Naslovna Vesti Srbija Autonomni ženski centar: Zaustavljen rast prijava nasilja u porodici

Autonomni ženski centar: Zaustavljen rast prijava nasilja u porodici

7 minuta za čitanje
0
120
izveštaj

Beograd, 22. jun 2022. – Autonomni ženski centar (AŽC) objavio je Deseti nezavisni izveštaj o primeni Zakona o sprečavanju nasilja u porodici (za 2021. godinu).

Prenosimo ključne nalaze Desetog izveštaja koji obuhvata period januar – decembar 2021.

Zaustavljen je rast prijava događaja nasilja u porodici, a došlo je i do smanjenja broja događaja u kojima je policija procenila rizik, navodi se u izveštaju kao jedan od ključnih nalaza.

Broj policijskih naređenja bio je sasvim sličan broju iz prethodne godine, ali je registrovano znatno smanjenje izricanja obe hitne mere i znatno manje mera privremenog udaljenja, verovatno kao posledica manjeg broja procena rizičnih događaja.

Stabilizovao se i broj tužilačkih predloga za produženje hitnih mera, kao i i broj prekršaja mera.

Zabrinjavajući porast registruje se u broju učinilaca koji su ponovili dela nasilja u porodici, što svakako predstavlja pokazatelj neefikasnosti hitnih/produženih mera, na šta bi trebalo obratiti dodatnu pažnju. Istovremeno, porast broja tužbi za mere zaštite od nasilja u porodici po službenoj dužnosti sasvim je skroman, a registruje se i smanjenje broja predmeta u kojima se prikupljaju obaveštenja ili postoji osnovana sumnja da je izvršeno krivično delo nasilje u porodici.

Beleži se stabilizacija broja razmatranih slučajeva nasilja u porodici na sastancima Grupe za koordinaciju i saradnju, ali on ne odgovara stvarnim potrebama i broju prijavljenih događaja. Novoprijavljeni slučajevi imaju prioritet, a nedovoljno se prate individualni planovi zaštite i podrške žrtvama, odnosno tekući, kao i slučajevi koji dugo traju.

Žrtve su retkost na sastancima Grupe, te ostaje nejasno koliko planovi odgovaraju njihovim stvarnim (kompleksnim) potrebama, ali i to ko ih (i da li ih) informiše o sadržaju planova.

Kada je reč o odnosu između pola žrtve i pola učinioca nasilja, podaci nedvosmisleno potvrđuju rodnu prirodu ovih dela. U srodničkoj realciji između žrtve i učinioca dominira partnerski odnos, što je takođe stabilan podatak.

Deluje da su resursi sistema iscrpljeni na preventivnu zaštitu (hitne i produžene hitne mere), tako da nedostaju mere zaštite na duži rok, krivični postupci i individualizovani planovi podrške žrtvama nasilja.

Još uvek nema objedinjenog javno dostupnog izveštaja o primeni Zakona, niti informacija o tome da li je Vladin Savet za suzbijanje nasilja u porodici u novom sazivu ili Operativni tim ovog Saveta pratio i analizirao primenu Zakona, što mu je uloga, i izdao bilo kakvu preporuku za unapređenje njegove primene i koordinacije nadležnih državnih organa i ustanova.

Ipak, za pohvalu je to što je nastavljeno sa objavom mesečnih statističkih podataka o žrtvama i učiniocaima nasilja u porodici na portalu Isključi nasilje.

Kao i prethodne godine, jasno je da bi za unapređenje primene Zakona o sprečavanju nasilja u porodici bilo neophodno sprovesti niz ciljanih kvalitativnih analiza postupanja svih ključnih aktera (policija, tužilaštvo, sud, centri za socijalni tad).

Bilo bi važno znatno unaprediti resurse sistema – broj ljudi, znanja, vreme i finansije, koji su aktuelno iscrpljeni na preventivnu zaštitu (hitne i produžene hitne mere), tako da nedostaju mere zaštite na duži rok, krivični postupci i individualizovani planovi podrške žrtvama nasilja, koji se prate (u dužen periodu), kao i prisustvo i aktivni položaj žrtava na sastancima Grupa za koordinaciju i saradnju, što je sve bila svrha Zakona.

Sve navedeno još više opravdava nužnost uspostavljanja centralne (elektronske) evidencije, koja bi objedinila podatke iz ključnih izvora (policija, tužilaštvo, sudovi, CSR) na konzistentan način.

Ponavlja se i preporuka da Savet za suzbijanje nasilja u porodici preduzme aktivnosti i nadležnosti za koje je zadužen. Za očekivati je i to da ovo telo, bar jednom godišnje, napravi javno dostupan izveštaj o primeni zakona, sa konkretnim predlozima za poboljšanja.

Pet godina u nazad ove preporuke nisu imale nikakve efekte, te ostaje da se nadamo i da svaki put kada predstavnici Vlade govore o nasilju u porodici podsećamo na neispunjene obaveze, koje utiču na bezbednost, dobrostanje, zdravlje, a ne mali broj puta i na život žrtava nasilja u porodici u Srbiji.

Pročitajte još povezanih članaka
Učitaj još  Srbija
Komentari su zatvoreni

Pročitajte i

Majstorović: Evropskoj uniji i kandidatima za članstvo potreban je “Zajednički plan integracije Evrope 2030”

Beograd, 21. septembar 2022. – Politika proširenja EU izgubila je svoju transformaci…