Naslovna Društvo Država za tretman opasnog otpada za 2016. i 2017. duguje oko 1,7 milijardi dinara

Država za tretman opasnog otpada za 2016. i 2017. duguje oko 1,7 milijardi dinara

7 min read
0
86
reciklaža

Beograd, 19. mart 2019. – Udruženje reciklera Srbije saopštilo je da im država za tretman opasnog otpada za 2016. i 2017. duguje oko 1,7 milijardi dinara, dok istovremeno za tretiran otpad tokom 2018. recikleri još nisu dobili ni dinara podsticajnih sredstava.

U Udruženju smatraju da država treba što pre sistemski da reši zbrinjavanje opasnog otpada, odnosno da finansiranje bude predvidivo, a to bi donelo i nove investicije i zapošljavanje.

Zakonom o budžetu za 2019, kojim je opredeljen novac za tretman otpada tokom 2018. godine, predviđeno je za trećinu manje novca od iznosa troškova koje je reciklažna industrija već podnela za 83.000 tona zbrinutog otpada tokom 2018, navedeno je iz Udruženja.

"To znači da neće biti plaćen tretman za više od 27 miliona kilograma opasnog otpada, a sa druge strane, naplata eko takse, po principu 'zagađivač plaća', raste iz godine u godinu, pa je tako u 2018. u budžet na ime eko takse stiglo više od 11 milijardi dinara", rečeno je agenciji Beta u tom udruženju.

Iz Udruženja reciklera Srbije smatraju da bi država trebalo što pre da sistemski reši zbrinjavanja opasnog otpada, odnosno da finansiranje bude predvidivo, jer ta vrsta reciklaže nije moguća bez podsticajnih sredstava.

Kako su naveli, to bi donelo nove investicije i nova zapošljavanja, jer na svakih 10.000 prerađenih tona, reciklažna industrija može da zaposli 1.000 novih radnika, od čega najviše nekvalifikovanih koji teško mogu da nađu posao u drugim oblastima, ali i stručnjaka koji bi dalje unapređivali tu industriju.

Prema podacima Udruženja, u Srbiji se najveći deo komunalnog otpada odlaže na deponije, odnosno 80% se organizovano prikuplja, dok ostatak završava na nekoj od 3.500 divljih deponija.

Prerada sakupljenog otpada u Srbiji slabo je razvijena, odnosno iznosi manje od 5%, dok se u zemljama EU, navode iz Udruženja, prerađuje oko 75% otpada, a u nekim zemljama, kao što su Belgija, Danska, Finska, Švedska, skoro sav otpad se preradi.

Istakli su da je jedan od glavnih razloga za takvu situaciju nerazvijenost primarne selekcije otpada. Podsećaju i da su, prema podacima Ministarstva zaštite životne sredine, trenutni zahtevi EU dostizanje 30% tretmana komunalnog otpada do 2020, a prema revidiranoj direktivi 50% do 2035. godine.

Podsećaju i da je Eurostat u januaru saopštio da je u EU 2017. u proseku 30% komunalnog otpada reciklirano, 17% kompostirano, 28% spaljeno, od čega je najveći deo iskorišćen za dobijanje energije, a 24% komunalnog otpada je uskladišteno na deponijama.

Prema njihovim podacima, u Srbiji je situacija drugačija, pošto je od proizvedenih 306 kilograma otpada po stanovniku, obrađeno samo 257 kilograma, od kojih je čak 256 kilograma završilo na deponijama, a tek jedan kilogram iskorišćen za dobijanje sekundarnih sirovina.

Iz Udruženja naglašavaju da je upravljanje otpadom u Srbiji na veoma niskom nivou u skoro svim segmentima, a ogromni neodstaci su u sektoru komunalnog otpada, pre svega u preradi koja je nerazvijena.

Problem predstavlja, kako je dodato, i rudarstvo koje stvara velike količine otpada koji ostaje bez tretmana, problem je i upravljanje industrijskim otpadom, tu je i istorijski otpad koji je ostao iz bivših državnih i društvenih preduzeća, a problemi su i kod medicinskog i građevinskog otpada, kao i kod ambalažnog.

Iz Udruženja reciklera smatraju da bi unapređenje tretmana svih vrsta otpada trebalo da bude jedan od najvažnijih ciljeva države, jer je dostizanje standarde EU dug proces, pa je tako i Fiskalni savet nedavno procenio da je za uspostavljanje efikasnog sistema upravljanja otpadom u Srbiji neophodno uložiti oko 1,5 milijardi evra.

Oni ukazuju i da se otpad danas posmatra kao resurs i trebalo bi da bude razvojna šansa i izvor ekonomskog rasta Srbije, jer cirkularna ekonomija podrazumeva upotrebu recikliranih materijala i što manje korišćenje novih resursa, čime se povećava konkurentnost privrede.

Reciklažna industrija u Srbiji trenutno zapošljava oko 15.000 ljudi, a u toj oblasti, ističu iz Udruženja, posao može da nađe nekoliko desetina hiljada radnika, prenosi Euractiv.

Učitaj još povezanih članaka
Učitaj još  Društvo
Komentari su zatvoreni

Proverite Takođe

Predstavljen Leksikon medijskih i pravnih pojmova u Republici Srbiji

Beograd, 19. april 2019. – Braneći slobodu izražavanja, u zreloj demokratiji od novi…