Ekonomski značaj Rimskog ugovora

Mihailo Crnobrnja

Beograd, 26. mart 2017- (prof. dr Mihailo Crnobrnja/EPuS) – Pripadam onoj grupi stručnjaka koji smatraju da je stvaranje Evropske unije, tada još Evropske ekonomske zajednice (EEZ), bio pre svega politički projekat sa ciljem da se obezbede mir i stabilnost u Evropi, da se otklone situacije koje su u prethodnih 100 godina Nemačku i Francusku vodile u četiri rata, od kojih dva „svetska“.

Odluka je pala, pre svega u pomenute dve zemlje, da je najbolji način da se budući ratovi spreče intenziviranjem saradnje u ekonomskom delu. Dakle, u toj prvoj fazi, ekonomska saradnja nije bila cilj sama po sebi, već sredstvo za ostvarivanje političkog i civilizacijskog cilja očuvanja mira na nemirnom tlu.

Treba takođe, pomenuti da ta odluka, potpisana kao Rimski ugovor, nije bila bez presedana. Ona je, zapravo, predstavljala kontinuitet, jer su isti motivi naveli istu grupu zemalja (Francuska, Zapadna Nemačka, Italija i zemlje Beneluksa) da u Parizu šest godina ranije stvore Zajednicu za ugalj i čelik.

Verovalo se, mislim s pravom, da će se mnogo teže stvarati ratna amosfera, ako se zajednički proizvodi i trguje u dve privredne oblasti koje su od ogromnog značaja za ratne mašinerije svake zemlje. Šestogodišnje dobro iskustvo te Zajednice pospešilo je potpisivanje Rimskih ugovora, čija se 60-ta godišnjica slavi ovih dana.

U odnosu na današnju situaciju u EU, Rimski ugovor je počeo prilično skromno. Stvorena je zona slobodne trgovine na teritoriji šest potpisnica i obaveza da do kraja 1970. godine, ta zona preraste u carinsku uniju, što je viši stepen ekonomske integracije.

Zbog visokog „evro-entuzijazma“ i visoke „evro-energije,“ carinska unija je formirana 18 meseci pre roka i stupila je na snagu 1. jula 1969. godine. Od tog momenta, u EEZ su potpuno ukinute carine na međusobnu trgovinu, pojednostavljan je prekogranični protok roba i uvedene su jedinstvene carinske stope na uvoz roba iz trećih zemalja, što će reći ostalog sveta.

Neposredan efekat stvaranja carinske unije je bio pozitivan, čak vrlo pozitivan. U prvih 10 godina, robna trgovina unutar Unije je porasla za 28%, ne računajući ulazak Velike Britanije, Danske i Irske, 1973. godine. Mnogi pripisuju ulazak ove tri zemlje upravo porasloj atraktivnosti EEZ, nakon što je postala carinska unija.

Drugi element ekonomskog značaja Rimskog ugovora je u svemu što je usledilo nakon carinske unije. Naime, Rimskim ugovorom je otvorena „vizija“ zajedničkog tržišta, pa čak i nagoveštaj monetarnog ujedinjenja. Nakon uspešno ostvarene carinske unije, ekonomska integracija, preciznije rečeno, ralozi za ekonomsku integraciju dobijaju krila i u tom periodu ekonomska delatnost kao razlog integracije počinje da dobija prevagu nad političko-bezbednosnim.

Dakle, umesto ekonomske saradnje kao prevencije političkih i nacionalnih konfrontacija, dobija se moto da je ekonomska integracija dobra sama po sebi, jer je svima dobra, svima je u interesu i uvećava ekonomsku dobrobit svih. Možda ne podjednako, ali niko ne gubi.

Sledeća krupna faza ekonomske integracije jeste prerastanje EEZ u Evropsku uniju, pre svega stvaranjem zajedničkog tžišta. Taj proces je započet sredinom 80-tih, a krunisam Sporazumom iz Mastrihta koji je stupio na snagu 1. januara 1993. Pored slobode kretanja roba, koja je velikim delom ostvarena carinskom unijom, u Mastrihtu su dodate i sloboda kretanja radne snage, kapitala i usluga. U tom trenutku EU je imala 12 članica, a tri zemlje su bile u fazi intenzivnog pregovaranja.

Odmah po „dovršavanju“ zajedničkog tržišta počela je i trofazna konstrukcija ekonomske i monetarne unije, koja je okončana i stupila na snagu početkom ovog milenijuma. U tom trenutku, EU je imala 15 članova, a 12 zemalja je bilo u fazi pregovaranja. Treba i istaći da je stvaranjem EMU po prvi put institucionalno prihvaćeno da ne moraju svi da budu članovi. To pravo su iskoristile Velika Britanija, Danska i Švedska jer, mada su mogle, nisu ušle u Evrozonu.

Evropska unija je momentalno suočena sa velikim izazovima. Pominju se razne mogućnosti tj. pet scenarija. A pominje se i mogućnost raspada. Sumnjam da će doći do tako dramatičnog raspleta. Neophodno je trezveno razmotriti u kom trenutku je EU „zagrizla više nego što može da sažvaće“. Da li je to prilikom stvaranja zajedničkog tržišta kad je otvoreno i tržište radne snage? Ili je to prilikom stvaranja EMU koja, u najmanju ruku, pretpostavlja fiskalnu koordinaciju, ako ne i jedinstvenu fiskalnu politiku?

To su dva pitanja koja se u ekonomskom paketu bregzit pregovora najviše ističu. I kako postupiti kad se definitivno ustanovi šta škripi? Da se svi vrate na nivo koji je svima prihvatljiv, ili nastaviti u više brzina? No, to je već druga tema.

Moj zaključak je da, bez obzira na sadašnje poteškoće EU, Rimski ugovor ostaje kao do sad – najsvetliji i najznačajniji svetionik na evropskom putu ekonomske integracije. Kada bi se sada potpisivao, uveren sam da bi ga, odnosno carinsku uniju koja je iz njega proistekla, svi prihvatili.

Najčitanije
Obrazovanje

CEU: Stipendije za diplomske i postdiplomske programe

_______
Central European University (CEU) je međunarodni priznati univerzitet za diplomsko (Master) i postdiplomsko (PhD) obrazovanje iz područja društvenih i humanističkih nauka, zaštite životne sredinei matematike. CEU se nalazi u samom srcu…
Društvo

Press Start: Crowdfunding za novinarske priče

_______
Pokretači platforme Press Start žele da im ona omogući mesto gde mogu prikupljati donacije za svoj rad. Platforma je svojevrstan odgovor na potrebu novinara koji žive u zemljama sa ugroženom slobodom govora…
Evropa

Italija će najviše dobiti od EU za imigrante

_______
Evropska komisija odobrila je članicama suočenim sa sve većim brojem imigranata pomoć od 2,4 milijarde evra za narednih šest godina. Najviše će dobiti zemlje koje su prve na udaru –…

Preporučujemo…