Naslovna Vesti CEP: Zapadni Balkan – deo Evrope ili ipak usputna stanica na Putu svile?

CEP: Zapadni Balkan – deo Evrope ili ipak usputna stanica na Putu svile?

6 minuta za čitanje
0
117
Zapadni Balkan

Beograd, 16. septembar 2020. – Tokom svog prvog govora o stanju Unije pred Evropskim parlamentom, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je istakla kako je dosadašnja borba protiv pandemije COVID-19 pokazala u kojoj meri je prisutna “planetarna fragilnost”, kao i fragilnost Zajednice vrednosti (kako je opisala Evropsku uniju) čiji su opstanak dovodili u pitanje kako oni izvan nje tako i oni koji joj pripadaju.

Adresirajući ovaj komplikovani kontekst, Fon der Lajen je u svom govoru našla mesta i za Zapadni Balkan.

Ipak, način na koji je to učinila je posebno upečatljiv, imajući u vidu da je istakla da je “Zapadni Balkan deo Evrope, a ne samo usputna stanica na Putu svile“, rekao je istraživač u Centru za evropske politike (CEP) Strahinja Subotić.

Iako Komisiju često optužuju za tehnokratski jezik, ovakvo izražavanje predsednice Komisije predstavlja direktnu kritiku sve većeg prisustva Kine u ovom regionu, a posebno u Srbiji“, izjavio je Subotić.

Međutim, neophodno je istaći da se ova izjava nadovezuje na prethodna upozorenja visokih zvaničnika EU, poput bivšeg komesara za proširenje Johanesa Hana koji je ukazivao da je EU potcenila Kinu na Zapadnom Balkanu, kao i bivšeg predsednika Evropske komisije Žan-Kloda Junkera koji je istakao da Kina ima upliva u Srbiji zbog toga što EU nije u potpunosti ispunila svoje obaveze.

Ipak, ono što daje snagu izjavi Fon der Lajen u odnosu na Hana i Junkera, jeste što je ona to učinila na početku svog mandata, dok su njene kolege to uradile na kraju ili po završetku obavljanja svoje funkcije. Drugim rečima, čini se da je Komisija pod vođstvom fon der Lajen spremna da se ozbiljnije uhvati u koštac po ovom pitanju i napravi korak dalje od prethodnog sastava Komisije“, objašnjava Subotić.

Ovo je jako značajno imajući u vidune samo da je Fon der Lajen ponovila da Kina predstavlja “sistemskog rivala” Evropskoj uniji, već je i istakla da EU treba glasnije i brže da reaguje kada su u pitanju represivna delovanja Pekinga u Hongkongu, kao i kršenja ljudskih prava Ujgura u Ksinjangu. Na taj način, Fon der Lajen je iskorak ka ostvarivanju “geopolitičke Komisije” od koje nismo mogli mnogo toga da vidimo od kako je otpočeo njen mandat, objašnjava Subotić.

Takve izjave predsednice Komisije treba da budu znak upozorenja i za Srbiju, kao državu koja je do sada odbijala da se pridruži deklaracijama Unije koje su osuđivale delovanje Kine u Hong Kongu, dok je držala stranu Kini u UN kada su u pitanju prava Ujgura“, kaže Subotić.

Ukoliko se pogleda ukupan broj deklaracija EU koje su se ticale Kine, istraživanje CEP čija je objava planirana za novembar, pokazuje da je Srbija od 2008. godine do sada 19 puta odbila da se usaglasi sa njima.

Bilo da se radilo o ljudskim pravima ili o geopolitičkim pitanjima, Srbija nikada u svojoj novijoj istoriji nije stala na stranu Brisela u odnosu na Peking“, kaže Subotić.

S obzirom da se rivalitet između Unije i Kine povećava i zaoštrava, može se očekivati snažniji pritisak na Beograd da se progresivno usaglasi sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, kako od strane institucija EU, tako i država članica koje su u sve većoj meri zabrinute zbog gotovo bezuslovne podrške koju je do sada Beograd pružao Pekingu, objašnjava istraživač CEP, prenosi Euractiv.

Pročitajte još povezanih članaka
Učitaj još  Vesti
Komentari su zatvoreni

Pročitajte i

Evropska komisija pokrenula postupak protiv Kipra i Malte zbog šeme “zlatnog pasoša”

Brisel, 20. oktobar 2020. – Evropska komisija pokrenula je postupke protiv Kipra i Malte z…