Naslovna Politika Evropska unija Vlade evropskih zemalja finansiraju inovacije u medijima, a ne poslušnost

Vlade evropskih zemalja finansiraju inovacije u medijima, a ne poslušnost

4 min read
0
260
lanac

Sarajevo, 10. februar 2018. – Analiza medijskih politika devet evropskih zemalja u fokusu je imala uključenost vlada u medije i organizacije koje nadziru pravila i primenu zakona.  

Transformacija medijskog krajolika u Evropi, koja je počela već krajem prošlog veka, u protekloj deceniji se ubrzala, preneo je portal media.ba.

Nove tehnologije, novi konkurenti i (kao rezultat toga?) novo ponašanje medija, poremetili su stari poredak i promenili pravila igre, prenosi portal media.ba. .

Politike su, generalno govoreći, sporo reagovale. Vlade su se – kao što im i dolikuje – nerado mešale u pitanja medija. No s druge strane, svedočili smo slabljenju naprednih medijskih ekosistema u evropskim zemljama. Možda čak i do tačke kada nezavisno izveštavanje više nije važan deo demokratskog sistema. Novinarstvo se mora redefinisati kako bi ispunilo svoju ulogu nadzornika institucija i organizacija. 

Pitanje je hoće li, i kako, vlasti uopšte pomoći?

U nastojanju da se uoče primeri najboljih praksi u oblasti transparentnosti finansiranja medija, transparentnosti procesa, svrhe i kriterijuma javnog finansiranja, dalo se zaključiti da je način na koji evropske vlade finansiraju medije daleko od transparentnog. Naravno, vlade rade prema budžetima koji su objavljeni, ali u mnogim zemljama bi trebalo uložiti veliki trud da se sazna tačan iznos novca kojim se, na ovaj ili onaj način, subvencionišu mediji. Na primer, ponekad se podrška “krije” u merama kao što su sporazumi sa državnim poštanskim službama.

Analiza nekih od najboljih primera osiguravanja nezavisnosti odlučivanja u državnim politikama i praksi finansiranja medija, evolucije medijskih tržišta i razvoja na polju novinarskih inovacija i medijskih politika u devet evropskih zemalja, pokazala je da se koriste različiti instrumenti za promovisanje medijskih inovacija. Te razlike se mogu objasniti političkom, kulturnom i socioekonomskom istorijom i strukturom tih zemalja.

Jasno je da ne postoji univerzalno rešenje. Istraživanje je pokazalo da se vlade svih analiziranih zemalja (Belgija, Finska, Nemačka, Italija, Portugal, Španija, Švajcarska, Holandija i Velika Britanija) suočavaju s dilemom treba li se mešati u pitanja koja se tiču novinarstva jer se plaše da će ugroziti novinarsku nezavisnost.

Analizu medijskih politika devet evropskih zemalja možete preuzeti na portalu media.ba.

Učitaj još povezanih članaka
Učitaj još  Evropska unija
Komentari su zatvoreni

Proverite Takođe

Mercedes u Poljskoj kupuje struju iz vetroparka

Štutgart, 15. avgust 2018. – Kompanija Mercedes benc objavila je da je sklopi…