Naslovna Politika Evropska unija Evropska komisija objavila Pregled stanja u oblasti pravosuđa u EU

Evropska komisija objavila Pregled stanja u oblasti pravosuđa u EU

5 minuta za čitanje
0
123
boginja pravde

Brisel, 21. jul 2020. – Evropska komisija je objavila Pregled stanja u oblasti pravosuđa u EU za 2020., uporedni pregled efkasnosti, kvaliteta i nezavisnosti pravosudnih sistema svih država članica EU.

Ovogodišnji Pregled stanja pokazuje poboljšanja efkasnosti pravosudnih sistema u znatnom broju država članica.

S druge strane, prema rezultatima objavljenog istraživanja Eurobarometra, građani u nekoliko država članica sve manje percipiraju pravosuđe kao nezavisno.

Pozitivni trendovi u efkasnosti pravosudnih sistema: U većini država članica za koje je u okviru Evropskog semestra utvrđeno da se suočavaju s posebnim poteškoćama od 2012. se primećuju pozitivni pomaci. Trajanje prvostepenih postupaka u gotovo svim se tim državama članicama skratilo ili je barem ostalo nepromenjeno.

Gotovo sve države članice izvestile su o visokoj stopi rešavanja predmeta (više od 97 %), što znači da sudovi generalno mogu držati korak s predmetima koji se pred njima pokreću i napredovati u zaključivanju nerešenih predmeta.

U Pregledu stanja razmatra se i efikasnost u određenim područjima prava EU, koja su odabrana zbog važnosti za jedinstveno tržište i poslovno okruženje. Ta područja su, između ostalih, pravo o zaštiti potrošača, u kojem se u sedam država članica predmeti rešavaju u manje od tri meseca, kao i pranje novca, za koje trajanje prvostepenih sudskih postupaka varira od prosečno godinu dana u polovini država članica pa do dve godine u nekoliko država članica koje se suočavaju s poteškoćama u području krivičnog progona zbog pranja novca.

Percepcija nezavisnosti pravosuđa pogoršala se u odnosu na 2019.: Prema rezultatima objavljenog istraživanja Eurobarometra u dve trećine država članica percepcija nezavisnosti pravosuđa među građanima se poboljšala od 2016. Međutim, u poređenju s prošlom godinom, ta percepcija je lošija u otprilike 40 % svih država članica i otprilike polovini država članica koje se suočavaju s posebnim poteškoćama. Kao razlog percepcije manjkave nezavisnosti sudova i sudija najčešće se navodi pritisak vlade i političara, a zatim pritisak ekonomskih ili drugih interesa.

Poboljšanja u pogledu pristupačnosti i rodne ravnopravnosti: Gotovo sve države članice omogućuju internet pristup nekim informacijama o svom pravosudnom sistemu, a većina ih pruža informacije i za osobe s oštećenjem vida ili sluha. Države članice počinju uvoditi sisteme za mašinsko čitljive presude, uz varijacije među državama članicama u pogledu stepena razvoja tih sistema. Presude u tom formatu pristupačnije su korisnicima i dostupnije široj javnosti.

Gotovo sve države članice imaju barem neka pojednostavljenja za decu, na primer mere za saslušanja prilagođena deci. Međutim, manje od polovine država članica ima internet stranice s informacijama o pravosudnom sistemu prilagođene deci. Konačno, iako je među sudijama na vrhovnim sudovima većine država članica i dalje manje od 50 % žena, od 2010. u većini država članica taj broj raste.

Pročitajte još povezanih članaka
Učitaj još  Evropska unija
Komentari su zatvoreni

Pročitajte i

Izveštavanje medija o nasilju prema ženama u Srbiji je senzacionalističko i bez društvenog konteksta

Beograd, 06. avgust 2020. – U polovini izveštaja o nasilju prema ženama mediji su otkrili …