Naslovna Politika BIEPAG: Preporuke za rešavanje krize koja je izazvana pandemijom korona virusa na zapadnom Balkanu

BIEPAG: Preporuke za rešavanje krize koja je izazvana pandemijom korona virusa na zapadnom Balkanu

7 minuta za čitanje
0
245
evropske integracije, Zapadni Balkan

Beograd, 24. april 2020. – Globalna pandemija korona virusa i mere koje preduzimaju vlade širom sveta predstavljaju veliki prekid u uobičajenom načinu rada, što važi i za Zapadni Balkan.

Savetodavna grupa za javne politike Balkan u Evropi (BiEPAG) objavila je ključne preporuke za rešavanje krize koju je izazvao COVID-19 na zapadnom Balkanu.

Pandemija baca u senku sva druga dešavanja dok u isto vreme ubrzava postojeće trendove, a tako će se nastaviti i u narednom periodu.

Stoga su stručnjaci Savetodavne grupe za javne politike Balkan u Evropi prepoznali pandemiju COVID-19 kao kritičnu tačku, krizu koja može trajno uzdrmati institucije i društva. Nijedan od ovih scenarija nije neizbežan, a neke od posledica pandemije COVID-19 na zapadni Balkan mogu se ublažiti.

Istražujući devet kritičnih oblasti, BiEPAG-ova analiza Zapadni Balkan u vreme globalne pandemije ističe na koje načine pandemija i odgovori vlade na istu predstavljaju posebne izazove za: 1. ulogu države, 2. demokratiju i zarobljenu državu, 3. geopolitičke promene, 4. novi nacionalizam, 5. socijalnu otpornost, 6. uticaj na životnu sredinu, 7. migracije i zdravstvenu zaštitu, 8. zdravstvenu zaštitu i socijalnu sigurnost i 9. ekonomske implikacije.

Studija proučava uticaj na sve kritične oblasti i daje obrise mogućih rizika i prilika/mogućnosti, a zatim identifikuje i konkretne intervencije koje bi mogle da spreče najgore posledice po region.

Autori studije su definisali ključne (pre)poruke, i to:

  • EU mora u svoju reakciju na vanredne situacije da uključi sve zemlje Zapadnog Balkana, kako u planove pomoći tako i u planove obnove nakon vanrednih situacija, a bez obzira na status njihovih pregovora o pridruživanju. Potpuno uključivanje regiona od suštinskog je značaja kako bi se sprečile teške ekonomske posledice i geopolitička pomeranja. Podrška u prevazilaženju postkriznih ekonomskih i socijalnih posledica trebalo bi da bude uslovljena merama za smanjenje zarobljavanja države;
  • Pandemija ne može biti izgovor za neograničeno ukidanje demokratije, a ograničenja građanskih sloboda moraju biti privremena, proporcionalna i transparentna. EU mora da identifikuje i nadzire ograničenja vezana za demokratske institucije i građanske slobode tokom vanredne situacije na zapadnom Balkanu;
  • Ekološka kriza u regionu neće biti rešena niti smanjena, a preti joj i rizik da bude ostavljena po strani u interesu brzog ekonomskog oporavka. Činjenica da je i u vreme smanjenog saobraćanja automobila tokom trajanja mere zabrane kretanja nivo zagađenja vazduha nastavio da biva rekordno visok iznela je na videlo hitnost odlučnih akcija u regulisanju teške industrije: mnoge velike fabrike i dalje krše ekološke standarde i ugrožavaju zdravlje građana;
  • U cilju rešavanja ekonomskih i socijalnih posledica, vlade treba posebno da podrže mala i srednja preduzeća, istovremeno obezbeđujući snabdevanje hranom za ugrožene grupe. Najzad, privremeni univerzalni osnovni dohodak mogao bi pomoći građanima koji su izgubili sredstva za život;
  • Postoji i kratkoročna i dugoročna potreba za poboljšanjem kvaliteta bolnica u pogledu opreme, adekvatnih zaliha lekova i smanjenja prenatrpanosti kritičnih bolničkih odeljenja, kao i za povećanjem plata bolničkom osoblju kako bi se obezbedio njegov ostanak. Neophodno je da vlade (u regionu) i države članice EU imaju zajednički pristup u rešavanju nedostatka medicinskog osoblja zbog iseljavanja iz regiona, što dodatno opterećuje zdravstvenu zaštitu. Ranjivim grupama poput Roma treba omogućiti pristup zdravstvenoj zaštiti i zaštititi ih od diskriminacije;
  • Potrebna je pažljivo kombinovati kratkoročne i dugoročne mere kako bi se sprečilo da se pandemija pretvori u trajnu katastrofu za zapadni Balkan. Kriza je takođe iznela na videlo mnoge strukturalne slabosti u regionu, od slabih zdravstvenih sistema, slabog poverenja u državu, do slabe demokratije i zarobljene države, dok je istovremeno i probudila građansku svest i poslužila kao pozadina za veću solidarnost među građanima. Ukazivanje na slabosti može pomoći u rešavanju problema i izgradnji otpornijih društava.
Pročitajte još povezanih članaka
Učitaj još  Politika
Komentari su zatvoreni

Pročitajte i

Nedeljkov: Izmene izbornih zakona minorne, nije umanjena pojava funkcionerske kampanje, a kamoli iskorenjena

Beograd, 27. maj 2020. – „Činjenica je da smo za dve nedelje nastavka kampanje izbrojali 2…