Naslovna Kultura Dijalog sa Marijom Đurić o ideji Gradske galerije u Valjevu

Dijalog sa Marijom Đurić o ideji Gradske galerije u Valjevu

11 minuta za čitanje
0
758
Marija Đurić

Valjevo, 21. mart 2018. – Marija Đurć, istoričarka umetnosti iz Valjeva nedavno je,  u svom autorskom tekstu, postavila jedno važno pitanje valjevskoj javnosti.

Pitanje je, samo na prvi pogled, jednostavno – treba li Valjevu Gradska galerija?

Marija navodi da je Valjevo ‘’Grad koji nema Gradsku galeriju, ali ima toliko umetnika da može svake nedelje da pravi  izložbe Valjevki i Valjevaca’’, ali  i ‘’Grad koji je uspeo da napravi izbor od 26 umetnika za ovu izložbu, a još toliko bi moglo da izlaže i  još mnogo više izlaže svuda po svetu jer nisu imali gde u svom Valjevu’’.

U razgovoru sa Marijom saznajemo da se ‘’krajem šezdesetih godina angažovanjem grupe kulturnih entuzijasta, javila ideja i da je doneta odluka o otvaranju nove kulturne institucije „Likovne galerije“ u Valjevu’’. Nakon toga, kaže Marija da su ‘’svi slikari, rođeni Valjevci, poklonili po jednu sliku budućoj galeriji koja nikada nije otvorena. Slike su završile po različitim institucijama’’.

Od tog vremena, moralo je, kako kaže Marija da prođe 20 godina ‘’borbe i čekanja Ljuba Popović osniva Modernu galeriju Valjevo gde izlaže isključivo jugoslovenske umetnike fantastičnog slikarstva’’ i dodaje  da ‘’ 12 godine posle Ljube, Radovan Mića Trnavac osniva Internacionalni umetnički studio’’.

Marija podseća da obe galerije prave izložbe po pozivu. I pored toga što je Valjevo  dobilo dve galerije, valjevski umetnici nastavljaju da ‘’sanjaju svoj prostor i Gradsku galeriju’’.

Danas, kaže Marija za Dijalog Net, ‘’u veoma ograničenim kapacitetima savremena lokalna likovna produkcija se, povremeno, prezentuje u Galeriji Narodnog muzeja Valjevo, kao i u alternativnim prostorima  Centra za kulturu (Art hol i Mala likovna galerija)’’.

Uz konstataciju da je ‘’nekoliko puta je pokušavano stvaranje Gradske galerije’’, Marija nam govori da je ‘’najduže postojala Galerija 34 (pri Centru za kulturu u Tešnjaru) koja je zbog infrastrukturnih problema (ruševnost objekta) zatvorena’’.

Nekoliko puta su se valjevski umetnici organizovali te pravili izložbe u različitim objektima i prostorima, kao što su kafići, knjižare, škole.

’Važno je pomenuti i galeriju BookVA koja je na početku ove decenije za tri godine postojanja organizovala oko 70 izložbi’’, kaže Marija, kao i ‘’Ogradnu galeriju koja svojim konceptom,  i metaforički i bukvalno u poslednje tri godine srušila zidove među umetnosti i publike’’.

’Povremeno se otvori i Galerija u Silosu’’ i tu Marija završava najbrajanje prostora za izlaganje u Valjevu.

Ne treba zaboraviti da je poslednji put ‘’zvanično osnivanje Gradske galerije je pomenuto 2011. kada je Savet za kulturu stavio u Plan razvoja kulture Grada Valjeva osnivanje Gradske galerije pri Centru za kulturu 2012. godine’’, kaže Marija Đurić (istoričarka umetnosti) i dodaje da ‘’Plan nikada nije zvanično usvojen, tako da do realizacije projekata Gradske galerije nije došlo’’.

Toliko o ideji i propuštenim prilikama. Za ideje i propuštene prilike uvek ima vremena i mesta.

Ideja Gradske galerije zaslužuje dužnu pažnju svake lokalne zajednice. Pa i grada Valjeva. Izdvajanje finansijskih sredstava za kulturu nije trošak, to je investicija za budućnost.

Na pitanje da čitaocima Dijalog Net-a objasni šta je, u stvari,  Gradska galerija odnosno kakva je razlika između gradske galerije koju Valjevo nema i onih koje trenutno ima, Marija nam daje vrlo jednostavan i precizan odgovor.

‘’To je galerija, najčešće, bez svoje kolekcije i bez stalne postavke, namenjena za izlaganje svih formi moderne umetnosti ili onih koje referiraju na nju, od klasične izložbe slika preko modnih revija, studijskih izložbi do performansa’’, kaže Marija.

Marija dodaje i da je ‘’to izložbeni prostor fleksibilno rešen tako da može da primi kapitalne izložbe velikog obima, ali istovremeno i više manjih izložbi i pratećih događaja koji zapravo i čine dobar deo godišnjeg programa’’.

Završavajući odgovor na naše pitanje, Marija kaže je Gradska galerija ‘’prostor u kom veći deo programa čine valjevski umetnici’’.

Nažalost, trenutno u Valjevu nijedna galerija, niti prostor nisu programski orijentisani ka Valjevcima i Valjevkama.

Pitali smo Mariju i o lokaciji Gradske galerije u Valjevu.

Marija je, umesto odgovora, citirala Mrđana Bajića: "Savremena umetnost pripada savremenom gradu. I to njegovom centru. Ili je neće biti. Da to nije tako, verovatno bi se najatraktivnije institucije koje se bave savremenom umetnošću nalazile po periferiji Londona, Pariza, Dizeldorfa, Beča ili Helsinkija. A nije tako. Mora se obezbediti ozbiljna i upečatljiva platforma sa koje se govori da biste imali ozbiljne govornike. A savremena vizuelna umetnost ima šta da saopšti zajednici čiji je deo…Nismo u stanju da primimo nijednu savremeno opremljenu izložbu, a da to nije putem štapa i kanapa, što se na kraju – koliko god bili puni entuzijazma – uvek i vidi… A poreski obveznici mogu da budu spokojni: pare uložene u kulturu nisu bačene pare. Italija je danas bogata zemlja između ostalog i zato što su tokom renesanse posvađani kneževi spucali pare na slike i skulpture i krasne palate. Unucima na dobrobit."

Reklo bi se da je na Valjevu lakši deo posla. Ideja postoji, tu su i umetnici. Tu je i publika, koja se uvek pojavi kada postoji sadržaj.

Tu je negde i (nije valjda zaboravljen i izgubljen) Plan razvoja kulture Grada Valjeva.

Prvi korak bi mogao biti iniciran od strane gradske uprave, a to je – javna debata na temu Gradske galerije. Ipak, ništa bez dijaloga.

Pročitajte još povezanih članaka
Učitaj još  Kultura
Komentari su zatvoreni

Pročitajte i

Filmovi Svetlane Cemin na Bečkoj nedelji umetnosti

Beč, 18. oktobar 2019. – Filmovi srpske rediteljke i producentkinje koja živi i stvara u N…