Beograd, 05. februar 2020. – Nakon održanog javnog slušanja o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika i Zakona o lokalnim izborima, Centar za slobodne izbore i demokratiju (CeSID) pozvao je stručnu javnost, podnosioca predloga i narodne poslanike da ponovo razmotre predložena rešenja.
CESID je saopštio da “smanjenje cenzusa sa 5% na 3%, predstavlja parcijalnu promenu jednog od stubova izbornog sistema”, ali i da je “protivno dobroj međunarodnoj praksi koja podrazumeva da se ovakve izmene ne vrše u izbornoj godini, da se donose bez političkih pritisaka i da o njima postoji široki javni konsenzus”.
U ovoj organizaciji smatraju da je potrebno “razmotriti i predlog da Republička izborna komisija utvrđuje da li stranka nacionalne manjine ime taj položaj u izbornom ciklusu, a na osnovu potvrde koju izdaje nacionalni savet nacionalne manjine”.
CESID podseća da je “Upravni sud još 2016. godine zauzeo jasan stav da Republička izborna komisija ne može imati ovu nadležnost, s obzirom da je to u nesaglasju sa Zakonom o političkim strankama koji uređuje pitanja registracije i položaja političkih stranaka”.
Propisivanjem ovakve norme, došlo bi se ”u situaciju pravne nesigurnosti, a prava nacionalnih manjina na političku predstavljenost ni na jedan način ne bi bila unapređena”, navodi se u saopštenju.
U vezi sa tim, CESID apeluje i na “ponovno razmatranje odredbe koja nacionalnim savetima nacionalnih manjina propisuje novo ovlašćenje da izdaju potvrde strankama nacionalnih manjina potvrde, s obzirom da to, osim što je protivno dobroj praksi, otvara i brojne druge nedoumice i nesigurnosti koje su protivne cilju unapređivanja izbornih uslova”.
Iz ove organizacije, podnosiocu predloga i narodnim poslanicima, ukazano je da se “sa posebnom pažnjom razmotre ustavnost odredbe koja ograničava pravo stranaka nacionalnih manjina da učestvuju na izborima u svim jedinicama lokalne samouprave”.
CeSID je uradio analizu postignutih rezultata na međustranačkom dijalogu. U tom dokumentu su detaljno analizirane sve mere koje su usvojene sa ciljem unapređenja izbornih uslova u prethodnih šest meseci, propuštene prilike, ali i prethodno navedene mere koje su usvojene ili predložene u potpunosti van okvira dijaloga.
Analiza koja se nalazi pred ujedno predstavlja i poziv za dalje razgovore o unapređenju izbornog procesa, čija druga faza bi trebalo da se održi nakon izbora 2020. godine, dodaje se u saopštenju.
