Šef Delegacije Evropske unije u Srbiji, ambasador Majkl Devenport u intervjuu za portal SEEcult.org govorio je o šansama sektora kulture u vezi sa procesom evrointegracija, smatrajući da je kultura ključna kako za promovisanje pojedinačnih zemalja, tako i za zajedničke evropske vrednosti i razvoj solidarnosti. Strah dela javnosti u Srbiji za budućnost ćirilice nakon ulaska u EU smatra neosnovanim, a veruje i da postoji sve veća svest da EU može da ima bitnu ulogu upravo u promociji kulture pojedinačnih zemalja.
– Šta se može očekivati u sektoru kulture ulaskom Srbije u EU?
M.D: Suviše retko pričamo o kulturnim aspektima evropskih integracija. Veoma bitno i za EU – zemlje članice, i za zemlje kandidate za članstvo, je to što EU nudi veliki broj novih mogućnosti i prilika. Srbija kao kandidat za članstvo učestvuje već sada u velikom broju projekata i programa EU u oblasti kulture. Možda najveći program jeste Kreativna Evropa. Videli smo i na Sajmu knjiga ove godine neke konkretne rezultate – u formi programa, publikacija, knjiga i dešavanja koja proističu iz učešća Srbije u ovom programu. S druge strane, EU takođe podržava i kulturna dešavanja različitih vrsta u Srbiji. Na primer, sjajan Beogradski festival igre koji ima sada međunarodni renome. Podržali smo ove godine i Festival pozorišta za decu u Subotici, Mokranjčeve dane u Negotinu…
Kultura i promocija individualnih kultura, kultura pojedinačnih zemalja, je ključ evropskih vrednosti – evropske solidarnosti. Osim što možemo da budemo solidarni jedni sa drugima možemo takođe da promovišemo i svoje, pojedinačne kulture.
Koji su prema Vašem mišljenju najzastupljeniji mitovi o EU?
M.D: Verovatno imate u vidu rasprostranjenu ideju o tome da će biti neki problem sa ćirilicom u EU. To nije slučaj. Ćirilica je već sada zvanično u EU, imajući u vidu da je Bugarska zemlja članica. U tenutku kada Srbija postane članica EU, srpski jezik će takođe postati zvanični jezik EU zajedno sa ćirilicom.
Kulturi se ne pridaje veća pažnja tokom procesa evrointegracija, ali da li je moguća neka jača poruka da se nacionalni kulturni identitet može zaštiti većim ulaganjem u kulturu i jačanjem kapaciteta institucija i organizacija da, uostalom, više koriste i dostupne evropske fondove?
M.D: Mislim da je to ključna stvar. Svaka zemlja članica EU želi, naravno, uz solidarnost sa drugim zemljama u Evropi, takođe i da štiti svoju kulturu, svoje tradicije, svoju književnost…
Takođe, postoji sve veća svest da EU može da igra veoma bitnu ulogu baš u toj oblasti u promociji individualnih zemalja i njihovih kultura i umetnika. Imali smo takođe tokom 60. Sajma knjiga u Beogradu neke primere toga, poput Evropske književne nagrade. I srpski pisci dobili su do sada ovu nagradu – Jelena Lengold na primer.
Izvor:Delegacija Evropske unije u Srbiji
