Naslovna Politika EU politika uslovljavanja pojačava efekat “zarobljene države”

EU politika uslovljavanja pojačava efekat “zarobljene države”

8 minuta za čitanje
0
177
CEP

Beograd, 3. jun 2019. – Politika uslovljavanja EU ne daje najbolje efekte na Zapadnom Balkanu, a sigurno ne tako dobre kao u prethodnim proširenjima, i dok se zemlje regiona formalno usklađuju sa pravnim tekovinama EU, njihov demokratski učinak stagnira ili čak nazaduje, ocenili su analitičari.

Na skupu “Politika uslovljavanja EU prema Zapadnom Balkanu – Podrška demokratiji i vladavini prava (?)” istraživačica sa Švajcarskog federalnog instituta za tehnologiju (ETH) u Cirihu Nataša Vunš rekla je da politika uslovljavanja samo pojačava efekat “zarobljene države” koji je pak ključna prepreka za dalji demokratski proces Zapadnog Balkana.

Ona je na skupu u EU info centru predstavila svoje istraživanje na tu temu i govorila o tezi da je politika uslovljavanja EU na Zapadnom Balkanu nenamerno doprinela konsolidaciji fenomena “zarobljavanja države“.

Glavno pitanje za nju je zbog čega dolazi do paradoksalne situacije da nivo demokratije pada dok se istovremeno formalno ispunjavaju zahtevi i napreduje u EU integracijama.

Objašnjenje za to, prema njenim rečima, može se tražiti u modelu inicijativa spolja po principu troškovi-koristi, u nacionalnom identitetu i u izvesnoj meri “konfliktnom” cilju stabilnosti u odnosu na demokratiju.

I predsednik UO Centra za evropske politike (CEP) Srđan Majstorović ukazao je da su istraživači došli do rezultata da politika uslovljavanja EU kakvu danas prepoznajemo ne daje najbolje efekte i da je, nažalost, dokaz za to slučaj Srbije, što pokazuje i nedavni Izveštaj EK o napretku u evropskim integracijama

Politika uslovljavanja ne utiče na demokratizaciju kandidata u procesu evrointegracija, čak naprotiv, rezultati istraživanja pokazuju da EU nenamerno svojom politikom uslovljavnja kreira svoje omiljene partnere u regionu, jake lidere koji se predstavljaju kao garant stabilnosti, a nauštrb stabilnosti i funkcionalnosti demokratskih institucija“, rekao je Majstorović.

On je rekao da to pokazuje i ovogodišnji Izveštaj o napretku, gde je evidentno da nema napretka kada je u pitanju politički kriterijum i da reforme koje treba da budu suština pristupanja ne napreduju brzinom kojom bi mogle.

To dovodi u pitanje i funkcionalnost politike uslovljavanja EU i ukazuje na potrebu da se u Srbiji otvori dijalog na temu šta dalje, da li je to isključivo pristupanje u smislu zauzimanja stolice ili su to reforme koje je neophodno ispuniti, prevashodno vladavine prava, funkcionisanja demokratskih institucija i svega onoga što je prilično negativno ocenjeno u izveštaju (o napretku)“, rekao je Majstorovć.

Prema njegovim rečima, politika uslovljavanja kakvu danas poznajemo ima svoje nedostatke u dva apsekta – perspektiva članstva Zapadnog Balkana u EU nije toliko izvesna da bi ta politika bila efikasna a, s druge strane, to izaziva reakciju na strani samih kandidata tako što vlade u regionu analiziraju troškove reformi nepohodnih u evrointegracijama.

U ovom trenutku manjak napredovanja Srbije u evrointegracijama ukazuje da je vlada izračunala da su troškovi reformisanja političkog sistema, izgradnje demokratskih institucija, funkcionalnog sudstva, veći od dobiti koja je neizvesna, imajući u vidu neizvesnost procesa pristupanja EU“, rekao je predsednik UO CEP.

Izvršni direktor Fonda za otvoreno društvo Milan Antonijević rekao je na skupu da teza Nataše Vunš pruža pogled sa strane ljudi koji izučavaju odnose Brisela i Beograda i na način kako će se ta politika menjati posle evropskih izbora.

Kako je ocenio, rezultati evropskih izbora su takvi da ipak daju novu šansu za region da na drugačiji način formuliše aktivnosti, kao i za “jači odgovor” civilnog društva.

Koordinatirka Nacionalnog konventa o EU (NKEU) Nataša Dragojlović istakla je da se, od EU Strategije proširenja na Zapadni Balkana do 2025, vrlo malo razgovaralo o tome koliko su za to spremni s jedne strane EU a s druge kandidati.

Ona je istakla i da nije do kraja preispitan negativan uticaj uslovljavanja i oštrog i strogog pristupa s jedne i “gledanja kroz prste” nekim kandidatima s druge strane.

Dragojlović smatra da tek treba da se preispita “da li proces evrontegracija utiče povoljno ili nepovoljno na razvoj demokratije u državama koje još nisu dostigle svoj puni demokratski potencijal, koje su tzv. fasadne demokratije, države u tranziciji u kojima nisu do kraja izgrađene institucije koje mogu da garantuju vladavinu prava“.

Kada je reč o reakcijama nekih iz EU na tezu Nataše Vunš, one su, kako je rekla istraživačica CEP Sena Marić, bile uzdržane, čak pomalo negativne, iako tu analizu, istakla je Marić, treba shvatiti kao doprinos dijalogu, prenosi Euractiv.

Pročitajte još povezanih članaka
Učitaj još  Politika
Komentari su zatvoreni

Pročitajte i

Vladimir Bilčik novi izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju

Brisel, 21. oktobar 2019. – Za novog izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju imenovan je…