Naslovna IT Događaji ECJ: Internet platforme nisu dužne da otkriju telefone i elektronske adrese svojih korisnika

ECJ: Internet platforme nisu dužne da otkriju telefone i elektronske adrese svojih korisnika

6 minuta za čitanje
0
170
Evropski sud pravde

Luksemburg, 10. jul 2020. – Sud Evropske unije presudio  (ECJ) je da internetske platforme nisu dužne da otkriju određene lične podatke, uključujući i telefon, mejl ili IP adresu svojih korisnika koji nezakonito učitajavaju filmove ili druge sadržaje zaštićene pravom intelektualne svojine.

U slučaju nezakonitog učitavanja filma na internetsku platformu, kao što je Jutjub, nosilac prava može od operatera na osnovu Direktive o sprovođenju prava intelektualne svojine da zahteva samo poštansku adresu korisnika, ali ne i njegovu adresu elektronske pošte, IP adresu ili njegov telefonski broj“, navedeno je u odluci Suda pravde EU (ECJ).

Predmet je pokrenula jedna nemačka kompanija za distribuciju filmova, koja je od platforme Jutjub zatražila da objavi podatke o tri svoja korisnika koji su na tu platformu 2013. i 2014. godine okačili filmove “Parker” i “Mrak film 5“, a za koje je postojalo ekskluzivno pravo distribucije.

Film je do trenutka kada je blokiran na Jutjubu videlo više desetina hiljada ljudi.

Jutjub i njegova matična kompanija Gugl odbili su da dostave imejl adrese, telefonske brojeve i IP adrese tih korisnika. Nalog na Jutjubu, koji omogućava i učitavanje sadržaja, otvara se preko Gugla i za to su potrebni imejl, broj telefona i korisničko ime, ali ne i kućna adresa.

Distributer Konstantin film pokrenuo je zatim postupak pred nemačkim sudom, a nemački Savezni sud predmet je prepustio Sudu pravde EU.

U svojoj odluci, ECJ je naveo da onlajn portali, poput Jutjuba, po evropskim zakonima o autorskim pravima nisu dužni da otkriju tražene adrese svojih korisnika.

U obrazloženju piše da je spor iz glavnog postupka zavisio od toga da li su tražene informacije obuhvaćene pojmom “adrese” u smislu Direktive o sprovođenju prava intelektualne svojine, koja propisuje da sudovi mogu da narede dostavljanje informacija o poreklu i  distribuciji robe ili usluga koje povredjuju ta prava. Te informacije uključuju, između ostalog, “adrese” proizvođača, distributera i dobavljača robe ili usluga kojima je počinjena povreda.

Sud je, međutim, u pogledu uobičajenog smisla izraza “adresa” utvrdio da se on odnosi samo na poštansku adresu, odnosno mesto prebivališta ili boravišta određene osobe, a da se, kada nema drugog pojašnjenja, ne odnosi na adresu elektronske pošte, telefonski broj ili IP adresu.

To je tumačenje, kako je ocenio sud, u skladu sa svrhom odredbe o pravu na informaciju iz Direktive o intelektualnoj svojini.

Naime, s obzirom na minimalno usklađivanje u pogledu poštovanja prava intelektualne svojine generalno, to je usklađivanje, u skladu s navedenom odredbom, ograničeno na tačno određene informacije. Uz to, tom se odredbom nastoji pomiriti poštovanje različitih prava, a između ostalih, i prava titulara intelektualne svojine na informaciju i prava korisnika na zaštitu ličnih podataka“, ocenio je ECJ.

Sud je, u svojoj odluci, ipak, pojasnio da države članice EU mogu nosiocima prava intelektualne svojine da priznaju i pravo na potpunije informacije, pod uslovom da se garantuje pravična ravnoteža između različitih osnovnih prava o kojima je reč i da se poštuju druga opšta načela prava EU, poput načela proporcionalnosti, prenosi Euractiv.

Pročitajte još povezanih članaka
Učitaj još  Događaji
Komentari su zatvoreni

Pročitajte i

Evropska komisija pokrenula postupak protiv Kipra i Malte zbog šeme “zlatnog pasoša”

Brisel, 20. oktobar 2020. – Evropska komisija pokrenula je postupke protiv Kipra i Malte z…