Naslovna Vesti Evropska unija Srbija i Evropska unija Članstvo Srbije u EU poremetilo bi ravnotežu odnosa sa Rusijom i Kinom

Članstvo Srbije u EU poremetilo bi ravnotežu odnosa sa Rusijom i Kinom

6 minuta za čitanje
0
142
EU Srbija

24. septembar 2020. – Srbija za sada uspeva da održava ravnotežu u odnosima sa Rusijom i Kinom u svoju korist, uglavnom zbog toga što se interesi tih međunarodnih aktera retko preklapaju.

Članstvo u Evropskoj uniji bi poremetilo tu ravnotežu, ali pregovori o pristupanju EU traju već godinama i ne izgleda da će se uskoro završiti.

Ovi zaključci navedeni su u analizi Virli Nuvens i Emili Feris, naučnih saradnica instituta za odbrambene i bezbednosne studije RUSI (Royal United Services Institute).

Autorke studije “Sino-ruski interesi u Srbiji – konkurentni, koordinirani ili komplementarni?” ocenjuju da Rusija i Kina imaju različite strateške pristupe Srbiji, ali imaju isti cilj, a to je da srpska ekonomija ostane stabilna i da imaju saveznika u međunarodnim forumima koji može da podrži njihove političke ciljeve.

Međutim, spremnost Srbije da posluje sa državnim preduzećima i u Kini i u Rusiji verovatno nije po volji EU, koja ima zategnute odnose sa obe zemlje, navode autorke. Dodaju i da postoji zabrinutost zbog poslova koje je Beograd sklopio sa Pekingom i Moskvom, a koji izgledaju da su na granici standarda EU kada su u pitanju transparentnost i tenderi.

Usklađenost spoljne, bezbednosne i odbrambene politike takođe izaziva zabrinutost.

Dok Rusija i Kina imaju sopstvene strateške interese u Srbiji, njihovo angažovanje može da ponudi ekonomski isplativu i politički važnu priliku da Beograd privuče pažnju dva velika međunarodna igrača.

Autorke navode da Moskva i Peking, zbog svojih specifičnih interesa, mogu da posluju u Srbiji istovremeno bez nadmetanja za iste investicije, što je išlo u korist Beogradu.

Moskva ističe važnost jačanja vojne saradnje sa Srbijom, ali transfer oružja i tehnologije je mnogo manji nego što izgleda. Srbija je od Rusije dobila šest lovaca MIG-29, kao i 30 tenkova T-72 i 30 oklopnih izviđačkih vozila. Međutim, samo je transport i remont borbenih aviona koštao Srbiju 185 miliona evra.

“Pored davanja polovnog naoružanja i periodičnih zajedničkih vojnih vežbi, nema nagoveštaja da Moskva pokušava da pojača bezbednosne odnose”, osim što želi Srbiju kao svog saveznika u odbrani od širenja uticaja NATO u regionu, ocenjuju autorke.

Sa druge strane, poslednjih godina došlo je do jačanja vojne saradnje Srbije i Kine.

Od 2008. do 2018. Kina je bila na drugom mestu, iza SAD, po doniranju vojne opreme Srbiji u vrednosti do 5,2 miliona dolara.

Pored isporuke vojne opreme, uključujući kupovinu kineskih naoružanih dronova, Kina ulazi na šire srpsko bezbednosno tržište, između ostalog preko projekta “Bezbedni grad” koji se sprovodi uz pomoć kineskog giganta Huavej.

Sporazumi Srbije sa Kinom u oblasti bezbednosti su i važan simbolički pokazatelj sve bližih političkih veza, imajući u vidu da je Srbija prva evropska zemlja koja je kupila kinesku odbrambenu tehnologiju.

Autorke ističu da Kina nastoji da nađe strana tržišta za svoju odbrambenu industriju, a da bi preko Srbije mogla da uđe na regionalno tržište.

Trgovina sa Kinom, kao i sa Rusijom, često se pogrešno percipira u javnosti i preuveličava, iako je mnogo manja nego sa Italijom ili Nemačkom, navode autorke.

Podaci pokazuju da je EU bila najveći trgovinski partner Srbije, sa 64,6% udela u međunarodnoj trgovini Srbije 2018. godine. Rusija je na drugom mestu trgovinskih partnera, sa samo 6,9% udela, a trgovina sa Kinom čini 5,1%.

“Stoga su stvarne poluge koje Rusija i Kina mogu da koriste da utiču na političko i ekonomsko okruženje mnogo ograničenije nego što se čini”, ocenile su autorke, prenosi Euractiv.

Pročitajte još povezanih članaka
Učitaj još  Srbija i Evropska unija
Komentari su zatvoreni

Pročitajte i

BIRODI: Vladavina prava, integritet i javnost – lekovi protiv lične vlasti

Beograd, 20. septembar 2021. – Druga faza međustranačkog dijaloga pod pokroviteljstv…