Naslovna Politika Erdogan traži od BiH izručenje pristalica Fetulaha Gulena

Erdogan traži od BiH izručenje pristalica Fetulaha Gulena

8 minuta za čitanje
0
114
Redžep Tajip Erdogan

Sarajevo, 9. jul 2019. – Turski predsednik Redžep Taip Erdogan zatražio je u Sarajevu od Predsedništva BiH izručenje svih državljana Turske, koje vlasti te zemlje traže zbog optužbi da su povezani sa pokretom FETO čiji je osnivač bivši imam Fetulah Gulen.

Ankara Fetulaha Gulena, koji živi u emigraciji u SAD, smatra organizatorom neuspelog državnog udara 2016.

Erdogan je predsedavajućem Predsedništva Miloradu Dodiku i članovima Željku Komšiću i Šefiku Džaferoviću rekao da se nada “da neće rizikovati dobre odnose s Turskom zbog pokreta FETO”, objavio je sarajevski portal Žurnal.

Lično ću se potruditi da rešimo taj problem“, obećao je Dodik, dok je bošnjački član Predsedništva BiH Šefik Džaferović, prema pisanju portala, rekao da “BiH neće dopustiti da odnosi sa Turskom budu ugroženi, te da će se sve rešiti u skladu sa turskim i bosansko-hercegovačkim zakonskim propisima”.

Erdogan je zahtev uputio 8. jula po dolasku u dvodnevnu posetu Sarajevu, gde učestvuje na samitu Procesa saradnje u Jugoistočnoj Evropi (SEECP) kojim BiH predsedava.

Žurnal je naveo da je “turski predsednik bio nezadovoljan, jer je slična obećanja dobio i tokom nedavnog susreta sa Džaferovićem i Dodikom, kada je od njih, takođe, tražio da BiH isporuči Turskoj osobe koje Erdoganova vlast dovodi u vezu sa pokretom FETO“.

Turske vlasti su, prema saznanjima sarajevskog portala, u junu dostavile vlastima u Sarajevu spisak turskih državljana koji žive u BiH, a kojima su poništeni pasoši.

Na spisku su, uglavnom, biznismeni koji posluju u BiH, među kojima su i oni koji su u proteklom periodu bili angažovani na Burč univerzitetu u Sarajevu, koji Erdoganove vlasti smatraju delom organizacije FETO.

U Ministarstvu bezbednosti BiH potvrdili su za Žurnal da im je dostavljen spisak na kojme se nalazi osam takozvanih Gulenovaca, ali da odluka o njihovoj eventualnoj deportaciji nije doneta.

Svi oni imaju stalni boravak u BiH i izvesno je, kako se navodi, da će zatražiti politički azil.

U međuvremenu je Erdogan pojačao svoj pritisak i na predsednika SDA Bakira Izetbegovića od koga prilikom svakog susreta traži zatvaranje institucija u BiH za koje on smatra da su bliske pokretu Fetulaha Gulena.

Apelacioni sud u BiH odbio je u aprilu 2018. godne zahtev Turske za izručenje osobe koju je tursko tužilaštvo optužilo za članstvo u organizaciji FETO, uz ocenu da bi ona mogla biti smatrana terorističkom organizacijom samo ako bi to bilo utvrđeno rezolucijama UN ili Saveta Evrope, što bi BiH kao njihov član morala da primenjuje.

Mediji su ranije pisali da u BiH deluje nekoliko institucija koje se povezuju s Gulenom i Hizmetom, koje su u toj zemlji prisutne od 1997. godine. Reč je, pre svega, o obrazovnim institucijama pod nazivom Bosna Sema, kojih ima 15, od predškolskih ustanova do univerziteta. Deluju u Sarajevu, Bihaću, Zenici, Tuzli i Mostaru.

Udovoljavanjem Erdoganovim zahtevima vlasti BiH bi rizikovale da ugroze saradnju sa zapadnim saveznicima, koji ne podržavaju zahteve Turske za izručenje Gulenovih pristalica.

Evropski sud za ljudska prava u Strazburu je 11. juna ove godine, u slučaju poznatom kao Ozdil i ostali protiv Moldavije, utvrdio da je Moldavija prekršila ljudska prava kada je 2018. godine deportovala šest turskih državljana koji su radili kao učitelji u školama koje je Erdogan smatrao delom pokreta FETO.

SAD, EU i zapadne sile osudile su 2018. i odluku vlasti Kosova da izađu u susret zahtevu Erdogana i deportuju šest turskih državljana optuženih za vezu sa Gulenom.

Kosovska obaveštajna služba i policija su, u saradnji sa turskim organima, 29. marta 2018. godine uhapsili i istog dana deportovali sa Kosova šestoricu turskih državljana – jednog lekara i petoricu prosvetnih radnika zaposlenih u privatnoj školi Mehmet Akif, koju Ankara dovodi u vezu sa Gulenom.

Premijer Kosova Haradinaj smenio je samo dan kasnije ministra unutrašnjih poslova Fljamura Sefaja i šefa obaveštajne službe Dritona Gašija, zato što su turske državljane deportovali bez njegove dozvole. Spcijalno tužilaštvo Kosova pokrenulo je povodom te deportacije istragu.

Turska je i od Severne Makedonije zatražila da sve njene institucije preduzmu konkretne mere protiv osoba povezanih sa Fetulahom Gulenom.

Ministar unutrašnjih poslova Severne Makedonije Oliver Spasovski izjavio je u aprilu 2019. da se u Skoplju vode postupci za ekstradiciju 15 pripadnika organizacije FETO.

Turska je nakon neuspešnog državnog udara za koji je optužila Gulena i FETO od 91 zemlje zatražila izručenje 504 pripadnika te organizacije, a do sada je izručeno 107.

Nakon pokušaja državnog udara, u Turskoj je pod optužbom da su Gulenisti uhapšeno oko 77.000 osoba, a više od 130.000 je otpušteno iz državnih službi. Gulen negira bilo kakvu vezu sa pokušajem puča, prenosi Euractiv.

Pročitajte još povezanih članaka
Učitaj još  Politika
Komentari su zatvoreni

Pročitajte i

Antonijević: Pregovori vlasti i opozicije o izbornim uslovima nisu propali, još postoji prostor za dogovor

Beograd, 14. septembar 2019. – Izvršni direktor Fondacije za otvoreno društvo Srbija…