Beograd, 07. maj 2017. (N1 Beograd) – Zakoni u oblasti borbe protiv korupcije jesu adekvatni, postoje institucije, ali se zakoni ne sprovode na adekvatan način, ocenjuju Zoran Gavrilović, programski direktor Biroa za društvena istraživanja i Milan Antonijević, direktor Komiteta pravnika za ljudska prava.
Ne postoji komunikacija između antikorupcijskih tela, a to je nužno da bi sprovodio zakon, upozorili su gosti Novog dana.
Pregovarački proces sa Evropskom unijom u okviru Poglavlja 23 koje se tiče Vladavine prava podrazumeva i primenu modela lokalnih antikorupcijskih planova širom Srbije. To znači da će na nivou gradova biti osnovana tela, koja će kontrolisati sprovođenje antikorupcijskih mera iz lokalnog antikorupcijskog plana.
Ovaj model je plod prakse koju je Biro za društvena istraživanja osmislio i testirao u Nišu, a dobijeni rezultati bili su preporuka da se i u drugim gradovima Srbije uspostavi sistem za borbu protiv korupcije na nivou gradova i opština.
“Lokalni antikorupcijski planovi su mehanizmi za borbu protiv korupcije koji imaj za cilj smanjivanje korupcije, povećanje integriteta institucija, da podrže ljude koji ukazuju na korupciju i doprinesu uvođenju sistema dobre uprave”, objasnio je Gavrilović.
Kad se borite protiv korupcije, vama treba neko ko je blizu, da nemorate da dolazite u Beograd da prijavite korupciju, suština je da postoji borba protiv korupcije na lokalnom nivuo.
U Nišu su tako, zahvaljujući ovom modelu, napravljeni ozbiljni pomaci, ukazivano je na velike slučajeve korupcije, pružana pomoć uzbunjivačima, naveli su gosti Novog dana.
Suština ovog modela jeste da u zemlji koja prudukuje zakone, stvara antikorupcijsku birokratiju – do sada nema rezultata, kaže Gavrilović.
Ova tela za borbu protiv korupcije bi bila pri lokalnim samoupravama, ali cilj je da se uvežu među sobom, kao i sa Savetom sa borbu protiv korupcije i sa tužilaštvom.
Antonijević kaže da je uvođenje tela je jedan od recepata da se na lokalu povežu kapaciteti i institucije.
„Savet za borbu protiv korupcije koji vlada ignoriše, mora da zadobije ponovo svoju ulogu, moramo da vidimo kako tužilastvo može da se uključi u borbu protiv korupcije. Da pratimo kako izgledaju suđenja, koliko od sprektakularno najavljenih hapšenja njih završi na sudu i koliko presuda dobijemo“, rekao je.
Gavrilović navodi da će zavaljujući ovom modelu građani od integriteta postaju nosioci borbe protiv korupcije na lokalnom nivou.
„Mi želimo da ljudi od integriteta budu izabrani u tim telima, kontrolišu sprovođenje mera, i da tako isušimo baru u kojoj živi korupcija“, kaže Gavrilović.
Antonijević je upozorio da će prema akcionom planu za poglavlje 23, Srbija morati da pokaže da se bori protiv korupcije i na "malom nivou", ali i na visokom stepenu korupcije.
„Da vidimo koliko je pravosuđe spremno da iznese ovu borbu. „Da se ne radi samo o obračunu sa partijama koje više nisu na vlasti, nego da tužilaštvo radi adekvatno i kada su u pitanju oni koji su na vlasti ili na pozijama moći“, kazao je.
U oblasti korupcije reforma mora biti izuzetno velika, dodao je Antonijević. „Imamo zakone, oformili smo tela, ali mnoga od njih ne rade u punom kapacitetu, odnos vlade mora biti drugačiji prema nezavisnim institucijama, i tužilaštvo mora da sedne u svoju stolicu".
Politički pritisci očigledno postoje i o tome se mora otvoreno govoriti, mnogo toga je pred nama, zaključio je on.
„Borba protiv korupcije nije priča o 100 evra koje dajemo lekaru, nego o zarobljenim institucijama i nespremnosti da se primenjuje zakon. Potrebno je samo da imate slobodne građane, slobodne medije i slobodno civilno društvo“, rekao je Gavrilović.
