Naslovna Vesti Evropska unija Evropska komisija: Umereni pad ekonomije, rast deficita i duga Republike Srbije

Evropska komisija: Umereni pad ekonomije, rast deficita i duga Republike Srbije

6 minuta za čitanje
0
69
Evropska komisija

Brisel, 06. novembar 2020. – Evropska unija će 2020. godine zabeležiti ekonomski pad od 7,4% i biće potrebne dve godine da se vrati na nivo pre pandemije, saopštila je Evropska komisija.

Ekonomija EU će naredne godine imati rast od 4,1%, a 2022. 3%, navodi se u Jesenjoj ekonomskoj prognozi Evropske komisije.

U evrozoni ekonomski pad će biti 7,8% 2020, a zatim će zabeležiti rast od 4,2% 2021. i 3% 2022. godine.

Najnovije projekcije rasta i za EU i za evrozonu malo su veće za 2020. i manje za 2021. u odnosu na letnju ekonomsku prognozu. U saopštenju se dodaje i da se 2022. ne očekuje oporavak ekonomije na nivo pre pandemije.

EK je saopštila da je ekonomska aktivnost u Evropi zbog pandemije korona virusa pretrpela veliki šok u prvoj polovini godine i da se oporavila u trećem tromesečju kad su postepeno ukidane mere za suzbijanje širenja virusa.

Ekonomske posledice pandemije, kao i očekivani oporavak, razlikuju se u zemljama EU, u zavisnosti od širenja virusa, sprovođenih mera, sektorskog sastava nacionalnih ekonomija i snage nacionalnog odgovora na pandemiju.

Ekonomija Srbije zabeležiće u 2020. samo umereni pad, od 1,8%, zahvaljujući relativno kratkom trajanju najstrožih mera zatvaranja zbog korona virusa i značajnoj podršci za ublažavanje posledica krize, predviđa Evropska komisija.

Ekonomija EU će pasti za 7,4%, a njen povratak na nivo pre pandemije se ne očekuje do 2022, navodi se u Jesenjim ekonomskim prognozama za članice EU, kao i kandidate za članstvo.

U Srbiji se povratak na stanje pre korona krize i ekonomski rast očekuju u 2021, od 4,8%, pri čemu će rast predvoditi investiciona i privatna potrošnja.

Za 2022. se Srbiji prognozira ekonomski rast od 3,8%.

U delu izveštaja EK o Srbiji navodi se da će pad ekonomije i značajne fiskalne mere za ublažavanje posledica krize za posledicu imati znatan, privremeni rast deficita opšte države u 2020.

Takođe se prognozira rast koeficijanta spoljnog duga za oko 10 procentnih poena i zatim njegov lagani pad.

Komisija navodi da je BDP Srbije, nakon snažnog rasta od 5,1% u prvom kvartalu 2020, u drugom tromesečju pao za 6,4% zbog mera preduzetih u uslovima pandemije korona virusa.

Taj pad je bio posledica velikog smanjenja privatne potrošnje i investicija koji je samo delimično nadoknađen većom vladinom potrošnjom i pozitivnim doprinosom neto izvoza.

Kako se navodi, kratkoročni indikatori ukazuju da je ekonomska aktivnost tokom leta nastavila da se oporavlja.

Očekuje se i da relativno mali udeo turističkih usluga i dobra poljoprivredna sezona ograniče pad ekonomije Srbije u 2020.

Kada je reč o perspektivama rasta, Komisija je ukazala na visok nivo neizvesnosti i rizike koje nose pandemija i tempo evropskog oporavka.

Kriza zbog korona virusa pogoršaće deficit opšte države koji će u 2020. biti oko 9% BDP nakon što je godinu dana ranije bio gotovo u ravnoteži.

Sa predviđenim oporavkom, ukidanjem mera za ublažavanje posledica krize i povećanjem prihoda iz poreza, deficit će, predviđa EK, pasti na oko 3% BDP u 2021. i 2,5% BDP u 2022.

EK prognozira da će javni dug Srbije porasti na 61,5% BDP u 2020. zbog većeg deficita i pada BDP a zatim će početi da pada za oko jedan procentni poen godišnje u skladu sa ekonomskim oporavkom i manjim deficitima u 2021. i 2022. godini.

Pročitajte još povezanih članaka
Učitaj još  Evropska unija
Komentari su zatvoreni

Pročitajte i

Evropska komisija predstavila Akcioni plan za promociju rodne ravnopravnosti i osnaživanje žena

Brisel, 25. novembar 2020. – Evropska komisija je predstavila Akcioni plan za promoc…