Naslovna Politika EU ima priliku da smanji zagađenje vazduha iz termoelektrana na Zapadnom Balkanu

EU ima priliku da smanji zagađenje vazduha iz termoelektrana na Zapadnom Balkanu

9 min read
0
146

Prag, 20. februar 2019. – Zastarelih 16 termoelektrana na ugalj u zemljama Zapadnog Balkana predstavljaju zdravstveno i ekonomsko opterećenje za celu Evropu, pri čemu većinu zdravstvenih posledica i troškova podnose građani EU.

To je zaključak je novog izveštaja koji su zajednički predstavile organizacije Alijansa za zdravlje i životnu sredinu (HEAL), Sandbag, Evropska mreža za klimatsku akciju (CAN Europe), Mreža za nadzor javnih finansijskih institucija u Centralnoj i Istočnoj Evropi (CEE Bankwatch) i Evropa bez uglja (Europe Beyond Coal).

Ipak, Evropska unija raspolaže alatima za unapređenje javnog zdravlja, zaštitu života, uštedu zdravstvenih troškova i povećanje produktivnosti kako u Evropskoj uniji tako i u regionu Zapadnog Balkana.

Nova analiza zasnovana je na usaglašenoj metodologiji Svetske zdravstvene organizacije (WHO) i Evropske komisije.

Ona pokazuje da svake godine zagađenje vazduha iz termoelektrana na ugalj na Zapadnom Balkanu dovodi do 3.900 preuranjenih smrti, 8.500 slučajeva bronhitisa kod dece, kao i do drugih hroničnih obolenja, čime se u Evropi prouzrokuje do 11,53 milijardi evra ukupnih zdravstvenih troškova.

Stare, ne-efikasne i tehnološki nezadovoljavajuće termoelektrane Zapadnog Balkana svake godine emituju neverovatne količine zagađujućih materija u vazduh. Samo u 2016. godini, njih 16 je ispustilo u vazduh količinu sumpor dioksida (SO2) uporedivu sa količinom emitovanom iz ukupno 250 termoelektrana u Evropskoj uniji. Nivo zagađenja sitnim česticama (PM2,5 PM10) i azotnim oksidima (NOx) jednako je alarmantan.

Zagađenje vazduha iz ovih termoelektrana se ne zadržava unutar granica Zapadnog Balkana zbog čega Evropska unija podnosi veći deo zdravstvenih posledica.

To podrazumeva 2.013 preuranjenih smrtnih slučajeva, ukupno 36.400 dana tokom kojih su deca trpela simptome astme, procenjenih 1.418 bolničkih prijema i preko 600.000 izgubljenih radnih dana. Zemlje članice Evropske unije takođe podnose i veći deo zdravstvenih troškova, i to do 5,89 milijardi evra, dok je teret zagađenja vazduha iz termoelektrana koji podnose zemlje Zapadnog Balkana procenjen do 3,64 milijardi evra – godišnje.

"Zagađenje vazduha ne poznaje granice. Zagađenje vazduha u Evropi i dalje predstavlja nevidljivog ubicu. Značajan obim zagađenja vazduha sa Zapadnog Balkana stiže u Evropsku uniju. Ovo dodatno ugrožava već loš kvalitet vazduha u zemljama članicama Unije, što posebno otežava napore zemalja direktnih suseda regionu Zapadnog Balkana da ispune evropske standarde kvaliteta vazduha. Krajnje je vreme da donosioci odluka u Evropskoj uniji podrže napore za zaštitu čistog vazduha i dekarbonizaciju energetskog sektora u Jugoistočnoj Evropi", prokomentarisala je Vlatka Matković Puljić, viša savetnica u organizaciji HEAL za zdravstvo i energetiiku, a takođe i glavna autorka ovog izveštaja.

Sporazum o Energetskoj zajednici (Energy Community Treaty), čijom primenom se još od 2005. godine integrišu energetska tržišta Evropske unije i njenih suseda, predvideo je rok do 2018. godine za usklađivanje zapadno-balkanskih članica, odnosno potpisnica Sporazuma, sa regulativom Evropske unije u ovoj oblasti.

Nažalost, suštinska akcija za uspostavljanje zdravijih energetskih sistema, realizaciju neophodnih investicija i dodatnog opremanja energetskih postrojenja širom Zapadnog Balkana je ili odložena ili naprosto izostala i ignorisana.

"Sagorevanje uglja u termoelektranama Zapadnog Balkana je opterećenje za javno zdravlje, klimu i privredu. Zato je u interesu svih Evropljana, u Evropskoj uniji i u zemljama Zapadnog Balkana – da se brzo obezbedi sprovođenje pravila Energetske zajednice, ali i napuštanje ove zagađujuće i zastarele tehnologije. To traži i da se klimatskoj akciji, kontroli zagađenja i kvalitetu vazduha dodeli veća važnost i značaj u okviru pristupa zemalja kandidata članstvu u Evropskoj uniji, koja se već posvetila obustavljanju emisija gasova sa efektom staklene bašte do 2050. godine. Jednako, i zemlje Zapadnog Balkana treba da se posvete postepenom napuštanju uglja, ne samo zbog hroničnog zagađenja vazduha, već i zbog toga što je sagorevanje uglja među glavnim krivcima za klimatske promene", rekao je Igor Kalaba, Koordinator za energetsku politiku u Jugoistočnoj Evropi u Evropskoj mreži za klimatsku akciju (CAN Europe).

Međutim, donosioci odluka u samom regionu Zapadnog Balkana ostaju rešeni da finansiraju i izgrade nove termoelektrane na ugalj, prevashodno uz podršku kineskih banaka, partnera koji se ne rukovode jednako visokim ekološkim i društvenim standardima kao većina drugih međunarodnih finansijskih institucija.

"Fosilna goriva nisu samo zdravstveni rizik već i finansijsko i ekološko opterećenje. Umesto trošenja sredstava na već zastarele tehnologije za proizvodnju energije, lideri Zapadnog Balkana treba da se okrenu budućnosti i ulažu u razvoj obnovljivih izvora energije. Time se kandidati za buduće članstvo u Evropskoj uniji usklađuju sa evropskim ciljevima dekarbonizacije i uklanjaju prepreke za buduće članstvo", prokomentarisala je Joana Ćiuta (Ioana Ciuta), koordinatorka za energetiku u organizaciji CEE Bankwatch, prenosi Euractiv.

Učitaj još povezanih članaka
Učitaj još  Politika
Komentari su zatvoreni

Proverite Takođe

Kampanja ekstremnih desničarskih partija nastoji da, za izbore za Evropski parlament, privuče mlade

Brisel, 16. maj 2019. –  Krajnje desničarske evropske partije udvaraju se mladi…