Naslovna Politika Evropska unija Evropska komisija: Zabrinjava politički uticaj na pravosuđe i sveprisutna korupcija u Srbiji

Evropska komisija: Zabrinjava politički uticaj na pravosuđe i sveprisutna korupcija u Srbiji

9 minuta za čitanje
0
193
evropske integracije

Brisel, 29. maj 2019. – Srbija je ostvarila napredak i umereno je pripremljena u razvoju tržišne privrede, ali zabrinjavaju politički uticaj na pravosuđe i sveprisutna korupcija.

To je ocenila Evropska komisija u najnovijem godišnjem Izveštaju o napretku Srbije na putu u EU.

Srbija treba da preduzme napore i u cilju zaključivanja obavezujućeg sporazuma o normalizaciji odnosa sa Kosovom, koji je i za Srbiju i za Kosovo ključan na putu u EU.

U opštem prikazu sposobnosti Srbije da preuzme obaveze članstva u EU ocenjuje se da je Srbija dobro pripremljena u nekim oblastima, poput prava preduzeća, intelektualne svojine, transportne politike, nauke i istraživanja, obrazovanja i kulture, kao i carina.

U oblastima poput javnih nabavki, statistike, spoljnih odnosa, socijalne politike i zapošljavanja, monetarne politike i finansijskih usluga Srbija je umereno pripremljena.

Navodi se i da Srbija nastavlja dobar napredak u oblasti poljopivrede i usklađivanja sa pravnim tekovinama EU u transportu ali da je u energetici zabeležen samo ograničen napredak.

Oblastima životne sredine i klimatskih promena tek treba da se posveti dužna pažnja, ocenila je Evropska komisija.

Takođe Srbija mora da se postepeno uskladi sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU u periodu pre pristupanja.

Srbija je sa spoljnom politikom EU usklađena 53% i u periodu obuhvaćenom novim Izveštajem o napretku na putu ka EU od marta 2018. do februara 2019. Beograd se uskladio sa 46 od 87 evropskih deklaracija u toj oblasti.

Na planu spoljne, bezbednosne i odbrambene politike obuhvaćene poglavljem 31 u pregovorima sa EU Srbija je umereno pripremljena za članstvo, ocenjuje se u Izveštaju Evropske komsije koji je danas objavljen.

Ukazuje se da se Srbija i dalje ne usklađuje sa restriktivnim merama koje se odnose na Rusiju i Venecuelu, kao i da i dalje podržava teritorijalni integitet i suverenitet Ukrajine.

U narednoj godini, navela je EK, Srbija treba posebno da se usmeri na unapređenje usklađenosti sa deklaracijama EU i odlukama Saveta u spoljnoj i bezbednosnoj politici, da dovrši reviziju nacionalnih strategija kako bi u punoj meri odražavale orijentaciju ka EU i da nastavi da primenjuje svoj zakon uvođenjem međunarodnih sankcija, uključujući restriktivne mere EU, i prati njihovu implementaciju.

U delu koji se odnosi na normalizaciju odnosa Srbije i Kosova, komisija je naglasila da je “sređivanje odnosa s Kosovom od bitne važnosti i nastaviće da određuju dalji ritam pregovora o članstvu” Srbije u EU.

Podseća se da je u  primeni ranijih sporazuma ostvarena “dalja konsolidacija u primeni prvog sporazuma o principima za normalizaciju odnosa iz aprila 2013, uz punu primenu sporazuma o pravosuđu”, dok je primena Briselskog sporazuma iz 2015. i dalje spora.

Nije ostvaren napredak u vezi sa Asocijacijom/Zajednicom opština sa srpskom većinom i Kosovo treba dodatno konstruktivno da se angažuje na njenom uspstavljanju, navodi se u izveštaju.

Dodaje se da bez daljeg odlaganja mora biti primenjen energetski sporazum Srbije i Kosova, kako bi se izbeglo taj dugotrajni spor ostavi posledice na energetsku stabilnost i bezbednost u Srbiji, na Kosovu i zemljama širom Evrope.

U oblasti pravosuđa Srbija je postigla određeni napredak, ali zbog zabrinjavajućeg stepena političkog uticaja mora da osnaži nezavisnost sudstva i autonomije tužilaštva, ocenila je Evropska komisija.

U dokumentu se ocenjuje da se Srbija “samo delimično pozabavila prošlogodišnjim preporukama, ali da je napredak zabeležen u smanjivanju broja starih izvršnih predmeta i u sprovođenju mera za harmonizaciju sudske prakse”.

Konstatuje se da je neophodno da se sistem iz korena revidira posle izmena ustava kako bi se omogućilo da postavljanje i napredovanje sudija zavisi samo od zasluga.

U izveštaju se navodi da i dalje postoji jak pritisak na pravosuđe i da državni funkcioneri, pa i oni najviši, nastavljaju da javno komentarišu tekuće istrage i sudske postupke i individualne sudije i tužioce.

U izveštaju se ocenjuje da je “zabrinjavajuće što je korupcija preovlađuća na mnogim sektorima i predstavlja ozbiljan problem“. Ukazuje se i na to da postoji “ozbiljno kašnjenje u usvajanju novog zakona o Agenciji za suzbijanje korupcije“.

Srbija nije ostvarila napredak u slobodi izražavanja, iako je u izvesnoj meri u toj oblasti pripemljena za EU, i taj nedostatak napretka sada izaziva ozbiljne bojazni, navodi se u Izveštaju.

Kako se navodi, Srbija treba da stvori okruženje za neometanu slobodu izražavanja, obezbedi poštovanje medijskih zakona, usvoji novu medijsku strategiju i obezbedi odgovarajuće finansiranje javnih servisa i transparentnost vlasništva u medijima.

Kada je reč o preporukama Evropske komisije iz prethodnog izveštaja, ukupno okruženje još ne pogoduje ostvarivanju slobode izražavanja.

I dalje su predmet zabrinutosti slučajevi pretnji, zastrašivanja i nasilja nad novinarima, navodi se i dodaje da je nekoliko slučajeva rešeno, da su podnete neke krivične prijave, ali da su istrage i konačne presude i dalje retke.

Srbija treba i da obezbedi punu implementaciju medijskih zakona, da ojača nezavisnost REM i unapredi njegove kapacitete da proaktivno radi.

Isto tako, Srbija treba da usvoji i implementira novu medijsku strategiju na transparentan i inkluzivan način i da obezbedi održivo finansiranje javnih servisa, transparentno i pravično kofinansiranje medijskih sadržaja od javnog interesa i unapredi transparentost medijskog vlasništva i oglašavanja, prenosi Euractiv.

Pročitajte još povezanih članaka
Učitaj još  Evropska unija
Komentari su zatvoreni

Pročitajte i

Ursula fon der Lajen – prva žena na čelu evropske izvršne vlasti

Brisel, 17. jul 2019. – Evropski poslanici izabrali su zvanično Nemicu Ursulu fon de…