Naslovna Vesti Evropska unija Evropska unija se brani od stranih ulaganja koja ugrožavaju vitalne interese

Evropska unija se brani od stranih ulaganja koja ugrožavaju vitalne interese

7 minuta za čitanje
0
368
Evropska unija

Brisel, 21. novembar 2018. – Evropska unija postigla je dogovor o pravilima jedinstvenog složenog sistema kontrole direktnih stranih ulaganja u Uniju, u prvom redu kineskih, kako bi se okončalo ono što su pojedini učesnici pregovora nazvali evropskom naivnošću.

Pregovarači iz Evropskog parlamenta i iz 28 zemalja članica dogovor su postigli da bi se zaštitile strateške tehnologije i informacije i vitalni infrastruktni objekti, kao što su luke ili energetske mreže.

Nacrt zakona, koji je izrađen u jeku naglog porasta kineskih investicija u Evropi, predviđa da Evropska komisija ispita strana ulaganja i iznese svoju ocenu. Ta ocena u prvom redu bi se odnosila na dilemu da li određena investicija ugrožava bezbednost nekog vitalnog infrastrukturnog objekta i da li bi u strane ruke mogla da dospe inovacija iza koje stoje godine istraživačkog rada.

"Sve svetske sile, SAD, Japan, Kina, poseduju metode procene. Samo Evropa ih nema", rekao je uoči početka sastanka u Briselu, 20. novembra, šef pregovaračkog tima parlamenta EU Frank Prust.

"To će označiti kraj evropske naivnosti", rekao je Prust, a prenela agencija Rojters.

U nacrtu se ne spominje izričito Kina, ali je po primedbama predlagača koje govore o investicijama državnih kompanija i transferu tehnologije, jasno da se uglavnom odnosi upravo na tu zemlju.

Evropska komisija predložila je još u septembru 2017. godine da se na nivou cele EU uspostavi mehanizam saradnje u oblasti direktnih stranih investicija, koji bi bio kombinacija baze podataka, razmene informacija i grupnog pritiska.

Cilj bi bio, kako je tada pojasnila komisija, da se ograniče finansijske pretnje po "ključnu infrastrukturu", uključujući i energetiku, transport, komunikacije, datoteke, svemirsku i finansijsku industriju, i za "vitalne tehologije", poput industrije poluprovodnika, robotike, i veštačke inteligencije.

Dokument, koji su inicirale Francuska, Nemačka i prethodna Vlada Italije, još treba da podrži i 28 zemalja članica na sastanku 5. decembra, ali ta podrška nije zagarantovana, s obzirom na protivljenje jednog broja zemalja, među kojima su i Kipar, Grčka, Luksemburg, Malta i Portugal.

Protivnici predloga pozdravljaju kineske investicije, kao na primer Grčka čija je najveća luka Pirej u većinskom kineskom vlasništvu.

"Ovde se ne radi o zatvaranju tržišta već o odgovornom ponašanju. Odlučni smo da očuvamo bezbednost našeg tehnološkog sektora i ključne infrastrukture", rekla je austrijska ministarka ekonomije Margarete Šrambek, čija je zemlja u svojstvu predsedavajućeg Saveta EU predstavljala države članice i pozvala ih da glasaju za predlog.

Parlament Evropske unije o predlogu treba da glasa u martu.

Poslanici EU uspeli su da se izbore za strožiji mehanizam kontrole nego što je prvobitno predložen, pošto će, na primer, Evropska komisija imati obavezu da obavlja skrining ulaganja, a zemlje članice obavezu da u tome sarađuju.

U nacrtu je proširen i spisak vitalnih sektora, u koji su ušle i vodoprivreda, zdravstvo, nanotehnologija, odbrana, mediji, industrija električnih baterija, biotehnologija i bezbednost hrane.

Predloženi sistem ne bi zahtevao od pojedinačnih zemalja da obavljaju kontrolu. Trenutno, u EU država poseduje takav sistem, i te države bi bile dužne da obaveste ostale članice i komisiju ako kontrolišu neku investiciju.

Sve članice bile bi dužne da dostavljaju godišnji izveštaj Evropskoj komisiji, koja bi morala da da svoje mišljenje u slučaju da trećina zemalja EU izrazi zabrinutost zbog neke planirane strane investicije.

U konačnici, ipak bi države članice, a ne komisija donosile odluku da li da se iz bezbednosnih razloga ili zbog javnog interesa blokira neko strano ulaganje, prenosi Euractiv.

Pročitajte još povezanih članaka
Učitaj još  Evropska unija
Komentari su zatvoreni

Pročitajte i

U 2021. uhapšeno najviše novinara u poslednjih dvadesetak godina

Pariz, 16. decembar 2021. – U svetu je tokom ove godine uhapšeno 488 novinara i medi…