Naslovna Vesti Srbija Alimpijević: Već dve decenije Srbija vodi nedoslednu i nesigurnu spoljnu politiku

Alimpijević: Već dve decenije Srbija vodi nedoslednu i nesigurnu spoljnu politiku

8 minuta za čitanje
0
139
Vladan Alimpijević

Beograd, 08. april 2021. – Srbija već 20 godina vodi nedoslednu i nesigurnu spoljnu politiku, koja je određena stavovima sveta prema njoj, ukazao je za FoNet urednik Spoljnopolitičke redakcije televizije N1 Vladan Alimpijević.

Alimpijević je, u razgovoru za serijal Agreman o spoljnoj politici Srbije, naglasio da zvanični Beograd ima dva spoljnopolitička strateška cilja od kojih, manje ili više ne odustaje, ali ne ide po pravoj liniji.

Srbija želi stabilan razvoj regiona i dobre odnose sa susedima, kao i članstvo u Evropskoj uniji (EU), navodi Alimpijević, ali dodaje da na tom putu ka Uniji, o kojem govori od 5. oktobra 2000. godine, ima “mnogo stajnih tačaka“.

Kako je objasnio, sve vlade u Srbiji su jasno i glasno rekle da su za EU, mada se ne može reći da su uvek činile sve.

Gledajući, međutim, naše susede, možemo slobodno reći da, bez obzira šta zemlje Zapadnog Balkana uradile, sve dok se ne srede odnosi među članicama Unije i u samom Biselu, teško da će biti nekog ozbiljnijeg približavanja EU, predvideo je Alimpijević.

On je ukazao da se u Evropi i svetu za Srbiju postavlja i “pitanje svih pitanja“, a to su odnosi Beograda i Prištine i podsetio da Srbiji iz EU, zbog onih pet članica koje ne priznaju nezavisnost Kosova, nikad nije stigao izričit ultimatum.

S druge strane, iz Vašingtona ili nekih evropskih prestonica stiže zahtev da se prizna Kosovo, ali je gotovo sigurno da Srbiju ni takav potez ne bi više približio” članstvu u EU, uveren je Alimpijević, što možda ne bi učinilo ni eventualno članstvo u NATO.

Vidimo iz iskustva Severne Makedonije, Albanije ili Crne Gore, koje su ušle u NATO, da se još ništa bitno nije dogodilo. Ne zavisi sve od Srbije, a ni Srbija ne čini baš preterano mnogo da bi se približila Briselu, predočio je Alimpijević.

Prema njegovom mišljenju, karakteristika spoljne politike države, bila ona SR Jugslavija, Zajednica Srbije i Crne Gore ili sada nezavisne Srbije, jeste da je određuju ekonomski parametri.

Tu je bilo mnogo vrlo neobičnih odluka, ali se Srbija, pre svega, rukovodi ekonomskim interesima i pokušajima da dođe do svežeg kapitala, novca i investicija, konstatovao je Alimpijević i primetio da je to slučaj i u drugim zemljama sličnog nivoa razvoja demokratije i ekonomije.

Kako je rekao, Kina je u Srbiji, ali ne samo tu, već i nekim državama članicama EU, pronašla plodno tlo za svoje investicije i kredite, kroz novi Put svile, a time i način da ostvari svoj politički uticaj.

Alimpijević ističe i da je Srbija iskoristila dobre veze sa Moskvom i Pekingom da dođe do vakcina protiv korona virusa, u trenutku kada je EU sama priznala da je vrlo loše startovala u proizvodnji i nabavci vakcina i imunizaciji sopstvenog stanovništva.

Da tu i politika ima svoje prste pokazuje “druga strana“, uočio je on i citirao izjavu jedne poslanice Evropskog parlamenta da je vakcinacija ruskom i kineskom vakcinom u Srbiji “nije briga za zdravlje ljudi, već surovi eksperiment nad stanvnicima Srbije“.

Daleko od toga, poručio je Alimpijević, koji je, povodom teza kako Srbija donacijom vakcina državama regiona pokazuje svoju “meku moć“, primetio da su na Tviteru o tome mogle da se pročitaju veoma surove šale.

Ako nas posle vakcinacije građana Albanije, Severne Makedonije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine ne optuže za genocid – ne znam kad će“, ciničan je Alimpijević, koji obrazlaže da je Srbija došla do pristojnog broja vakcina, što koristi za svoju političku moć, zbog nesposobnosti tih država.

Prema njegovom tumačenju, ta situacija pokazuje “staru i dosta tešku dihotmiju” u spoljnoj politici – da li rukovodstvo, ovo, bivše ili neko buduće, štiti nacionalne ili državne interese.

Kao što je rekao Vladimir Gligorov, Srbija mora da prestane da stavlja nacionalno iznad državnih interesa. Kod nas su još nacionalni interesi ispred svega, rekao je Alimpijević i dodao da to potvrđuje i izjava srskog šefa diplomatije Nikole Selakovića o zaštiti Srba u drugim državama.

On tvrdi i da se Sjedinjene Američke Države više nikada neće baviti Zapadnim Balkanom, kao što su činile devedesetih godina i napominje da region ne spada u američke prioritete.

To da smo imali nekakv zamah u odnosima sa SAD – u čemu se to vidi, osim u propagadnim porukama koje nam je slao režim, upitao je on i podsetio na “bravuru u vidu Vašingtonskog sporazuma“.

Po tom sporazumu, Srbija je za izraelsko priznanje Kosova prihvatila da premesti ambasadu u Jerusalim, što je suprotno politici EU, koju uzimamo kao vodilju, zaključio je Alimpijević.

Pročitajte još povezanih članaka
Učitaj još  Srbija
Komentari su zatvoreni

Pročitajte i

BIRODI: Vladavina prava, integritet i javnost – lekovi protiv lične vlasti

Beograd, 20. septembar 2021. – Druga faza međustranačkog dijaloga pod pokroviteljstv…