Beograd, 20. jun 2020. – Nemački institut Rober Koh svrstao je Srbiju među najopasnija područja kada je koronavirus u pitanju, a evropska štampa ne prestaje da piše o derbiju održanom u Beogradu.
Gojko Božović, urednik izdavačke kuće Arhipelag kaže za televiziju N1 da veruje da se ljudi ponašaju razumno ako imaju dobre i proverene informacije.
Dodaje da je Srbije prešla put od proizvodnje straha i psihotičnih reakcija na stvarnost, do optimističkog modela, a da je sve vreme nedostajao racionalni srednji put.
„U martu i aprilu smo imali proizvodnju straha i naglašenih psihotičnih reakcija na stvarnost, a od kraja aprila i početka maja smo ušli u optimistički model da je sve završeno. Čini mi se da je bilo preurenjeno i nerazumno. Nedostajao mi je srednji put, vidimo kako se ide iz krajnosti u krajnost. To nije dobro i ne možete očekivati od ljudi da se ponašaju oprezno i odgovorno“, objasnio je gost Novog dana situaciju u vezi sa koronavirusom.
On napominje da je pandemija u različlitim zemljama korišćena u različite svrhe, ali se svuda pokazalo da je bila savršen okvir i izgovor za neuspeše javne politike i jačanje čvrste ruke.
„To nikako nije dobro. To je savršeni neprijatelj jer je nevidljiv, a kada je nevidljiv onda su i strahovi veći. To je pogodovalo autoritarnim tendencijama, demokratija je u opadanju ili povlačenje, a centralizovanje moći dobija na snazi čak i u zemljama gde se to ne bi očekivalo. I kod nas je dobilo naglašenu snagu. Tako velike promene nisu dobre i mogu se objasniti samo tendencijom da izbori ne mogu da trpe zbog virusa“, objašnjava Božović
Dodaje da je lakše upravljati i ljudima i društvima kada postoje „neproverene informacije, proizvedeni strahovi i unapređene mržnje“.
„Svaki put kada su na Balkanu izbori dolazi do naglašenih tenzija. Jer se vlada ne na dobrim javnim politikama, već na proizvodnji unutrašnjih i spoljih neprijatelja“, rekao je gost Novog dana i dodao da su unutrašnji neprijatelji potrebni da bi se mobilisale glasačke mase, a spoljni jer su oni ti koji ugrožavaju našu državnosti i identitet.
„Identitet se u javnoj areni oblikuje kao tvrđava koja treba da nas deli od drugih. Svi populistički pokreti ne mogu da postoje bez neprijatelja„, napominje gost Novog dana.
On kaže da su u pandemiji čak i društva sa izgrađenom demokratijom pokazala da postoji nekritički odnos prema vlasti i da je popularnost vlasti porasla.
Prema njegovoj oceni, strahovi su dobar model upravljanja, ali nisu dobar model razvoja društva i očuvanja ličnog dostojanstva i identiteta ljudi.
