Naslovna Društvo Evropa želi da se oslobodi zavisnosti od uvoza lekova

Evropa želi da se oslobodi zavisnosti od uvoza lekova

9 minuta za čitanje
0
218
lekovi

Brisel, 18. mart 2020. –  Većina lekova proizvedenih u svetu potiču iz Indije ili Kine, zato što je tamo proizvodnja najjeftinija. Posledica toga je da je snabdevanje lekovima koncentrisano u rukama nekoliko kompanija.

Pandemija korona virusa hvata maha i produbljuje strah od nestašica.

Početkom marta je svetska apoteka, Indija, saopštila da će smanjiti izvoz medikamenata. Ta situacija ponovo je ukazala na problem koji je postojao i pre epidemije – zavisnost svetske farmaceutske industrije od malog broja proizvodjača u Indiji i Kini.

Lanac snabdevanja lekovima u današnje vreme se proteže preko nekoliko kontinenata. Evropski farmaceutski koncerni svoje proizvode prave u Indiji, ali oko 70% osnovnihe aktivnih supstanci lekova dolazi iz Kine.

Kina, na primer, proizvodi 80 do 90% aktivnih sastojaka za proizvodnju antibiotika. Razlog je jednostavan – ti sastojci se nigde drugde ne mogu proizvesti tako jeftino i u tolikim količinama, piše EURACTIV.de.

Međutim, Kina i Indija u suštini nemaju sopstvenu farmaceutsku industriju.

Naime, ono što se u tim zemljama proizvodi su takozvani generički lekovi, dakle lekovi čija su patentna prava istekla i koje sa istim hemijskim sastavom i sa istim dejstvom mogu da kopiraju drugi proizvodjači.

Generički lekovi su na tržištu medikamenata neophodni, zato što su znatno pristupačniji od zaštićenih orginalnih preparata koji su skupi. Visoka cena ne čudi, pošto svaki lek do puštanja u prodaju mora da prođe bezbroj ispitivanja, što guta milione evra. Taj proces po pravilu traje više od deset godina.

Generički lekovi pokrivaju veliki deo medicinskih potreba. U Nemačkoj su 2018. godine, prema podacima udruženja Pro-Generika, činili oko 80% svih lekova, a pri tome je na njih otpadalo samo 9,3% svih lekarskih trošova.

S obzirom da ispitivanje i dobijanje dozvole za nove lekove zahteva mnogo vremena, novca i iskustva, tržište zašićenih orginalnih ili inovativnih preparata još uvek je u rukama zapadnih industrijskih država.

Pogled na broj ispitivanja lekova koja su pokrenule farmaceutske kompanije, pokazuje da SAD na globalnom planu ubedljivo vode u oblasti farmaceutskih istraživanja. U 2017. godini u SAD je, prema podacima Udruženja nemačkih farmaceutskih kompanija, sprovedeno 2.320 takvih studija. U Nemačkoj ih je, poređenja radi, bilo 588, u Kini 352, a u Indiji svega 56, prenosi Euraktiv Nemačka.

Međutim, Kina ne želi da ostane radionica svetske farmaceutske industrije, već želi da preuzme vodeću ulogu i u istraživanju. Evropska trgovinska komora nedavno je u jednom dokumentu konstatovala da se “Kina nalazi u ključnoj fazi, pošto se od proizvođača generičkih lekova pretvara u ponuđača originalnih lekova“.

Ne postoji plan B

Za premeštanje proizvodnje generičkih lekova u zemlje nečlanice EU godinama su postojali i pravni razlozi. Evropsko patentno pravo, koje nekom leku pruža zaštitu 20 godina, istovremeno u tom periodu zabranjuje proizvodnju bilo kakve generičke kopije tog leka – čak i ako su te kopije namenjene izvozu u treće zemlje, ili već unapred razvijene za prodaju posle isteka patentnog prava.

To je, upozoravaju kritičari, mnoge proizvođače primoralo da proizvodnju generičkih lekova presele u inostranstvo.

Bitan faktor je i odnos socijalnog osiguranja i proizvođača.

U Nemačkoj zdravstvena osiguranja putem velikih javnih tendera odlučuju sa kojim će proizvodjačima sklopiti ugovore, a reč je o kompanijama preko kojih se prodaje i većina generičkih lekova. Glavni kriterijum za sklapanje ugovora je cena. Na taj način snabdevanje medicinskim preparatima sve češće postaje zavisno od jedne ili dve grupacije kompanija.

Udruženje Pro-Generika u svom izveštaju upozorava da zavstvenom sistemu “nedostaje plan B, za slučaj da neki proizvodjač ispadne iz igre” i da je to “veoma uznemiravajuća pomisao“.

Vratiti proizvodnju u Evropu?

Mnogi stručnjaci misle da je tržište generičkih lekova potrebno vratiti u Evropsku uniju. Oni smatraju da bi zdravstvena osiguranja preko neke vrste kvota mogla da budu obavezana da na tenderima uzmu u obzir i proizvođače koji aktivne supstance nabavljaju u EU, a ne samo iz inostranstva.

Tom temom su počele da se bave i institucije na nivou EU.

U februaru 2019. godine doneta je odluka o ublažavanju evropskog patentnog prava kako bi se smanjilii negativni uticaji na konkurentnost privrede. Tako je u međuvremenu omogućen izvoz generičkih lekova iz EU i u slučaju da patetno pravo na originalni preparat još važi. Dozvoljena je i proizvodnja leka za zalihe koje će se prodavati posle isteka patentnog prava.

Takvim rešenjima međutim, nisu zadovoljna istraživačke farmaceutske kompanije, koje smatraju da svako ograničavanje patentnog prava potkopava skupocena ispitivanja novih preparata. Nemačko udruženje tih farmaceutskih kompanija novu regulativu doživljava kao snažan “industrijsko-politički udarac za jednu od najvitalnijih industrija Evrope“.

Ono što nova regulativa Evropske unije ne može da promeni – Evropa u proizvodnji lekova u pogledu cene ne može da se takmiči sa azijskim tržštem. I sve dok Indija i Kine budu u stanju da jefitno proizvode lekove, svetsko tržište će zavisiti od njih., prenosi Euractiv.

Pročitajte još povezanih članaka
Učitaj još  Društvo
Komentari su zatvoreni

Pročitajte i

Galup: oko 56% ispitanika u Srbiji smatra da najgori period epidemije korona virusa tek dolazi

Cirih, 31. mart 2020. – Oko 60% građana Srbije zabrinuto je zbog pandemije korona vi…