Valjevo, 30. novembar 2018. (Aleksandar Milijašević, Dijalog Net) – Prethodnih dana korisnici društvenih mreža u Srbiji imali su priliku da pročitaju objavu majke koja je rodila drugo dete, a ostala bez radnog mesta.
U toj objavi ova majka je državi Srbiji uputila izvinjenje, ali i oproštaj za sva činjenja (odnosno nečinjenja) prema ženama koje su se, zajedno sa svojim partnerima, odlučile za proširenje porodice.
Jovana Radovanović Lukić, sada već majka dvoje maloletne dece, bila je zaposlena u jednoj rehabilitacionoj ustanovi u Srbiji.
Na pitanje šta je doprinelo da se odluči da, preko društvenih mreža, državi uputi izvinjenje i oproštaj, Jovana za Dijalog Net decidirano odgovara da je razlog „nepravda koja se nanosi, nama, tek ostvarenim majkama“.
Ekonomska kriza i promena sistema društvenih vrednosti u Srbiji, već nekoliko decenija, su ključni izazovi sa kojima se suočava porodica (početak i centralno mesto društva). Pokušaji države da se nešto promeni svodi se na donošenje strateških, ali i zakonskih dokumenata u kojima se može naslutiti dobra namera. Međutim, kada se dođe na teren primene svega napisanog, svi zajedno, kao društvo, upadnemo u novi ćorsokak.
Jovana ukazuje da njen primer (majka dvoje dece kojoj je, nakon porodiljskog bolovanja, uručen otkaz od strane poslodavca, a pored svega, suprug nije u radnom odnosu) nije jedini u Srbiji.
Podsećajući na skorašnje natpise u medijima kako se mladi sve teže odlučuju na potomstvo jer navodno žele da putuju,uživaju i posvete vreme isključivo sebi, Jovana postavlja pitanje da nije njen primer jedan od razloga za takve stavove mladih ljudi.
„Poučene tuđim lošim iskustvima mnoge žene imaju strah da preuzmu tu odgovornost na sebe.Nesporno je da decu rađamo sebi, ali od čega živeti,izdržavati, školovati decu ako nemamo posao za neki pristojan život“, ukazuje naša sagovornica.
Država u Strategiji podsticanja rađanja navodi da je nedovoljno rađanje jedan od ključnih faktora sa dalekosežnim posledicama koji utiče na demografski razvitak.
Iz Jovaninog primera se nameće i zaključak da, nedovoljna primena postojećih zakona i strateških dokumenata, utiče na kvalitet života porodice koja se odluči za proširenje, ali da takvi primeri ponašanja poslodavca i ćutanja države više doprinose destimulaciji, nego stimulaciji za proširenje porodice.
Jovana za Dijalog Net navodi da niko nije očekivao da će doći u situaciju da posle porodiljskog bolovanja dobije otkaz. Naročito, kaže Jovana, jer u ustanovi u kojoj radi postoji potreba za radnicima.
Jovana ukazuje i na to da jedna majka, nakon pet godina radnog staža, od poslodavca dobije otkaz, a da osoba koja dolazi na njeno radno mesto (sa ukupno godinu dana radnog staža kod istog poslodavca) dobija ugovor o radu na neodređeno vreme.
Jovana u, svojoj javnoj objavi, kaže da, u ustanovi u kojoj je radila, ugovor o radu na neodređeno vreme „može se dobiti samo ako postoje bliske rođačke ili prijateljske relacije sa rukovodstvom ustanove“ i dodaje da u ustanovi u kojoj je radila postoji „tradicija“ uručivanja otkaza ženama koje su bile na porodiljskom bolovanju.
Kao primer nepotizma u ovoj ustanovi, Jovana navodi da je aktuelna direktorka ustanove na tom radnom mestu „nasledila“ svog oca.Brojni članovi te porodice su, na razne načine, napredovali u službi i koriste ili su koristili privilegije koje nisu dostupne ostalim zaposlenim radnicima ove ustanove, kaže Jovana.
Jovana ukazuje da su radnici ove ustanove izloženi mobingu, ali da se nisu obraćali nadležnim državnim organima iz straha da ne izgube radno mesto.
Naša sagovornica kaže da je o svom slučaju obavestila Vladu Republike Srbije (nadležna ministarstva), ali i Predsednika Republike i od njih očekuje odogovor.
Iako je i sama članica Srpske napredne stranke, razlog njenog obraćanja je pokušaj da doprinese da se položaj i odnos prema porodiljama u Srbiji promeni. Bez obzira na političku opredeljenost.
S tim u vezi, Jovana kaže da planira da se obrati i Inspekciji rada, kao i da je podnela krivičnu prijavu protiv direktorke i predsednice komisije za konkurs jer primljeni kandidat u stalni radni odnos nije imao priloženu potpunu dokumentaciju u šta se lično, zajedno sa svojim advokatom, uverila uvidom u konkursnu dokumentaciju.
Jovana smatra da je kvalifikovanija od osobe koja je primljena na to radno mesto i ukazuje da je komisija donela takvu odluku imajući u vidu najvažniji „nezvanični“ kriterijum – da je dete zaposlenog radnika.
Sagovornica Dijalog Net-a kaže da je direktorka ustanove ignorisala svaki pokušaj da zakaže razgovor i da je bila spremna da prekine porodiljsko bolovanje samo da bi nastavila sa radom u ustanovi.
Njena situacija (majka dvoje dece, nezaposlen suprug) nije bila dovoljno ubedljiva za direktorku ustanove da joj pruži bar priliku za razgovor „poslodavca sa zaposlenom radnicom“.
Zbog svega navedenog, Jovana se odlučila da državi uputi „izvinjenje“ i „oproštaj“. Od države ona očekuje, u najmanju ruku, da se ovakva situacija ne ponovi nijednoj ženi.
Jovana se nada da će, svi državni organi, kojima se obraćala (i kojima će se obraćati) postupiti u skladu sa svojim ustavnim i zakonskim nadležnostima i ovlašćenjima.
Sve žene/majke koje su se našle u sličnoj situaciji treba da se bore za ostvarenje svojih prava. I za svoju porodicu.
Pravosudni organi, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, Zaštitnik građana, Agencija za borbu protiv korupcije su institucije kojima se treba obratiti u slučaju da diskriminacija, nepotizam, korupcija, sukob interesa, ćutanje države onemogućava bilo kog građanina i građanku da uživa svoja prava.
