Buenos Aires, 23. jul 2018. – Na sastanku ministara finansija i guvernera centralnih banaka Grupe 20 evropski finansijski lideri založili su se za napredak na polju globalnih pravila o oporezivanju digitalne ekonomije, čime su se suprostavili američkim partnerima.
EU želi da se vodeće internet kompanija, a mahom je reč o američkim, oporezuju tamo gde prave profite.
U završnom kominikeu posle sastanka 22. jula u Buenos Airesu potvrđuje se posvećenost razmatranju uticaja prelaska na digitalnu ekonomiju na međunarodni poreski sistem do 2020. ali se ne preciziraju detalji.
Evropska komisija je ranije ove godine predložila propise koji za rezultat treba da imaju da digitalne kompanije plaćaju veće poreze. Reč je u najvećoj meri o američkim tehnološkim džinovima poput Alfabetovog Gugla, Fejsbuka i Amazona.
Novi porez bi se odnosio na oko 200 kompanija, naveli su tada evropski zvaničnici procenjujući dodatni prihod na oko pet milijardi evra.
Vodeće digitalne kompanije treba "pošteno da plaćaju svoj porez jer je ono o čemu govorimo poštenje", rekao je na sastanku G20 evropski komesar za ekonomiju i finansije Pjer Moskovisi, preneo je Rojters.
Moskovisi je rekao da se zalaže da se porez na promet digitalnih firmi usvoji pre kraja godine kao interno rešenje.
Međutim, neke članice EU strahuju da bi to izazvalo mere odmazde međunarodnih partnera.
"Jedan od velikih izazova je što oporezivanje digitalne ekonomije uglavnom znači oporezivanje američkih kompanija, pošto su one ključni igrači u svetu, pa SAD na to gledaju kao na napad na njihovu digitalnu ekonomiju, što nije tačno", rekao je na marginama sastanka u Argentini predstavnik Evropskog saveta Hubert Fuks.
Američka delegacija nije komentarisala evropske pozive. Ministar finansija SAD Stiven Mnučin u jednom saopštenju ranije ove godine naveo je da se "oštro protivi predlogu bilo koje zemlje za izdvajanje digitalnih kompanija (u oblasti poreza)" ističući da je doprinos tih kompanija američkoj ekonomiji od ključnog značaja.
Ministar finansija Australije Skot Morison rekao je da su razgovori na nivou G20 bili korisni jer su ukazali na srž problema – da "niko ne zna" kako izmeriti i oporezovati vrednost podataka koje korisnici društvenih mreža poput Fejsbuka stvaraju u zemljama izvan sedišta kompanija.
Kako je rekao, ako se ta tehnička pitanja ne razreše, brojne zemlje će početi da primenjuju "interne mere".
"U ovom trenutku nismo uvereni u efikasnost internih mera koje zapravo predstavljaju porez na prodaju digitalnog oglašavanja", kazao je Morison i dodao: "Mnogo je važnije da se fokusiramo na tehnička pitanja nego na pristup 'ćup zlata' koji je baziran na pitanju koliko mogu da se uvećaju prihodi".
Evropska komisija želi dugoročno, globalno rešenje zasnovano na novom metodu računanja poreskih stopa ali dok do njega ne dođe traži porez na prihod velikih digitalnih firmi koji države EU sada gube.
"Pošteno oporezivanje digitalnih džinova" biće i način da se "dokaže da je Evropa jedinstvena i jaka" u vreme kada su lideri regiona pod pritiskom administracije američkog predsednika Donalda Trampa, rekao je jedan visoki zvaničnik EU na marginama skupa G20.
"Ne možemo da prihvatimo da je porez koji plaćaju naša mala i srednja preduzeća značajno veći od poreza koji plaćaju internet džinovi", rekao je taj zvaničnik koji je tražio da ostane anoniman.
Porez na promet korporacija koji je predložila EU predstavljao bi veliki zaokret u odnosu na važeća pravila prema kojima kompanije ne plaćaju porez ako izveste o gubicima.
"Oporezivanje treba da bude tamo gde se pravi novac i ako digitalna ekonomija pravi novac širom sveta nema smisla da bude oporezovana samo ako izvesti o prihodu u SAD", rekao je Fuks koji je i austrijski ministar finansija, prenosi Euractiv.
