5% novopridošlih bili iranski državljani koji u Srbiju dolaze legalnim putem, nakon sporazuma Irana i Srbije o bezviznom režimu u septembru 2017. godine.

Takođe, utvrđeno je da se u istom periodu povećava i broj kurdskih izbeglica koje napuštaju Irak nakon referenduma o nezavisnosti.

HCIT je dokumentovao i slučajeve kolektivnog proterivanja stranaca iz okolnih EU država u Srbiju kroz prikupljanje ličnih svedočenja tih ljudi koji su u mnogim slučajevima bili izloženi nasilju, nehumanom i ponižavajućem tretmanu od strane policijskih patrola na granicama tih EU država.

"U graničnim delovima s Mađarskom, Hrvatskom, ali i Rumunijom, HCIT je dokumentovao preko 530 incidenata u koje je bilo uključeno skoro 6.000 ljudi koji su pokušavalai da nastave svoj put dalje ka EU. Mnogi su čak vrlo brutalno bili sprečeni i vraćeni neformalno u Srbiju", navodi se u publikaciji.

CKPR je zabeležio 53 izveštaja za skoro 700 osoba koje su vraćene iz Mađarske, Hrvatske i Rumunije, a HCIT je zabeležio povratak u Srbiju najmanje 90 tražilaca azila kojima je zahtev odbijen u Mađarskoj.

U terenskom radu članovi obe organizacije susreću se s migrantima kojima je potrebna pomoć i informacije, kao i psihološka podrška, jer su se često suočavali s fizičkim i psihičkim nasilje, krađama, pretnjama, prinudom, nasiljem zasnovanom na polu i rodu, trgovinom ljudima, eksploatacijom i slično.

"Barake iza glavne železničke stanice u Beogradu su se u prvom delu 2017. godine pretvorile u najveće neformalno naselje izbeglica i migranata u zemlji", piše u publikaciji i dodaje se da su u prva četiri meseca 2017. godine skoro dve trećine dece u barakama najčešće bili maloletnici bez roditeljske pratnje poreklom iz Avganistana i Pakistana.

Publikacija je izrađena u okviru projekta koji se sprovodi uz podršku UNHCR, prenosi Euractiv.

Učitaj još povezanih članaka
Učitaj još  Politika
Komentari su zatvoreni

Proverite Takođe

Novi plan za Bregzit – inovativno partnerstvo ili vazalni odnos

London, 15. jul 2018. –  Britanska vlada objavila je dokument o Bregzitu prema …