Naslovna Vesti Svet Države sa populistima na vlasti ne prolaze dobro u borbi protiv korona virusa

Države sa populistima na vlasti ne prolaze dobro u borbi protiv korona virusa

6 minuta za čitanje
0
323
Korona virus

Vašington, 04. avgust 2020. – Zemlje koje prednjače po broju umrlih od korona virusa nisu ni najsiromašnije, ni najbogatije, čak ni najgušće naseljene u svetu. Ipak, imaju nešto zajedničko – vode ih populisti, “neukalupljeni lideri”.

To je izjavio predsednik vašingtonskog tink tenka Međuamerički dijalog Majkl Šifter.

Populizam znači politike koje su popularne u narodu a ne među elitama i ekspertima.

Američki predsednik Donald Tramp, britanski premijer Boris Džonson, brazilski predsednik Žair Bolsonaro, kao i indijski premijer Narendra Modi i meksički predsednik Andres Manuel Lopes Obrador, dovode u pitanje stari poredak obećavajući masama socijalne beneficije i odbacujući estblišment.

Međutim, u borbi protiv nove bolesti, razorne politike populista pokazale su se mnogo slabije od liberalnih demokratija u zemljama poput Nemačke, Francuske i Islanda u Evropi ili Južne Koreje i Japana u Aziji.

Reč je o krizi javnog zdravlja čije rešenje zahetva stručnost i nauku. Populisti po prirodi… preziru stručnjake i nauku i vide ih kao deo establišmenta“, kazao je Šifter.

Populistička politika veoma otežava sprovođenje racionalnih politika kojima se zaista rešava problem ili se barem krizom upravlja efikasnije“, istakao je Šifter, prenosi AP.

Lideri SAD, Brazila, Velike Britanije i Meksika su ljudi koji su skeptični prema naučicima i koji su na početku pandemije umanjivali opasnost od bolesti.

Polovina ukupno umrlih od Korona virusau svetu (više od 689.000 ljudi) dolazi iz te četiri zemlje, prema statistikama Univerziteta Džons Hopkins. Samo u SAD do sada je umrlo više od 157.000 ljudi.

Pandemija i ekonomska kriza otkrile su cenu nekompetentnosti i to se upravo dešava”, kaže politikolog Tomas Rajt iz američke istraživačke grupe Brukings institucije. Prema njegovom mišljenju, bolest “pogađa svako ‘slabo’ mesto koje populisti imaju“, navodi se u analizi agencije AP.

U SAD i Brazilu su Tramp i Bolsonaro u početku minimizovali bolest, reklamirali lekove za koje nije dokazano da pomažu i raspravljali se sa naučnicima i zdravstvenim zvaničnicima. Umesto da oni donesu i sprovode dosledne strategije borbe protiv korona virusa u svojim zemljma, često su epidemijom upravljali drugi državni zvaničnici i lokalni lideri.

U Britaniji je Džonson kasnio sa zatvaranjem radi sprečavanja širenja epidemije koja je već pogodila evropski kontinent. On je međutim postao mnogo ozbiljniji nakon što se i sam razboleo i nakon što se i sam “borio za vazduh“.

U Indiji je Modi agresivno odgovorio na korona virus zatvaranjem i drugim restriktivnim merama ali je i dovodio u sumnju podatke iz statistika njegove vlade, kontrolisao informacije i jedno vreme predlagao homeopatiju i narodne lekove za borbu protiv bolesti.

Preispitivanje prihvaćenih činjenica jedna je od karakteristika populističkih lidera. Druga je rizik od otuđivanja od svoje baze, npr. kada se ljudima govori da ostanu kod kuće ili da nose masku u javnosti. Treća karakteristika je unošenje podela koje otežavaju saradnju a četvrti je stil “bombastičnih” izjava i narativa koji se sviđaju širokoj javnosti.

Ni u Evropi korona virus nije pobeđen ali ni broj umrlih nije tako veliki kao u zemljama koje vode populisti.

Nemačka kancelarka Angela Merkel nedavno je u Evropskom parlamentu rekla da evropski rezultati u borbi sa pandemijom pokazuju koristi od doslednog rukovođenja i upravljanja. U Nemačkoj je od Korona virusaumrlo više od 9.000 ljudi.

Kancelarka, koja nastoji da zaustavi jačanje populista širom Evrope, izjavila je: “Populizam koji opovrgava činjenice pokazao je svoja ograničenja“, prenosi Euractiv.

Pročitajte još povezanih članaka
Učitaj još  Svet
Komentari su zatvoreni

Pročitajte i

BIRODI: Vladavina prava, integritet i javnost – lekovi protiv lične vlasti

Beograd, 20. septembar 2021. – Druga faza međustranačkog dijaloga pod pokroviteljstv…