Naslovna Politika Bobić: Potreban je bazični društveni dogovor o boljim temeljima društva

Bobić: Potreban je bazični društveni dogovor o boljim temeljima društva

7 minuta za čitanje
0
95
Maja Bobić

Beograd, 27. novembar 2019. – Evropske intergracije Srbije jedna su od glavnih tema u javnom i medijskom prostoru već gotovo dve decenije.

Ova tema još uvek pokreće široki dijapazon rasprava, od evroskeptičnih izjava, do onih koji smatraju da su procesi kroz koje Srbija prolazi tokom pregovaračkog procesa – jedini spas za uspostavljanje pravne države i ekonomskog boljitka.

Potpredsednica Evropskog pokreta u Srbiji (EPuS) Maja Bobić, ovim temama bavi se i u zemlji, ali i u međunarodnim okvirima, jer je prošle godine izabrana u drugi mandat kao članica Izvršnog odbora Međunarodnog evropskog pokreta (MEP) u Briselu.

Pristalice evropskog puta Srbije najčešće ističu ekonomsku, odnosno privrednu korist koju države mogu da očekuju kroz proces pridruživanja, reformi i usklađivanja zakona i parametara sa celokupnim evropskim tržištem.

Radnici u Srbiji trenutno su u nezavidnom položaju, problemi se javljaju i kod sasvim osnovnih radnih prava na recimo zdravstveno osiguranje, javljaju se kod visina zarada, prelivaju se na penzije i utičnu na sve sfere života radničke klase.

Prema vašem viđenju, koju ulogu sindikati mogu da uzmu u ovim procesima? Kako sindikalna borba može da doprinese bržem ili ako ne bržem, onda kvalitetnijem putu Srbije ka Evropi?

Prava radnika, pravo na rad i dostojanstven život jesu među osnovnim pravima koji su definisani u Evropskoj povelji o ljudskim pravima, a tu je i Evropska socijalna povelja Saveta Evrope, koja dodatno definiše prava u oblasti, rada, zapošljavanja, obrazovanja…

Međutim, samo zakonodavstvo na evropskom nivou u ovoj oblasti nije preterano razvijeno, već su definisani visoki standardi. Zapravo, ove teme su u nadležnosti država članica, a EU ih nadopunjuje i na neki način koordiniše zajedničke mehanizme.

Međutim, socijalne teme, među kojima su i sindikalno organizovanje i radnička prava, sve više dobijaju na značaju i u evropskom kontekstu, posebno nakon ekonomske krize, ali i usled jačanja populističkih ideja i retorike.

Tokom 2017. godine Junkerova Evropska komisija je definisala 20 principa u Evropskom stubu socijalnih prava, sa ciljem izgradnje pravednije Evrope i jačanja njene socijalne dimenzije. Čak je i u politici proširenja za Zapadni Balkan Strategijom iz 2018. godine, definisana socijalna dimenzija evropskih integracija. Treba tek da vidimo u praksi kako će sve to biti implementirano.

Ono što je zanimljivo je da su određeni akteri u regionu Zapadnog Balkana takođe shvatili važnost ovih tema, pa su počeli aktivno da rade na promociji socijalne dimenzije evropskih integracija.

Recimo, nemačka humanitarna organizacija «ASB – Radnici Samarićani Nemačke» sa kojom trenutno radim, pokrenula je inicijativu u saradnji sa civilnim društvom celog regiona i grupom uglednih evropskih parlamentaraca, kako bi radila na konkretnim predlozima projekata u lokalnim zajednicama.

To su projekti usmereni na unapređenje kvaliteta života mladih i žena, koji se bave zapošljavanjem, kvalitetom usluga za osobe sa invaliditetom, stare i druge ranjive grupe. Trenutno u regionalnom portfoliju imamo 195 predloga projekata i tražimo partnere za narednu fazu, jer smatramo da bi njihovim sprovođenjem mogli da napravimo vidljivo poboljšanje i da pokažemo da niko neće biti zaboravljen u procesu evropskih integracija.

Važno je istaći da se veliki značaj u EU pridaje socijalnom dijalogu, njegovom kvalitetu i funkcionisanju, kao i da su socijalni partneri, dakle i sindikati, jedan od neizbežnih aktera u donošenju odluka i kreiranju politika na nivou EU.

Na kraju, ako evropske integracije zaista shvatimo na pravi način, odnosno kao sredstvo za dostizanje standarda razvijenog evropskog društva, onda dolazimo do zaključka da svaki pojedinac, svaki radnik i organizovano civilno društvo, imaju itekako važnu ulogu u ovim procesima.

Pre svega u prepoznavanju svojih prava, obaveza i slobodi da ih praktikuju u društvu i državi koji su zasnovani na vladavini prava. Sindikati u Srbiji su već povezani sa evropskim partnerima i postoji saradnja na evropskom nivou. Te mehanizme treba mnogo više koristiti i staviti u funkciju izgradnje demokratskog i pravednog društva u Srbiji.

Tekst Maje Leđenac, u celosti, možete pročitati na sajtu UGS Nezavisnost.

Pročitajte još povezanih članaka
Učitaj još  Politika
Komentari su zatvoreni

Pročitajte i

Evropski parlament pokrenuo postupak izbora novog evropskog ombudsmana

Brisel, 03. decembar 2019. – Poslanici nadležnog odbora Evropskog parlamenta će saslušati …