Naslovna Politika Evropska unija Danska: Socijaldemokrate u prilici da formiraju manjinsku vladu

Danska: Socijaldemokrate u prilici da formiraju manjinsku vladu

5 minuta za čitanje
0
119
Mette Frederiksen

Kopenhagen, 6. jun 2019.- Danski premijer Lars Leke Rasmusen podneo je ostavku, posle izbora na kojima su partije levog centra ostvarile dobitke dok su njegovi populistički partneri prošli veoma loše.

Rasmusenova ostavka omogućava socijal-demokratama da pokušaju da formiraju manjinsku vladu.

Liderka socijal-demokrata Mete Frederiksen (41) će početi komplikovane razgovore ne bi li postigla osnov za vladu. Ona je odbacila mogućnost koalicije s Rasmusenovim liberalima.

Dosadašnja vlada nije uspela da sačuva većinu u parlamentu, iako je Rasmusenova Liberalna stranka čak ovojila i nešto više glasova nego na prethodnim izborima.

Poraz vlade izazvao je slab rezultat desne populističke Danske narodne partije, koja je neformalno podržavala Rasmusena, a koja je na izborima dobila samo 8,7% glasova, u odnosu na 21,1% koliko je osvojila 2015.

Ta partija podržavala je u poslednje dve decenije nekoliko danskih vlada desnog centra, koje su zauzvrat sprovodile njene tvrđe stavove u oblasti migracione politike, prenela je agencija AFP.

Kako je u međuvremenu većina stranaka na danskoj političkoj pozornici usvojila restriktivniju izbegličku politiku, tako je kod birača opala i privlačnost narodne partije.

Socijal-demokrate, koje su poslednji put u Danskoj bile na vlasti od 2011. do 2015. godine, u izbore su ušle u ulozi favorita. I ta partija je u znatnoj meri usvojila tvrđi stav prema imigraciji.

Frederiksen, koja je u politiku ušla sa 24 godine, rekla je 5. juna glasajući u svojoj izbornoj jedinici u Kopenhagenu da je taj tvrđi stav doprineo povratku glasova.

Neki socijal-demokratski birači koje smoi izgubili poslednjih nekoliko godina, koji nisu podržavali našu migracionu politiku, sada su se vratili“, rekla je Frederiksen, koja je i sama početkom 2000-ih godina osuđivala dansku politiku u toj oblasti kao “najdrastičniju u Evropi“.

Socijal-demokrate su, međutim, pod njenim vođstvom 2018. godine predložile da u borbi protiv masovnih imigracija tražioci azila budu poslati u specijalne kampove na severu Afrike, dok traje razmatranje njihovih zahteva.

Pored pitanja migracija, na ishod glasanja uticala je i želja birača da, posle dve decenije liberalnih reformi, na vlast ponovo vrate partiju koja je zagovornik i garant socijalne države.

Socijal-demokrate su već najavile da će, ako konačni rezultati potvrde njihovu pobedu, formirati za danske uslove relativno uobičajenu manjinsku vladu, koja bi onda u donošenju zakona zavisila od podrške parlamentarnih stranaka.

Nagovestile su i da će se, s obzirom na solidan privredni rast Danske, gotovo punu zaposlenost i snažne javne finansije, posvetiti klimatskim pitanjma, odbrani države blagostanja i obećale da će ukinuti mere štednje u obrazovanju i zdravstvu.

Na izborima u Danskoj moglo je da glasa oko 4,2 milion građana, a posmatrači veruju da je i odziv bio tradicionalno visok. Na poslednjim izborima 2015. godine iznosio je 85,9%.

Danski parlament ima 179 poslanika, a po dva mandata su rezervisana za autonomne teritorije Grenland i Farska ostrva, prenosi Euractiv.

Pročitajte još povezanih članaka
Učitaj još  Evropska unija
Komentari su zatvoreni

Pročitajte i

CINS: Privilegije za provladine medije i pored toga što krše profesionalne i etičke standarde